Svetlana Broz predstavila Novosađanima knjigu o "učiteljima ljudskosti" (FOTO)

Svetlana Broz predstavila Novosađanima knjigu o "učiteljima ljudskosti" (FOTO)

Promocija knjige "Dobri ljudi u vremenu zla: Sudionici i svjedoci rata u Bosni i Hercegovini 1992-1995" autorke Svetlane Broz, održana je u utorak uveče u novosadskoj knjižari "Zenit". Spisi sadrže devedeset svedočenja ljudi čije živote su tokom građanskog rata spasili pripadnici drugih nacionalnih i verskih zajednica.

O delu su pored same autorke, govorili Gradimir Gojer pozorišni reditelj iz Sarajeva i profesor Duško Radosavljević predsednik Saveza antifašista Vojvodine. Moderator večeri bio je novinar Nedim Sejdinović.

Sagovornici su se složili da knjiga dokazuje da je zajednički život moguć na prostoru bivše Jugoslavije. Beleženjem dobrih dela u vremenima zla, budućim generacijama ostavljena je snažna poruka da i u najtežim životnim situacijama treba ostati moralan i pokazati građansku hrabrost.


Dok je kao kardiolog radila u BiH, unuka Josipa Broza bila je inspirisana pričama pacijenata sa terena o tome kako su im komšije, ali i nepoznate osobe pomagale u ratom zahvaćenoj zemlji. Nakon prestanka oružanih sukoba Svetlana je počela i sama da traga za sličnim iskustvima jer se nije mogla oglušiti o potrebu običnih ljudi da govore o tome.

– Knjiga govori o ljudima koji su činili dobra dela, o učiteljima ljudskosti. Posle mnogih  razgovora uvek sam dobijala jedan zajednički odgovor. Svi oni su u prošlosti, u istoriji svoje porodice, imali članove  koji su  prelazili verske i nacionalne barijere i pomagali jedni drugima. Dakle, imali su to iskustvo, a onda su to primenili kada su i sami bili stavljeni na test ljudskosti, bez obzira na cenu – rekla je Svetlana.

Imena zločinaca nisu zaštićena i kako su ih svedoci prepoznali tako su i objavljena. Od devedeset svedočenja nijedno nije demantovano.

– Mnogi su  mi u to vreme pretili zbog toga. Zvali su me na kućni telefon, bili su to muški glasovi, valjda su hteli da im se povuku imena, ali se nikad nisu predstavljali. Pretpostavljam da je Miloševićev režim imao potrebu da sakrije od svog naroda saznanje i svest da najčestitiji i najmoralniji u najtežim okolnostima ostaju ljudi, čak i po cenu sopstvenog života. To njegovoj politici i ratovima nije odgovaralo – kazala je Broz.



U prilog tome ide i činjenica da su ‘97. godine Svetlani provalili u stan i ukrali kasete na koje je snimila izjave.  Međutim, to je nije obeshrabrilo i posle rata našla je nove sagovornike i sakupila nove priče o ljudima kojima je učinjeno dobro.

Interesantno je da je knjigu kao feljton počeo objavljivati "Danas" 1999. godine, ali su ga morali povući jer je tadašnji ministar informisanja, a današnji predsednik Srbije, Aleksandar Vučić bio protiv objavljivanja.

Iako je prvi put izašla pre dvadeset godina u Banjaluci i od tada imala šest izdanja, te bila prevedena na više svetskih jezika, knjiga je u Srbiji objavljena tek 2019. godine.

Profesor Duško Radosavljević je konstatovao da su ratovi na prostoru nekadašnje Jugoslavije bili isključivo poligoni za pljačku, sadističko iživljavanje i za lične osvete. Postavio je pitanje zašto su gradovi kao što su Vukovar, Tuzla, Brčko, Sarajevo i Mostar bili silovani i ubijani pod parolom "raspameti", "razori" i "napravićemo starije i lepše od toga"?

– Jer su to bili gradovi u kojima je živelo po dva, tri i više naroda. Hteli su da nam izbiju iz glave da mi možemo da živimo zajedno. Zato su i pokradeni materijali Svetlane Broz i zato ova knjiga ne može da živi nekim životom – kazao je Radosavljević.


Ipak, predsednik Saveza antifašista Vojvodine smatra da ovakva dela daju nadu da se može ponovo živeti zajedno jer ako ste sa nekim živeli par vekova, onda ni dve, tri godine rata neće uništiti svu ljudskost.

– Knjigu kada uzmete u ruke ne možete puštati. Autoru bih se zahvalio jer je pokazala da smo mogli biti dobri ljudi u vremenu zla – kazao je Radosavljević.

Pozorišni reditelj Gradimir Gojer, koji je postavio dve predstave na osnovu ove knjige, na početku izlaganja u knjižari "Zenit" citirao je Miroslava Krležu rečima "U toru je toplo, ali jako smrdi".

– Ovo je delo duboke katarzičnosti i to smatram najvećim uspehom Svetlane Broz. Postala je bestseler jer ono što su ljudi svedočili, to su bile presne istine, a ona je to prenosila. Nama danas u svakodnevnom životu nedostaje istina i suočenje sa njom. Ne treba razbiti ogledalo ako je naše lice grdno u njemu, a to mnogi danas ne mogu da učine i zato jesmo u ovoj  situaciji u kojoj smo – rekao je Gojer.


Sarajevski reditelj smatra da  živimo u "bantu državama" u kojima nije izvršena temeljna stvar posle ratova, a to je denacifikacija.

– Mi danas govorimo o pobedi nad fašizmom, a svaki dan, ja čak kažem i svaki sat, desi se proces fašizacije na ovim prostorima – istakao je on.

Kazao je da trenutno kosmopolite nisu nigde dobrodošle, a da su poželjni samo poslušnici i  ljudi savijene kičme koji u partokratiji nalaze svoj isključivi interes.

Predstave koje su rađene na osnovu "Dobrih ljudi u vremenu zla", svuda su bile odlično prihvaćene i uvek su se završavale u suzama.

– Kada je knjiga doživela beogradsko izdanje imao sam intimnu radost i osećao sam se kao građanin sveta. Jer tamo odakle je krenulo zlo pojavila se knjiga o dobrom – rekao je Gojer.


Broz je kazala da ne voli reč "suživot" jer smatra da ne možete živeti jedni pored drugih, a da nemate nikakve kontakte i da se tako nikad nije živelo na prostorima Jugoslavije, pa neće ni sutra.

– Napisala sam još ’99. godine da verujem da će svako odgovarati za svoje zločine, bez obzira na to koliko će taj proces trajati. Zlo se mora zapamtiti i zabeležiti da se ne bi ponovilo. Ali, na njemu se ništa ne može graditi. Ako hoćete da gradite budućnost to možete samo na osnovu ljudske dobrote i solidarnosti – zaključila je Svetlana Broz.

Knjiga "Dobri ljudi u vremenu zla: Sudionici i svjedoci rata u Bosni i Hercegovini 1992-1995" otkriće čitaocima mnoge strahote o ratu u BiH, ali i neverovatne priče, kako o onom najgorem što postoji u čoveku, tako i onom najplemenitijem.

Prva priča je o Salihu Deliću, stanovniku sela Donje Baljvine, u kojem su Muslimani i Srbi kroz istoriju živeli zajedno u miru, a za vreme ratova uvek štitili jedni druge. Po njegovom svedočenju, tokom devedesetih čak ni general Talić iz Vojske Republike Srpske nije uspeo da unese razdor među njih, već im je priznao da su kao zajednica posebna nacija. Nakon što je HVO uništio selo komšije su jedni drugima pomagali u obnovi kuća.


Čitaoci u nastavku knjige mogu upoznati i sudbinu Stjepana Bradvića, koji je zajedno sa sinom završio u zatvorima snaga bosanskih Srba. Od čestih batinjanja spašavao ga je kapetan Mića, koji je, iako je bio ranjen, u jednom trenutku izašao iz bolnice ranije, samo da bi im omogućio slobodu.

Beli lekarski mantil već je odavno bio u blatu kada je Svetlana Broz stigla u Bosnu. Ne samo zbog Radovana Karadžića, već i zbog mnogih drugih lekara. Priča o doktoru Anti Jeliću iz Vareša govori o profesionalcu koji nije hteo da prekrši Hipokratovu zakletvu. Pomagao je muslimanskim zarobljenicima koje su pripadnici HVO maltretirali, zbog čega je i sam bio izložen šikaniranju.

Haškim presudama potvrđeno je da su silovanja u Bosni i Hercegovini bila deo političkog koncepta ratovanja. Svetlana Broz je tokom svojih istraživanja saznala da su postojali centri za obuku silovatelja. U priči "Silovanje na Grbavici" govori o staricama koje su različite nacionalne i verske pripadnosti i koje postaju žrtve seksualnog nasilja. Jednoj od žrtava posle  pomaže komšinica druge nacionalnosti.



Svedočenja običnih ljudi u knjizi dokazuju da su sve vojske na teritoriji BiH činile teške zločine. Često su i pripadnicima sopstvenog naroda pretili smrću ukoliko pokušaju pomoći komšijama druge nacionalne i verske pripadnosti.

Knjigu "Dobri ljudi u vremenu zla" izdalo je Udruženje za kulturu povezivanja "Most art Jugoslavija". U Novom Sadu se može kupiti u knjižari "Zenit" po ceni od 1.300 dinara.

BIOGRAFIJA: Svetlana Broz je rođena u Beogradu 1955. godine. Najmlađe je dete Žarka Broza, sina Josipa Broza Tita. Tokom sedamdesetih  radila je kao novinarka. Početkom osamdesetih diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu i skoro dvadeset godina, kao internista kardiolog, bila zaposlena na Vojno-medicinskoj akademiji. Na početku rata 1992. volonterski je radila kao lekar u BiH. Od 2001. godine je direktor nevladine organizacije "Gariwo" u Sarajevu.


Tekst i fotografije:
Aleksandar Jovanović

Oceni vest:
8
3

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Tiosav S. Marjanović

    pre 14 dana i 20 sati

    Nadam se da su posle došli sveštenici SPC da okade prostoriju u kojoj je ova "promocija" održana. A da iver ne pada daleko od klade, pokazalo se jasno i u slučaju g-đe (g-đice?) Broz.

    Oceni komentar:
    10
    4
  • Gurman

    pre 14 dana i 20 sati

    Molio bih urednika ili ti urednicu da objasni zašto je baš ovaj događaj zaslužio da se predstavi na vašem portalu i to od mnogo zanimljivijih, boljih, interesantnijih i bitnijih knjiga, tribina i događaja koji se dešavaju ili predstavljaju u tom Zenitu. Da dodam još i Bulevar Books. Zaista ne razumem.

    Oceni komentar:
    10
    4
  • miskin

    pre 14 dana i 19 sati

    Devedesetih je bio haos, užas i zlo. Sa tim se moramo suočiti.
    A šta ćemo sa NDH ?

    Oceni komentar:
    3
    5
  • miskin

    pre 14 dana i 19 sati

    Zapravo, gospođa Broz nije ništa novo rekla. Čestiti ljudi su uvek isti.
    Nego, nekako ne razumem da su "loši momci" uvek "dojahali" sa istočne strane.
    Pa, neće baš tako biti. Nemamo svi amneziju.

    Oceni komentar:
    3
    6