Sve što želite da znate o vakcinama, a nemate koga da pitate

Sve što želite da znate o vakcinama, a nemate koga da pitate

Profesor kliničke farmakologije Medicinskog fakulteta doktor Radan Stojanović i Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije poručuju svima koju su primili prvu dozu vakcine da ne rade test na antitela pre primanja druge doze.

Oni dodaju da je najbolje test uraditi minimum dve nedelje nakon dobijanja druge doze, prenosi "Blic".

Gnjatović navodi da je praćenje serološkog odgovora nakon prirodne infekcije pokazalo da su kod ljudi koji su razvijali antitela iznad 50 jedinica ta antitela stabilna i godinu dana posle akutne infekcije. Ona dodaje da joj rezultati nakon vakcinacije daju uverenje da će to važiti i posle primanja vakcine, odnosno da će zaštita trajati i duže nego što su proizvođači vakcina najavili.


Posle primanja "Fajzerove" vakcine, kaže Gnjatović, brže se stvaraju antitela, a za "Sinofarm" je potrebno da prođe oko 40 dana nakon dobijanja druge doze.

Ukazala je i da je veoma važno, kada počnu da se prate efekti vakcina, da se nivo antitela uvek meri istim testom, jer različiti testovi i različite laboratorije imaju i različite parametre i vrednosti. 

– Treba biti pažljiv prilikom pokušaja da se uporedi efikasnost različitih vakcina. Na rezultat može uticati uzrast pacijenta, koliko je zdravstvenih radnika uključeno u ispitivanje, jer su oni izloženiji virusu nego neki ljudi koji sede kod kuće i poštuju epidemiološke mere – kaže profesor Radan Stojanović u "Novom danu" na TV N1.

On pojašnjava da se efikasnost vakcine može meriti putem imunološkog odgovora, gde "procenjujemo samo jednu komponentu imuniteta – humoralni imunitet, odnosno merimo količinu cirkulišućih antitela, ne merimo celularni imunitet, to se može meriti samo u naučne svrhe, a trenutno nemamo tih komercijalnih testova".

Gnjatović navodi da se posle "Fajzerove" vakcine brže stvaraju antitela, jer se brzo sintetiše s protein, ključan za antitela, "ali to nije najvažnije, već koliko dugo će ostati u našoj cirkulaciji i koliko će nas štititi".

Kada se radi o kineskoj "Sinofarm" vakcini, podseća da je njen koncept drugačiji u odnosu na "Fajzerovu" i "Sputnjik V" vakcinu.

– Radi se o klasičnoj vakcini kroz koju se unosi kompletan proteinski materijal. Očekuje se da ona stvori i humoralni i celularni odgovor, ali kasnije nego "Fajzer" i "Sputnjik" koje nose izdvojen protein s ključan za stvaranje zaštitnih antitela. Očekuje se da 100 odsto vakcinisanih razvije antitela nekih 40-tak dana posle druge doze – kaže Gnjatović i dodaje da jedna doza vakcine nije dovoljna za stvaranje imunog odgovora.

Na pitanje koje testove treba da rade oni koji hoće da provere nivo antitela, ona navodi da dve nedelje posle primanja druge doze vakcine i kasnije može da se proveri igg klasa antitela prema proteinu s ili kombinacija s i n proteina.

Gnjatović navodi da druga doza služi da produži i ojača dejstvo vakcine, dok profesor Stojanović ističe da oni koji su preležali kovid, i primili jednu dozu vakcine, sigurno nisu u prioritetnoj grupi za drugu dozu, odnosno poslednji su na toj listi, jer su sigurno na sasvim zadovoljavajućem nivou zaštite.

"Vakcine nisu lek"

Upozorava i da vakcine nisu lek, da ne leče koronu, već su sredstvo koje će nam pomoći da se ne razbolimo.

Pominje da je bilo slučajeva u lekarskoj praksi da se ljudi nisu osećali dobro, "nešto ih je lomilo" i otišli su da prime vakcinu, nakon čega su se razboleli. Ukazuje da su oni očigledno primili vakcinu u vreme inkubacije, i da se nisu razboleli od same vakcine, podsećajući da kada prima bilo koju vakcinu čovek mora da bude zdrav.

Stojanović je kazao da, prema navodima proizvođača, vremenski razmak između dve doze "Fajzerove" vakcine može da se rastegne do šest nedelja, Sputnjikove do osam nedelja, a za kinesku vakcinu ne postoje podaci.

Ono što unosi zabunu je nedostatak publikovanih rezultata, to ne znači da je kineska vakcina loša, ali mnogo bi bilo bolje da su naučnoj zajednici dostupni ti podaci – ukazuje profesor.


"Sputnjik light" – "daj šta daš"

– "Sputnjik light" predstavlja pokušaj da vakcina bude dostupna širokoj populaciji, to je spasonosna varijanta da se što više ljudi vakciniše i da se stekne imunitet makar tri-četiri meseca posle primanja, da se spreče teški oblici bolesti i da se rastereti zdravstveni sistem – ocenjuje profesor Stojanović.

Najviše neželjenih dejstava ima kompanije "AstraZeneka"

Kako prenosi B92, ta vakcina izaziva neželjene efekte u 14,9 slučaeva na 1.000 vakcina. Kod "Fajzerove" vakcine  u pitanju je broj od 3,79 slučajeva, a kod "Moderne" 5,71.

Cepivom "AstraZeneka" vakcinisano je 3.961 lice, a prijavljeno je 59 neželjenih efekata. Većina je navela da je imala glavobolju, temperaturu, umor, bolove na mestu uboda, bol u mišićima, mučninu, groznicu. Temperatura je prijavljivana kao najčešći neželjeni efekat.

U više bolnica širom Austrije medicinsko osoblje odbija da primi vakcinu AstraZeneka, kako zbog neželjenih efekata, tako i zbog navodnog slabijeg dejstva, pre svega protiv novih sojeva.

Oceni vest:
6
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan