U POSETI MATIČARSKOJ SLUŽBI: Novosađani se sve kasnije odlučuju na brak

Jenjava li popularnost imena Sara i Luka – otkrivamo vam u tekstu koji sledi, kao i još mnoštvo drugih zanimljivosti vezanih za posao matičara u Novom Sadu.

Postoji osoba koja prisustvuje i učestvuje u svim najbitnijim momentima u našim životima, a da joj najčešće ni ne znamo ime. Velika je odgovornost na matičarima, službenicima Gradske uprave koji vode matične knjige rođenih, venčanih i umrlih, a iz njihovog bogatog radnog iskustva moglo bi se mnogo toga saznati o navikama naših sugrađana.  

Sa Biljanom Dragin, šefom sektora za lična stanja građana u Gradskoj upravi za opšte poslove u Novom Sadu, porazgovarali smo o najveselijim trenucima u životima Novosađana – o ceremoniji sklapanja braka i davanju imena tek rođenih bebama.

Počećemo sa lepim stvarima, sa svadbenim ceremonijama. Kada su venčanja u pitanju, postoji li u Novom Sadu nekih ograničenja, jeste li morali nekoga da odbijete?

- Postoje zakonski uslovi koji se moraju poštovati. Prostor mora da bude adekvatan za svečani čin sklapanja braka, poput sala ili dvorišta restorana. Matičar mora da nosi lentu i da zastava Republike Srbije bude jasno istaknuta. Uglavnom nismo imali nekih neobičnih zahteva, parovi se mahom trude da to bude u nekom primerenom prostoru. Vremenom se broj tih “specijalnih zahteva“ i smanjio, pošto se u praksi dešavalo da venčanje napolju, na lokaciji, bude baš u vreme nekih nepredvidivih vremenskih uslova. Parovi tada dođu u situaciju da na brzinu moraju da traže alternativnu lokaciju za venčanje. Jednom prilikom, na venčanju u saletli Dunavskog parka u Novom Sadu, par je morao da se venča u obližnjem restoranu u kom nije održavan prijem, zbog jakog pljuska.

Da li se u praksi dešavalo da u sred čina venčanja neko odustane?

- Tokom samog čina nismo imali takvih slučajeva, ali se parovi ponekad ne pojave i ne obaveste nas da su odustali. Ovom prilikom želimo da zamolimo svakoga ko odustane da nam blagovremeno javi.

Kad je promena prezimena u pitanju, da li više Novosađanki zadržava svoje prezime ili dodaje muževljevo nego ranijih godina? Koliko muškaraca uzme ženino prezime?

- Mali broj žena godišnje zadrži svoje prezime. U poslednje vreme nam se dešava da muškarac uzme prezime osobe sa kojom se venčava. No, tu su u pitanju druge stvari, pravne zavrzlame i to su uglavnom u pitanju brakovi naših muškaraca sa ženama iz inostranstva i služe svrsi traženja državljanstva zemlje iz koje potiče mlada. Veoma, veoma su retki slučajevi kada su oba partnera iz Srbije, da muškarac uzme ženino prezime. Poneka nevesta doda muževo prezime na svoje postojeće, ali u najvećem broju slučajeva Novosađanke se odlučuju da uzmu prezime supruga.

Imate li utisak da se ljudi u Novom Sadu danas kasnije odlučuju na brak?

- Definitivno. Puno je slučajeva da parovi u dugim vezama kasnije stupe u brak, pošto posle decenije zajedničkog života njima to predstavlja samo papir. Ti ljudi se uglavnom uzimaju s razlogom, zbog posla u inostranstvu ili pošto devojka zatrudni. Mnogo je više primera sklapanja braka u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama nego između 20 i 25 godina, kao što je to nekada bio slučaj. To je, naravno, posledica empancipacije, devojke “ne žure“ da odmah posle fakulteta i pronalaska posla “odrade“ i tu veoma veliku stvar u životu svake od nas. Ranije je bilo mnogo više slučajeva maloletnika koji žele da stupe u brak, što je danas izuzetno retko.

Kad smo već kod toga, da li je veći izazov prijaviti ime deteta kad partneri nisu u braku?

- Što se našeg dela posla tiče – apsolutno ne, dovoljno je da se oba roditelja pojave zajedno, prijave ime deteta i da otac prizna očinstvo. To je proces koji bukvalno traje dva minuta. Od 2016. godine, u okviru projekta "Bebo, dobro došla na svet", može već u porodilištima da se odluči i prijavi ime deteta, ako su roditelji u braku i imaju sa sobom lične karte. U pitanju je servis koji smo dugo čekali i koji je konačno zaživeo. Vrše se i elektronske prijave beba na Portalu elektronske uprave, posle koje roditelji dobijaju SMS poruku – potvrdu da su uspešno prijavili bebu, a na adresu njihovog prebivališta šalju se sva potrebna dokumenta: izvod iz matične knjige rođenih i kartica zdravstvenog osiguranja. E, sad, to je sve samo u slučaju kada su roditelji u braku, a kada nisu sve mora da se obavi “peške“.

Dakle, par se venčao i beba je na putu. Recite nam, da li ćemo i dalje po novosadskim igralištima čuti samo "Saro" i "Luka" ili popularnost ta dva imena jenjava?

- Ne! I dalje su nam ta dva imena među najpopularnijima, kao i sva kratka imena poput Dunja, Lana, Lenka, Mila i uvek popularno Milica. Imena poput Jelena i Jovana su postala retka. Sada je, takođe, aktuelno i davanje ruskih imena, kao što su Aleksej, Sergej ili Aljoša, a za devojčice Maša. Kada su dečaci u pitanju, ljudi se uglavnom drže tradicionalnih imena: Stefan, Dušan, Lazar, Vuk, Danilo, Mihajlo, Relja.

Postoji li zakonska regulativa za davanje imena na teritoriji Novog Sada?

- Jedino što je zakonski predviđeno je da ime deteta ne bude "pogrdno" i da nije u suprutnosti  sa moralom i shvatanjima sredine. Do sada nismo imali priliku da odbijemo roditelje. Razumni su i ne traže imena zbog kojih bismo morali da ih odvratimo. Od neobičnih smo u proteklih nekoliko godina imali, recimo, Isla, Ina, Monja, Naja, Konstanca, Iv, Rea i Zeta za devojčice, i Lukijan Maksimus, Stribor, Arsenije i Teo za dečake.

Šta se dešava kada žena odluči da se porodi kod kuće?

- U praksi toga nema puno, više se priče o tome plasiraju po medijima. Proverili smo podatke i na teritoriji Novoga Sada u 2016. je samo pet žena zahtevalo porođaj kod kuće. Tu ne računamo situacije kada se porođaj slučajno desi na drugom mestu, tj. kada žena ne stigne do bolnice zbog brzine porođaja. No, ni toga nema u velikom broju, svega sedam slučajeva u prošloj godini. Ali princip je isti u obe situacije. Roditelji dođu sa izveštajem lekara, saslušamo stranke, odnosno saslušavamo majku, oca i ljude koji su prisustvovali porođaju. Daju se izjave i na osnovu njih i pomenutog izveštaja lekara mi dalje nastavljamo proceduru potpuno regularnim tokom.

Znači, ne pije vodu priča da je to velika zavrzlama, s pravne strane gledano?

- Apsolutno ne. Komplikacije u tim slučajevima mogu da budu samo medicinske prirode, a što se našeg dela posla tiče, administracije, tu je procedura razrađena i jednostavna. Dešalo se često, pogotovo u ranijim decenijama, da se žene porode na putu, u kolima, pa čak i na njivi. Novosadska Betanija pokriva ogromnu teritoriju, u njoj se porađaju žene iz celog Južnobačkog okruga, obavi se oko 6.700 porođaja godišnje, a do pre petnaest godina pokrivala je pola Vojvodine. Malo je reći da smo se susreli sa svakom mogućom situacijom i komplikacijom.

Razgovarala: Biljana Kovačević Gošić
Fotografije Biljane Dragin: Aleksandar Jovanović