U Srbiji 2.508 medija – mnogi građani ne veruju nijednom

U Srbiji 2.508 medija – mnogi građani ne veruju nijednom

U Srbiji, prema podacima Agencije za privredne registre, zvanično radi 2.508 medija, ali tom brojkom nisu obuhvaćeni oni koji nisu registrovani kao medijske kuće, a plasiraju takve sadržaje na internetu. U međuvremenu Indeks održivosti medija u Srbiji pao na 1,45, što znači da je tržište neodrživo,

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji je neposredno pre izbijanja pandemije korona virusa bilo registrovano 2.508 medija. Od toga 937 štampanih medija, 751 internet portala, 333 radio stanica, 244 televizijskih stanica, 28 novinskih agencija i još 84 internet stranica koje nisu klasično koncipirane kao mediji, ali praktično nude medijske informacije, objavio je časopis Biznis i finansije (BiF) na osnovu studije Ekonomskog fakulteta u Beogradu o uticaju digitalizacije na održivost lokalnih medija.

U njoj se ističe da su, nasuprot ovolikom broju onih koji čine "sedmu silu" u Srbiji, brojke koje odslikavaju njenu tržišnu silu znatno skromnije.

– Na osnovu procene agencije "Nielsen" o veličini ovog tržišta, ono je u 2019. godini vredelo 210 miliona evra, čime je prvi put premašena maksimalna vrednost od 206 miliona evra zabeležena još 2008. godine, pre nego što je svetska finansijska kriza počela da se preliva u Srbiju – piše BiF na osnovu studije autorki Galjine Ognjanov i Sanje Mitić.

Kako se dodaje, sreća zbog rekorda u pretkriznoj 2019. je bila kratkog veka, jer je već 2020. godine korona virus ponovo "zavrnuo" kompanijske slavine za oglašavanje, pa je vrednost medijskog tržišta pala na 198 miliona evra.


Međutim, skreću pažnju na interni godišnji izveštaj organizacije Irex Srbija, prema kojem prihodi medija registrovanih u APR iznose 414 miliona evra, pri čemu prihodi od oglašavanja imaju udeo od 43 odsto.

Ocenjuje se da su budžeti za oglašavanje "mala bara", za koju se, pored više od 2.500 registrovanih, otima i veliki broj medija koji nisu u evidenciji APR zavedeni kao medijske kuće, a reč je pre svega o medijskim sadržajima koji se distribuiraju putem interneta.

Upravo zato što opstanak medijskih kuća prevashodno zavisi od oglašavanja ili druge vrste "sponzorske" podrške, i pored ogromne konkurencije kvalitet informacija je generalno nizak. S druge strane, činjenica da veliki broj medija funkcioniše mimo radara institucija koje su nadležne za ovo tržište, otežava da se ono bolje uredi – zaključuje se, između ostalog, u studiji Ekonomskog fakulteta.

Autorke studije navode i da je Indeks medijske održivosti za našu zemlju već duži niz godina ispod dva, što znači da je domaće medijsko tržište neodrživo.

Prema najnovijem istraživanju koje je sproveo CESID, taj skor je spao na 1,45, a isti izvor navodi da više od petine stanovnika ne veruje nijednom mediju. Oni se zato okreću alternativnim izvorima informisanja na internetu, među kojima su mnogi sumnjivog kvaliteta, pa i izvori lažnih vesti – stoji u studiji Ognjanov i Milić.

Oceni vest:
3
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan