Studija slučaja: Podstanar u potrazi za stanom i logikom

Studija slučaja: Podstanar u potrazi za stanom i logikom

Šta se sve prolazi u potrazi za stanom u Novom Sadu, sve u želji da se živ stvor gdegod smesti i ostvari svoje ustavom zagarantovano, a novčanikom demantovano pravo na stanovanje...

Da bi se napravio kakav socijalni, sociološki, psihološki, a bo'me i socijalno-patološki presek društva u kom živimo, kadgod je dovoljno tek ovlaš se zagledati u bilo koji od segmenata života, te iz njega, bez mnogo mudrovanja, izvući unapred očekivani zaključak da ovde ama baš  ništa nije ni prošlo kraj normalnog, a kamoli se s normalnim rukovalo ili, ne daj bože, razumelo. Jedan od najreprezentativnijih uzoraka u ovakvom "istraživanju" dakako bi mogao da bude i mnogima poznat proces traženja stana, prelistavanja oglasa, besomučnog nabadanja desetina brojeva telefona i jurcanja s kraja na kraj grada, sve u želji da se živ stvor gdegod smesti i ostvari svoje ustavom zagarantovano, a novčanikom demantovano pravo na stanovanje.

- Dobar dan, vi izdajete stan?

- Jeste, ja izdajem stan.

- Možete mi reći nešto više?

- To je manji stan, znate.

- Koliko manji?

- Petnaest kvadrata.

- A koliko košta?

- 180 evra i depozit u visini jedne mesečne kirije.

- 180 evra?!

- Da, zato vam i kažem da je to manji stan.

Na ovom mestu bi, jakako, postiđeno ustuknula i dečački se zbunila vaskolika logika od Aristotela do Krkobabića mlađeg, ali iz perspektive "prosečnog" stanodavca znak jednakosti između 15 kvadratnih metara i tričavih 180 evra mesečno stoji posve neupitno, visoko podignute glave, stabilnije od svih postulata Euklidove geometrije. Princip je jasan: usled zlosrećne krize na svim nivoima, te usled permanentnog nedostatka posla, ljudi se, ne bi li preživeli, dovijaju na sve moguće načine. Tako se, recimo, neko od istoričara umetnosti prekvalifikuje u molera, kupi špahtlu i gletericu, te krene da, u znoju lica svog, okajava grehe svežediplomirane elite, a drugi se, usled nedostatka inicijative, radije odlučuju da od ušteđevine kupe ili od čukun-tetke naslede kakav ćumez, da ga premažu krečom, zabodu WC-šolju u mokri čvor i da onda to uredno naplate, uglavnom od onih prvobitnih, u nuždi prekvalifikovanih. Od Adica do Podbare, od Klise do Petrovaradina, po štampanim i virtuelnim oglasima baškari se na stotine šarenih ponuda, među kojima, dašta, ruku na srce, preovlađuju one "normalne", ali nemali broj ekstrema kao u navedenom (istinitom) primeru ume do kostiju da smrzne i razoruža svakog ko je bar nekad bio prinuđen da svoj život iz jednog u drugi beton seli. Tako, na primer, ono što preko telefona zvuči kao pristojan stan, u stvarnosti neretko izgleda kao Hirošima: memljivi zidovi, izvaljeni podovi, federi koji vire iz madraca, drvene paletne u tuš-kadama, zarđale sudopere, dvorišne udžerice bez prozora, ili sa prozorima koji gledaju na komšijinu deponiju. I sve to, naravno, više nego uredno "zacenjeno", sa bezmalo uvek obaveznim depozitom u visini jedne mesečne kirije, "bez dogovora". Onima koji bi ovaj put da preskoče i da se bez previše muke usele u pristojan stan po relativno pristojnoj ceni uvek ostaju agencije, pod uslovom, naravno, da su spremni da za proviziju izdvoje neretko i po 50 odsto prve kirije. Ili da, eventualno, nalete na kakvog normalnog Mileta iz Futoga s kojim će se dogovoriti u dve ljudske reči.

- Treba depozit?

- Znaš kako, depozit se obično uzima da te neko ne bi prevario, al' ako ti kažeš da me ne'š prevariti, onda ne treba.

- Ruka?

- Ruka.

Ima ljudi. U svakoj bari.

 

SEZONA I NESEZONA: Uprkos činjenici da je u gradu trenutno prilično mrtva sezona, da turista u ovo doba godine gotovo i da nema, a da su studenti mahom već odavno udomljeni, potraga za stanom u Novom Sadu nije, kako bi se moglo očekivati, daleko jednostavnija nego u mesecima kada vlada najveća potražnja. Ponuda, dakako, postoji, i to prilično raznovrsna, ali da bi se, ipak, poklopili svi parametri, kao što su, pre svega, cena i lokacija, potrebno je dosta vremena i još više živaca.

CENE STANOVA: Garsonjera u centru i bližoj okolini može se pronaći za 100 do 150 evra, iako ima i onih koji stančiće od po tridesetak kvadrata umeju da procene i na dve stotine evra, pa čak i više. Na Grbavici garsonjere koštaju od 110 do 140, a slično je i na Limanima i oko Socijalnog, dok je za Novo naselje cena za garsonjeru bezmalo po pravilu okruglo 100 evra. Na Podbari, Klisi i Salajci, gde se mahom izdaju dvorišni stanovi cene su nešto niže, a kod ovakvih stanova prednost je i to što su troškovi stanovanja uglavnom daleko niži, budući da ovakve kuće nisu priključene na sisteme daljinskog grejanja. Cena jednosobnih i jednoiposobnih stanova na mesečnom nivou u centru i okolini tek za nijansu je viša, s tim što su za stanove sa većom površinom i troškovi često znatno skuplji, dok se pristojan dvosoban stan u centru, na Bulevaru oslobođenja ili Novoj Detelinari može pronaći za oko 250 evra.

Oceni vest:
7
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • suknuo

    pre 2214 dana i 23 sata

    Citam clanak i nasmejao sam se,ali cinjenica je da ja izdajem stan,pa sta treba da ga poklonim? pale su cene i tesko je naci nekoga na duze staze,desi se da ljudi pobegnu ostave racune,ludilo u stanu......tako da i tu postoje dve strane price......i da kakvi likovi su mi sve dolazili i gledali i hteli da spuste cenu na svaku sitnicu...

    Oceni komentar:
    0
    0