Učiteljica pokrenula talas lepih želja za novogodišnji osmeh svojih prvaka

Novosadska učiteljica Vesela Mačkić iz OŠ "Ivan Gundulić" poznata je kao sposoban edukator, zahvaljujući čijim savremenim predavačkim veštinama deca stiču trajno znanje primenjivo u praksi.

Ona takođe učenicima prenosi ljubav prema sportu i zdravom životu. Kada je pandemija promenila naše živote i uticala na rad  školskog sistema, nije očajavala i osmislila je nesvakidašnju novogodišnju poruku svojim prvacima koju će pamtiti do kraja života.  

– Ovo je bila čudna školska godina. Prvi put imam razred u kojem se deca ni ne poznaju jer su mi prvaci podeljeni u dve grupe. Plan i način rada tokom pandemije sputava veselost i borim se da im ne uskratim detinjstvo i čari škole, jer cilj prvog razreda jeste da zavole to okruženje i da im bude lepo. Ako shvate lepotu školovanja onda će voleti i da uče. Razmišljajući kako da im priredim nešto lepo za praznike, pala mi je na pamet video čestitka – počinje svoju priču Vesela. 

Snalažljiva učiteljica oglasila se na svom Fejsbuk profilu i zamolila poznanike da pošalju kratke praznične snimke u kojima pozdravljaju njene đake. Poručila je da pokreće talas lepih želja zarad osmeha svojih učenika.

Na njeno iznenađenje, odziv je bio više nego odličan i najlepše želje su počele stizati iz cele Srbije, ali i sveta, a jedna poruka je došla čak sa malenog ostrva u Indijskom okeanu. Kratki klipovi od pojedinaca, porodica i vršnjaka preplavili su inboks inicijatora ideje. 

Zahvaljujući širokom poznanstvu Vesela je  animirala i mnoge javne ličnosti, pa su prvacima OŠ "Ivan Gundulić" srećnu Novu godinu čestitali i poznati sportisti kao što su Olivera Jevtić, porodica Čegar i drugi. Osmehe mnogih izmamio je i čuveni satiričar Zoran Kesić koji se deci obratio dok je cepao drva. Čestitka se može pogledati na Jutjubu.

– Nepoznati ljudi su odvojili deset ili petnaest sekundi i želeli su da usreće te mališane i na kraju to se i desilo. Moji prvaci su dobili jedinstvenu čestitku i divnu uspomenu koju će pamtiti ceo život – kaže naša današnja sagovornica. 

Da ovakve ideje nisu za nju ništa neobično govori i podatak da je Veselu Mačkić prošle godine Udruženje Živojin Mišić izabralo među deset najboljih edukatora u Srbiji. Za tu titulu predložili su je roditelji učenika, jer je u objektu škole na Čeneju vodila projekat "Organska bašta i zdrava užina".

– Sredili smo baštu u školi pošto smo konkurisali za projekat ministarstva "Preduzetne škole"  i dobili smo oko dve hiljade evra. Sa đacima smo podigli veliki plastenik od 50 kvadratnih metara i počeli da se bavimo organskom proizvodnjom. Deca su se učila preduzetničkim veštinama i ono što je važno, kroz taj projekat su se i neki školski predmeti realizovali na toj lokaciji. To funkcioniše i sada, stanovnici iz okoline kupuju povrće, a novac ulažemo za zemlju i seme i za sve što je potrebno. Takođe, radili smo dosta projekata zaštite životne sredine i osvajali prva mesta. Na ovaj način stekli su praktično znanje za koje znaju gde treba da ga primene. Tako se  stiče trajno znanje koje dete formira i to je zapravo i cilj nekog sistema obrazovanja kako ga ja vidim – objašnjava Vesela. 

Velika ljubav ove učiteljice je  sport. A poznanstvo sa jednim triatloncem promenilo joj je život.

– Bavila sam se rekreativnim trčanjem, ali uvek sam želela da naučim da plivam, pošto sam znala samo da se održavam na vodi. Tako sam pre tri godine našla instruktora za plivanje i počela da vežbam. Posle nekoliko meseci upoznala sam triatlonca koji mi je pričao o neverovatnim distancama koje prelaze. Do tada sam istrčala šest polumaratona i 27 kilometara mi je bio vrhunac uspeha. Kontaktirala sam trenera Ognjena Stojanovića i rekla mu da sam tek nedavno naučila da plivam, da nemam bicikl, ali da trčim. Pitala sam ga da li bih mogla da se bavim triatlonom, na šta je on odgovorio potvrdno. U januaru 2018. sam kupila bicikl, u junu sam uradila svoju prvu sprint triatlon trku, a u septembru prvu "Hellfire" trku  (1.9 km plivanje, 90 km bicikl i 21.1 km trčanje). Sledeće godine sam učestvovala u još tri takve trke i postala vicešampion Srbije u distanci  "Ironman 70.3” i osvojila prvo mesto za celu tu godinu u "age grupi” dva – priseća se Vesela sa osmehom na licu. 

Od tada sportski izazovi su se samo nizali. Učestvovala je i u olimpijskom triatlonu, istrčala svoj prvi maraton, ali i plivala za Časni krst u ledenoj vodi Dunava. 

– Sport me je odveo na mnoga mesta. Upoznala sam divne ljude iz tog sveta i iskusila lepotu podrške koju sam dobila od njih. Oni su se i prvi odazvali za video čestitku, a često su i gostovali u mojoj učionici i prezentovali kako žive i kako osvaljaju medalje. To je jako uticalo na moje đake. U prethodnoj generaciji imala sam 22 učenika od toga 10 aktivnih sportista – kaže Mačkić.

Svoje razrede je uvek redovno vodila na sve sportske aktivnosti u gradu. Klizanje, plivanje, trčanje, krosevi i vožnja biciklom, ništa nije bilo strano za njene učenike. 

A njenim stopama kreće i desetogodišnja ćerka Teodora koja je već učestvovala u jednom mini triatlonu, bavila se plivanjem, a trenutno trenira sa Marianom Čegar. 

– Rad sa decom jako ispunjava jer su ona moja neiscrpna inspiracija. Njihov način razmišljanja se potpuno razlikuje od odrasle osobe, a emocije i komentari su im iskreni. Za razliku od odraslih, oni te reakcije ne mogu da lažiraju i to je ono što volim u radu sa njima. Nijedan čas nikada nije bio isti, a svaka generacija vas nauči nečemu novom. Koliko mi njih edukujemo, toliko i oni edukuju nas da budemo bolji. Od osnovne škole sam znala da ću biti učiteljica jer  taj poziv je odabrao mene, kao što sam i ja njega – završava svoju priču Vesela Mačkić.