Tijana Bogićević, pop izvođač: Moj uspeh “preko noći” je trajao godinama

Tijana Bogićević je srpska pevačica koja se bavi pop i soul muzikom. Rođena je 1. novembra 1981. godine u Novom Sadu. Trenutno živi i radi u Bostonu u Sjedinjenim Američkim Državama, ali pola godine redovno provodi u svom rodnom gradu.

Tokom svoje muzičke karijere vredne hvalospeva, uspela je još kao mlada da se polako, ali sigurno penje stepenicama uspeha, te su prvi komplimenti nastupili kada je obogatila muzičku scenu sa svojim vanvremenskim hitom “Tražim” čiji je tekst napisala Aleksandra Milutinović, nakon čega je  Srbiju predstavljala na Euorosongu 2017. godine sa pesmom “In to deep”, a potom snimila album “Čudo” u saradnji sa Dušanom Alagićem koji je i napisao većinu pesama koje su osvojile brojne pohvale javnosti. Poznati su njeni muzički aranžmani u vidu improvizovanih svetskih pesama, pa ju je tako, ni više ni manje, javno pohvalila i poznata američka pop zvezda Pink za izvođenje pesme "Sober".

Tijana je, nakon povratka iz Bostona, izdvojila svoje vreme za nas i odgovorila nam na pitanja koja se tiču njenog umetničkog razvoja, uspeha na domaćoj teritoriji i života u inostranstvu i iznela nam svoje poglede na trenutnu situaciju koja vlada u multimedijalnom svetu koji je neizostavni muzičke karijere…

Da li kao izvođač isključivo ispunjavaš svoja očekivanja ili praviš ustupke publici?

– Nikada ne podilazim publici već ispunjavam svoja očekivanja – ono što volim, to i pevam. Kada bih želela da budem opšte prihvaćena i da podržavam muziku koja je rasprostranjena, onda bi to značilo da moram da promenim i pravac. Postoji i zamka da moja publika možda očekuje od mene da snimam sve iste pesme koje čine album "Čudo", to je i problem mnogih muzičara koji se ponavljaju i onda počnu da kopiraju sve ono što su radili  do sada, pa su im pesme klonirane. Ja, pak, imam tu privilegiju da stvaram umetnički pristup muzici koju snimam.

Veruješ li u instant uspeh ili u dugogodišnje uporno zalaganje zarad višeg cilja?

– Ja sam napredovala postepeno, što ne znači da je to univerzalni recept za svakoga. Postoje mnogi primeri da su ljudi sa 18 godina postali planetarno popularni, pa ne mora da znači da razvojni put zahteva godine truda. Pošto se muzikom nisam bavila na način na koji ne želim i pošto nisam pravila pomenute ustupke zarad popoularnosti, meni je trebalo mnogo duže. Kao mala nisam bila deo hora, nisam išla u muzičku školu, jedva sam čekala posle škole da dođem kući i pustim Vitni Hjuston i pevam uz njen glas i oduvek sam znala svoj žanr. Dugo mi je posle trebalo da okupim svoj tim sa kojim radim, a u kom postoji međusobno poverenje i sloga, pa da samim tim, rad ne osećamo kao obavezu, već kao zadovoljstvo.

Rođena sam pod srećnom zvezdom – napravila sam sebi tako da mi život bude baš onakav kakav želim.

Planiraš li da svoj muzički identitet razvijaš isključivo na našim prostorima ili i tamo negde… u Americi?

– Ne planiram da razvijam karijeru u inostranstvu jer je ovde moj "uspeh preko noći" trajao godinama. Dugo se stvaraju kontakti kako bi se sve sagradilo i velika je greška kada ljudi misle da prvo treba nešto da naprave u Srbiji, pa će onda tamo lako – to je zabluda. Nije da je to nešto što ne bih želela, ali nije mi to fokus. Možda sam talentovanija od mnogih svetskih zvezda, ali, istinski, kakve to veze ima?

Da li su ekstravagancija i izgled, povrh neospornog talenta, presudni da bi se postala muzička zvezda?

– Bila sam na koncertu Adel koja je vrlo statična na sceni i nije ekstravagantna kao Lejdi Gaga, ali ima svoju publiku koja je njena ciljna grupa. Sve zavisi za koga pevate. Da bi postali muzička zvezda, neophodno je da imate ono nešto, takozvani "x faktor" jer u suprotnom ljudi na vas neće reagovati, ali je stanje na svetskoj muzičkoj sceni takvo da je ono što plasira muzička industrija vrlo promenljive kategorije.

Folk muzika nekada se slušala na periferiji gradova, a danas je zauzela centralno mesto kako u provinciji, tako i u prestonici. Da li je takav slučaj i u svetu kada je u pitanju komercijalna muzika?

– Sve zavisi od toga gde ste. U Nešvilu je sigurno kantri najpopularniji žanr, sve zavisi kakva je demografija. Ono što je mejnstrim u svetu, vrlo se očigledno primeti. Kardi B je sada glavna zvezda, ali i dalje postoji Ališa Kiz koja pravi svoje turneje i koncerte… Kod nas je pogrešno shvaćeno kako mora da postoji samo jedna vrsta muzike koja će biti najpopularnija i da kao takva ona treba da bude ono što će svi da pevaju i sviraju. To je nebulozno. Treba da postoji i narodna muzika kao i rok i pop… Jedini problem je što u ovom trenutku mogu na prste jedne ruke da izbrojim izvođače koji se bave muzikom kao ja. Jako ih je malo jer je takvo tržište i nema dovoljno prostora za plasiranje pop žanra.

Povrh svega, u novembru izlazi tvoja nova pesma…

– Aleksandra Milutinović i ja smo napravile duet što je pomalo neobično jer ona nije pevačica, već kompozitor, ali smo rešile da se oprobamo u ovom eksperimentu. Ovo je njen pevački debi. Ranije je pevala prateće vokale, a sada ćemo ona i ja objaviti lep pop aranžman. Jako mi je drago što je album "Čudo" postigao lep uspeh i sada ne smem da se zaustavim sa tim. Važno mi je da podstaknem druge pop izvođače, a po porukama ljudi koji ni se javljaju vidim da je veliki broj onih koje sam inspirisala. Kvalitet uvek nađe svoj put, ja sam svoj put našla i sada ga samo nastavljam…

Da li je Novi Sad poprimio metamorfoze kulture i noćnog provoda od tvojih izvođačkih početaka pa do danas?

– Nekada je bilo mnogo više klubova u kojima se sviralo, sada toga ima u malom broju. U hotelu "Novi Sad" slušali su se narodnjaci, a kafane su imale karirane stolnjake, a danas su to fensi mesta sa mutacijama narodnjaka, tako da nema više dobrih svirki. Nekada smo slušali džez kod Duje, bio je klub “Piping” u koji sam stalno izlazila, Laze Telečkog nije bila pijaca, već urbano stecište nekih gradskih faca, bilo je mnogo baštica na koje smo bili ponosni. Danas je to drugačije… Volim da šetam kada sam ovde, volim da idem u "Kaž’te" i na još par mesta u kojima mogu da popijem kafu preko dana. Imam dosta obaveza kada dođem ovde, jer ne dolazim na odmor već da bih snimala, ali jako volim svoj grad i provela sam ceo život u njemu, pa tako moram da primetim da čistoća treba da bude na mnogo višem nivou, a kulturna ponuda u celoj zemlji na listi prioriteta kada je ulaganje u pitanju...