"Ujedinjeni protiv kovida" objavili smernice za samoprocenu stanja u kućnim uslovima

"Ujedinjeni protiv kovida" objavili smernice za samoprocenu stanja u kućnim uslovima

Pri kućnom lečenju od infekcije Kovid-19, ključna stvar je praćenje simptoma i njihovog eventualnog pogoršanja.

Iskustveno, ako uopšte dođe do pogoršanja kliničke slike, to se dešava najčešće u drugoj nedelji od obolevanja. Ako znamo šta i na koji način pratimo i pravovremeno odreagujemo možemo prevenirati razvoj teže kliničke slike. Takođe kada držimo stvari pod kontrolom umanjujemo strah i paniku koja se može razviti – navode Ujedinjeni protiv kovida (UPK).

Lekari iz UPK su razvili jednostavne dokumente, koji pojašnjavaju kako možete vršiti samoprocenu u kućnim uslovima.

Redovnim popunjavanjem vrednosti određenih parametara lakše možete pratiti svoje stanje (ili to neko može uraditi za vas), bez bojazni da zaboravite a možete i poneti kod lekara ako idete na pregled – kažu članovi Udruženja.

Bitno je naglasiti da ove smernice ne zamenjuju posetu lekaru i ne treba se koristiti za samolečenje. Ukoliko je poseta lekaru nemoguća u datom trenutku ili ste nakon pregleda upućeni na kućno lečenje ili izolaciju, ove smernice mogu koristiti za samoprocenu pogoršanja bolesti, naglašavaju lekari.

1. Bez obzira na rezultat testa, bolesti i stanja koja predstavljaju rizik za razvoj teške bolesti su:

• Starost više od 65 godina

• Trudnoća

• Bolesti/stanja slabog imuniteta ili imunosuprimirajuća terapija

• Hronična oboljenja pluća (HOBP, astma, cistična fibroza, plućna fibroza…)

• Kardiovaskularne bolesti

• Karcinom

• Hematološki poremećaju

• Hipertenzija

• Gojaznost

• Dijabetes

• Hronična bolest bubrega

• Hronična bolest jetre

• Cerebrovaskularna bolest

• Neurološki poremećaji

2. Simptomi – trajanje i težina

Bitno je primetiti kada su se simptomi razvili, koliko su trajali kao i da li su se vremenom pogoršavali.

• Kašalj

• Temperatura

• Otežano disanje

• Malaksalost

• Bolovi u telu

• Jake glavobolje

• Gubitak čula ukusa/mirisa

• Loše opšte stanje


Ako je odgovor na neko od ovih pitanja potvrdan treba se hitno javiti lekaru:

• Da li postoje aktivnosti koje ste ranije mogli da obavljate bez problema, a sada vas ostavljaju bez daha?

• Da li se to pogoršalo tokom poslednja 3 dana?

• Da li jače ili brže dišete nego obično, dok sedite?

• Da li sada ne možete više da obavljate domaće poslove zbog osećaja nedostatka vazduha?

• Da li pri hodanju osećate neku vrtoglavicu?


3. Otežano disanje, kratak dah (dispnea):

• Blaga dispnea – ne ispoljava se pri dnevnim aktivnostima (samo pri npr. penjanju na 1. ili 2. sprat, ili pri brzom hodanju).

• Umereno izražena dispnea – dispnea koja ograničava dnevne aktivnosti (penjanje uz stepenice na 1. sprat uz zastajanje da bi se odmorili, tokom pripreme obroka i lakih kućnih poslova).

• Teška dispnea – nedostatak vazduha u miru tako da pacijent ne može da izgovori odjednom celu rečenicu, dispnea pri oblačenju i dnevnoj toaleti)

4. Merenja

Postoje merenja koje sami možete obaviti kod kuće i njihovim praćenjem i redovnim upisivanjem izvršite detaljniju samoprocenu trenutnog stanja. Merenja treba izvršiti dva puta dnevno, ujutru i uveče ili pri pogoršanju stanja.

• Telesna temperatura se meri termometrom – javiti se lekaru ukoliko temperatura iznosi više od 38,5 °C.

• Broj udisaja u minuti se meri u miru, sedeći i pri normalnom disanju, izbrojati koliko puta udahnete u toku jednog minuta – javiti se lekaru ukoliko je izmeren broj veći od 20 udisaja u minuti.

• Puls se meri u miru, sedeći i pri normalnom disanju, izbrojati otkucaje srca u jednom minutu – javiti se lekaru ukoliko bez povišene temperature i uz korišćenje standardne terapije imate puls veći od 100 otkucaja u minuti. 

• Krvni pritisak  se meri ručnim ili električnim meračem u miru, sedeći i po uputstvima proizvođača – javiti se lekaru ako uz korišćenje standardne terapije imate viši pritisak od 140/90 ili sistolni (gornji) pritisak niži od 100 mmHg, posebno ukoliko su prisutni i malaksalost, omaglica i/ili nesvestica.

• Procenat zasićenja krvi kiseonikom se meri pulsnim oksimetrom u miru i sedeći po uputstvima proizvođača – javiti se lekaru ako procenat padne ispod 95%

5. Analize krvi 

Ukoliko ste u mogućnosti korisno je uraditi određene analize krvi koje mogu ukazati na određene procese.

• krvna slika (posebno broj i procenat limfocita)

• CRP

• D dimer

• transaminaze

• feritin

• LDH

JAVITI SE LEKARU HITNO UKOLIKO IMATE:

• Kratak dah/otežano disanje pri (manjem) naporu

• Broj udisaja ≥20/min

• Zasićenje kiseonikom ≤94%

• Poremećaji krvne slike ili drugih nalaza

• Promene mentalnog stanja (teško stanje)

• Faktore rizika za tešku bolest i simptome

• POGORŠANJE SIMPTOMA (posebno u 2. nedelji bolesti)


Dokumente za samoprocenu koje možete sačuvati, odštampati i koristiti potražite na sajtu Ujedinjeni protiv kovida.

Oceni vest:
4
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan