Toliko natpisa o sniženju a cene i dalje visoke

Toliko natpisa o sniženju a cene i dalje visoke

Natpisi o sniženju na radnjama odnose se uglavnom samo na letnje stvari, dok je sniženje za zimsku garderobu zanemarljivo nisko.

Haljine, majice i šortsevi koji su letos koštali i do 4.000 dinara sada se prodaju od po 600 do 1.000 dinara. Ali zimske stvari, koje su sada na međusezonskoj rasprodaji, koštaju jednako kao i pre navodnog sniženja. Udar na džep je i kupovina patika, kao i zimskih čizama koje su u beogradskim buticima snižene zanemarljivo, naprimer sa 16.000 na 14.000 dinara.

U niškim buticima sniženja za prošlogodišnje modele su do 50 odsto, dok u određenim danima (vikend akcije, noć kupovine) ima sniženja za pojedine artikle i iz novih kolekcija, ali za 20 do 30 odsto.

Artikli na koje dajemo najveći popust su zaostali koje pre godinu dana niko nije hteo ili nam je ostalo svega nekoliko veličina, pa hoćemo da ih se rešimo da ne zauzimaju mesto u magacinu, objašnjava vlasnica novosadskog butika.

Za razliku od Srbije gde pravih sniženja i nema, u inostranstvu na sniženjima kvalitetne stvari koje su iz te sezone, građani mogu dobro da se nakupuju.

Tamo se zna šta znači sniženje

U Italiji i Engleskoj nema čestih popusta, ali kada dođe red na povoljniju kupovinu, to znači da je povoljnija kupovina zagarantovana.

U Italiji se zna šta znače sniženja. To su stvari iz te sezone pa nema bojazni da ćete kupiti nešto što više nije u modi. Na sniženju je moguće kupiti kvalitetnu zimsku jaknu za 70, 80 evra, koja je koštala oko 180, 200 evra, rekla je Aleksandra V. iz Italije.

Koliko je sniženje u inostranstvu govori i to što se ispred radnji stvaraju stampeda, pa je najveći problem to što se sve rasproda za nekoliko dana. U Nemačkoj su sniženja velika i odnose se samo na novu robu, a stvari iz prethodne sezone mogu se pronaći samo u autlet centrima.

Veća kupovna moć, veća sniženja

Sniženja u Nemačkoj direktno su povezana sa godišnjim obrtom koji firma napravi i obrnuto povezana sa kupovnom moći stanovništva, dakle veća kupovna moć znači da su ljudi kupovali više tokom godine i da će sniženja biti veća, priča Đ. Luković, student iz Hamburga.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da kod nas sniženja nisu povezana sa kupovnom moći i sa zaradom koju određena firma ima.

Za Švajcarsku postoji pravilo o sniženjima koja uvek počinju 1. jula i 1. decembra. Popusti su odlični, jer su u skladu s primanjima stanovništva, kaže V. Pocek, vlasnica butika u Švajcarskoj.

Oceni vest:
0
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan