Svinjetina bez GM soje šansa Srbije na EU pijaci

Svinjetina bez GM soje šansa Srbije na EU pijaci

Za dve nedelje biće pokrenuta procedura odobravanja da se domaća piletina može izvoziti na tržišta EU, dok za mogućnost izvoza svinjetine treba da čekamo do februara naredne godine; kada bi se obavila još jedna kontrola Evropske komisije.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da smo sve uradili u pogledu bezbednosti hrane da se dve vrste mesa nađu na evropskom tržištu, i to prvi put posle tri decenije, jer posle raspada SFRJ Srbija nije bila na spisku zemalja izvoznika. Stočari su više ravnodušni nego obradovani što im se pruža mogućnost izvoza svinjetine u EU. Dok se ne podigne rampa za izvoz, smatraju da će proći godinu dana, koliko je potrebno da se obnovi proizvodnja jer domaće svinjogojstvo nije na zelenim granama. Godinama izumire, iz godine u godinu imamo sve manje svinja i farmi jer uzgajivači, zbog niske otkupne cene živih svinja i velikog uvoza, odustaju od tova, piše Dnevnik.rs.

Ni trenutno povoljne prilike u pogledu cena žive vage svinja ne daju im nade, pošto ih je iskustvo naučilo da se u domaćem svinjogojstvu situacija na tržištu brzo menja i začas može da pokvari računicu. Kilogram živih svinja sada je, sa PDV-om, od 185 do 198 dinara. A koliko će ta cena biti dugo prisutna nije izvesno jer uvek postoji mogućnost da trgovci svežu svinjetinu kupe spolja i obore cenu domaćih tovljenika. Jer i klaničari kupuju iz uvoza zamrznuto svinjsko meso za mesne prerađevine, pa se ovdašnja mesna prerađivačka industrija u najvećem delu oslanja na svinjetinu iz uvoza.

Čim se pomene izvoz svinjetine, prvo pada na pamet koliko bi naša zemlja mogla da proda svežeg mesa na tržišta EU, a onda da li su naši farmeri sposobni da uđu u trku sa zemljama gde je svinjogojstvo daleko razvijenije, u pogledu broja svinja, farmi i uzgoja.

Iz Industrije mesa "Matijević" Zoran Matijević kaže da su u ovoj priči najbitnije dve stvari: mogućnost izvoza u situacijama kada se na tržištu pojave viškovi i što naše svinje jedu zdravi hranu koja nije genetski modifikovana, a u zemljama EU svinje jedu GM smeše.

Treba nam dobar marketing da ino potrošači čuju da se svinje iz Srbije hrane zdravo, hranom koja nije GM i to će nam otvoriti prolaz do kupaca spolja. Izvoz je bitan i zato da, kada se pojavi višak na tržištu, farmeri imaju kome da prodaju tovljenike, a ne da zbog tržišnog viška pada cena žive vage svinja i uzgajivači prave gubitke u tovu – tvrdi on.

Matijević kaže da u pogledu opremljenosti domaće farme ne zaostaju sa ino farmama.

Sve farme uglavnom koriste savremnu opremu i ona je, uz ulaganje u genetiku, farmerima najveći izdatak. Jer stalno se mora ulagati u nove sorte svinja i pratiti tehnološki napredak opreme za svinjarstvo – dodao je.

Predsednik Udruženja krmačara Srbije Mirko Đukić naglašava da se kod nas svinjogojstvo ne razvija već gasi .

Pre nekoliko godina imali smo 200.000 krmača, ali taj broj opada. Za godinu dana ugašeno je mnogo malih farmi kapaciteta od 20 do stotinu krmača i velikih u kojima je bilo po 1.000 krmača – navodi Đukić.

Naglašava da je pre desetak dana u Badovince stiglo iz Danske 20.000 prasadi. – Uvezli smo prasad od 25 kilograma za po 43 evra,što je i domaća proizvođačka cena, bez uračunatog našeg rada – naglašava Đukić.

On kaže da trenutno nije realno da izvozimo svinjtinu, ali da za to postoje mogućnosti za godinu do godinu i po dana, koliko treba da se ne obnovi stočni fond. – Najvažnije je što imamo hranu , kukuruz, pšenicu, soju i što svinje možemo hraniti po proizvođačkim cenama poljoprivrednih kultura. Kada krene izvoz, postoji šansa da stočari uvećavaju tov jer imaju hranu sa naših njiva – kazao je Đukić.

Prema podacima Privredne komore Srbije, za sedam meseci ove godine uvezli smo 11.500 tona sveže i zamrznute svinjetine za oko 25 miliona evra i 150.000 prasadi do 50 kilograma koji su nas koštali oko devet miliona evra.

Imamo oko 150.000 do 160.000 krmača i 1.000 firmi koje se bave preradom mesa.

Oceni vest:
2
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan