"Tajni" ugovor sa Kinezima nije bio tajan: Zašto ga je vlast krila od javnosti skoro tri meseca?

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužnicu protiv 13 osoba u postupku pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Međutim, zbog obelodanjivanja međunarodnog ugovora sa kineskim izvođačima, koji je do sada držan u tajnosti, on bi mogao da se vrati na početak. A taj ugovor je veoma neuobičajen.

Komercijalni ugovor o izgradnji brze pruge Novi Sad – Subotica koji je u julu 2018. potpisala tadašnja potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović sa kineskim izvođačima, a koji je prošle nedelje postao dostupan javnosti, mogao bi u značajnoj meri da poremeti dosadašnju istragu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu koje je podiglo optužnicu protiv 13 osoba u postupku pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Razlog je prost: ovaj ugovor, a to je i potvrđeno kada je obelodanjen, ima karakter međunarodnog ugovora, a samim tim i preimućstvo u odnosu na nacionalno zakonodavstvo.

Ustav Srbije, član 16, određuje da su "potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju" kao i da oni "moraju biti u skladu s Ustavom".

Prema tome, komercijalni ugovor između Vlade Republike Srbije i kineskih izvođača o izgradnji brze pruge na deonici Novi Sad – Subotica, koji je potpisan na osnovu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine iz 2009. godine, ali i drugih međudržavnih sporazuma između Srbije i Kine zaključenih u periodu od 2009. do 2014. godine, što se jasno navodi u njegovoj preambuli – predstavlja međunarodni ugovor koji prema Ustavu Republike Srbije ima jaču pravnu snagu od domaćih zakona.

Zato je nejasno kako je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu moglo da zanemari ovaj ugovor prilikom vođenja istrage i podizanja optužnice?

Neuobičajan ugovor

Komercijalni ugovor sa kineskim izvođačima posebno je važan jer otkriva dve ključne stvari.

Prvo, ovaj ugovor u svojoj preambuli sadrži odredbu da se ceo projekat izgradnje brze pruge Novi Sad – Subotica, a time i rekonstrukcije stanice u Novom Sadu koja je njegov sastavni deo, sprovodi na osnovu projektnog zadatka koji je 2017. godine izradio Saobraćajni institut CIP.

Usvajanjem Ugovora Vlada je usvojila i Projektni zadatak koji je sastavni deo ugovora. Slučaj u kojem je projektni zadatak sastavni deo Ugovora, tvrde stručnjaci sa kojima je razgovaralo "Vreme", vrlo je neuobičajen.

Taj projektni zadatak odredio je obim, dinamiku i vrstu radova koji nisu obuhvatali rekonstrukciju nadstrešnice u vestibilu B stanične zgrade u Novom Sadu koja se obrušila 1. novembra prošle godine što je dovelo do smrti 15 ljudi.

Uprkos brojnim saznanjima koja su dokazala da je podizvođačka firma Starting izvodila radove na nadstrešnici, nadležne institucije ostale su pri tvrdnji da nadstrešnica nije bila predmet konstrukcionih intervencija, već samo sanacije prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novi Sad.

Druga važna odredba ovog ugovora, sadržana u članu 2.1.29, predviđa da će saobraćaj na poddeonici Novi Sad – Subotica biti u potpunosti zatvoren tokom izvođenja građevinskih radova, ali to se ne odnosi na železničke stanice Novi Sad i Subotica. Ugovorom je predviđeno da železničke stanice u Novom Sadu i Subotici budu otvorene za putnike tokom njihove rekonstrukcije, kao i da se od strane putnika koriste po fazama, što pobija tvrdnje Tužilastva da je otvaranje stanice dovelo do tragedije.

"Tajni" ugovor sa Kinezima nije bio tajan

Tek pre nekoliko dana ispostavilo se da komercijalni ugovor sa Kinezima nikada nije bio zaštićen oznakom tajnosti na koju se neposredno posle tragedije u Novom Sadu pozivao predsednik Aleksandar Vučić, koji je čak optužio bivšu vlast da je odgovorna za tajnost ugovora sa kineskim kompanijama. Vučić je 4. novembra za televiziju Happy rekao da je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture sa Kinom 2009. potpisao tadašnji potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić.

Ako ovaj ugovor nikada nije bio tajan, postavlja se pitanje zašto ga je vlast krila od javnosti skoro tri meseca. Da li je to bio pokušaj ovog režima da se zaštite kineski izvođači i domaći podizvođači, a time i tokovi novca koji bi ukazali na korupciju?

Instruisano Tužilaštvo

Da je ugovor na volšeban način izbegnut u istrazi potvrđuju saznanja "Vremena" iz izvora bliskih tužilaštvu, da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu na početku istrage dobilo usmenu instrukciju Republičkog javnog tužilaštva da ovaj ugovor ne koriste u postupku, i da ga zbog toga nikada nije ni zatražilo od Vlade Srbije.

Isti izvori ukazuju da je slučaj nadstrešnice vodila lično republički tužilac Zagorka Dolovac, a da su novosadski tužioci samo dolazili po instrukcije.

Možda zato viši tužilac u Novom Sadu Branislav Lepotić nije dao nijednu izjavu od 1. novembra o čemu je govorila predsednica Udruženja tužilaca Lidija Komlen Nikolić koja je optužila novosadsko tužilaštvo za nekomuniciranje sa medijima kao i da njihove radnje u ovom slučaju predstavljaju "gašenje požara".

Dodatno zabrinjava činjenica (koja je sada donekle jasnija, jer očigledno istragom nije obuhvaćena kompletna dokumentacija) da je optužnica za postupak koji treba da utvrdi odgovornost za smrt 15 ljudi doneta za manje od dva meseca, što je rekord srpskog pravosuđa za ovako složen postupak koji uključuje veliki broj aktera. Primera radi, optužnica za masakr u Ribnikaru podignuta je posle više od šest meseci. U Ribnikaru se znalo ko je odgovoran pa se radilo temeljito, a ovde se očigledno žurilo da se ugase studentski protesti ali i sakriju mnogi krivci i tragovi.

Ostavka Miloša Vučevića i pad Vlade Srbije koja je krila od javnosti najvažniji ugovor na osnovu koga je rađena rekonstrukcija pruge na kojoj se dogodila tragedija deluje kao pravedan politički epilog i odlazak u istoriju "loših đaka". Sada neka se pripremi Tužilaštvo.

Ostatak teksta možete pročitati na Vreme.com.