Uroš Đurić, umetnik: Društvo je danas tako organizovano da zavisi od senzacionalističkih vesti

Uroš Đurić, umetnik: Društvo je danas tako organizovano da zavisi od senzacionalističkih vesti

Sa beogradskom "gradskom facom" razgovaramo o stvaralačkom instinktu, konceptualnoj umetnosti i Marini Abramović, o kulturi i "državnim jaslama"...

Uroš Đurić je beogradski umetnik, na sceni prisutan od 1989. godine, koji se tokom plodne karijere oprobao u gotovo svim sferama umetnosti i u svakoj ostavio lični pečat. Svoje slike izlagao je u brojnim značajnim svetskim institucijama od Berlina i Pariza, preko Barselone pa sve do Njujorka, a njegovi radovi deo su mnogih muzejskih i privatnih kolekcija. Izuzetan je poznavalac istorije umetnosti, pa ga s vremena na vreme možete videti i u ulozi kustosa. U Novom Sadu je čest i rado viđen gost, pretežno u galerijskim i muzejskim prostorima, ali ovog puta ugostili smo ga za didžej pultom u novootvorenom klubu Dom kulture.


Za 30 godina karijere bavili ste se slikarstvom, vajarstvom, fotografijom, grafičkim dizajnom, glumom, muzikom, radijom, strip izdavaštvom i eksperimentalnom umetnošću. Da li je to vaš način da preispitate i iskažete sebe na svaki, umetniku dostupan, način?

– Ni sâm ne bih mogao bolje da objasnim. Da, zaista je tako i za mene je umetnost daleko šira od nečega što je usko specijalizovano. Umetnički iskaz može da se doživi jako široko. Većina umetnika koje sam upoznao u životu je, da tako kažem, multidarovita i nisu samo fokusirani na jednu užu specijalnost. Ali svi mi se na kraju ipak opredelimo za onu jednu, jer je nemoguće razvijati se u svim disciplinama jednako dobro. Mi smo sposobni da radimo razne stvari, čovek prosto ima višestruke funkcije u ovako složenom društvu, pa samim tim i u svojoj profesiji. Sve su to discipline koje vam šire vidike a istovremeno vas oslobađaju tereta, kojom biste možda suviše opteretili vašu osnovnu delatnost. Ja sam, pre svega, slikar po formalnom obrazovanju, vizuelni umetnik po širem konceptu, školovani fotograf, školovani vajar, studirao sam Istoriju umetnosti a moja interesovanja su išla i mnogo dalje. Bio sam pripadnik onog vodećeg talasa koji je devedesetih stvorio Radio B92, tako da sam imao svoje autorske emisije a od petnaeste godine sam radio i kao didžej. Vukao me je instinkt, ništa od toga nije bilo istinski plan. Prosto, išao sam za nekim pozivom, pratio sopstvena interesovanja i prosto sam želeo da doprem što dalje.

Cela kultura 21. veka je do te mere bazirana na vizuelnom jeziku da reči gotovo nisu ni potrebne


Prepoznaje li javnost u Srbiji konceptualnu umetnost?

– Naravno da prepoznaje. Ako mogu da prepoznaju pametni telefon, onda mogu i konceptualnu umetnost, jer je pametni telefon koncept par ekselans. Cela kultura 21. veka je do te mere bazirana na vizuelnom jeziku da reči gotovo nisu ni potrebne. Gledam novije generacije, koje su se rodile sa telefonima, kako barataju isključivo jezikom simbola, znakova, jezikom vizuelnog izražavanja. Vizuelna kultura je kod njih veoma izražena, pa mi se čini da je baš njima konceptualna umetnost jasnija nego generacijama pre njih, u kojima je ona nastajala i bila radikalna u odnosu na ono što se dešava.


– Ali konzervativizam je čudo, mi često uzimamo tehnologiju zdravo za gotovo. Želimo da vozimo najnovije modele automobila, sa najneverovatnijim tehničkim dostignućima a sa druge strane želimo da nam crkve izgledaju kao da su iz 13. veka. To je paradoks. Zašto ne bi, na primer, crkvena arhitektura bila jednako savremena jer – duh je duh, a ni crkve u 14. veku nisu izgledale kao u 5. veku. U savremenom svetu je normalno da je i sakralna arhitektura izuzetno razvijena. Strašno mi je žao što postoji jedan takav raskorak između onoga što ljudi žive u svakodnevnom životu i onoga kako gledaju na spiritualnost, duhovnost ili na umetnost. Ljudima je mnogo lakše da prihvate Opel nego, recimo, Marinu Abramović.

Želimo da vozimo najnovije modele automobila, sa najneverovatnijim tehničkim dostignućima, a sa druge strane želimo da nam crkve izgledaju kao da su iz 13. veka


Ako uzmemo za primer baš Marinu Abramović – neosporno svetsko ime ali žestoko podeljena domaća javnost. Koje je vaše mišljenje o beogradskoj izložbi?
 

– To je izvanredna stvar, jer znači da se nešto rasčišćava. Dobro je da se postave kriterijumi. Samim tim što je ona ovde znači da su neki kriterijumi postavljeni. To ugrožava jednu interesnu grupu, kojima takvi kriterijumi ne idu u prilog. Ne idu u prilog onima koji su do sada bili privilegovani možda zato što su podilazili većini, ne idu u prilog njihovoj valorizaciji rada kao vrhunskog. Mi smo sredina koja čak u ovom vremenu nije uspela da ozakoni, kroz poresku šifru, delatnost galeriste. To je postojalo u socijalizmu, a danas u kapitalizmu to nemamo. Vi kada otvarate galeriju u Srbiji, otvarate deoničarsko društvo ili agenciju, ne možete kao galerista da zastupate određeni broj umetnika. Zato i ne možemo da napravimo galerijsku scenu. Mnogi se bune, kao – zašto je ona došla na intervenciju države? Pa zato što ne postoji drugi način da vi finansirate takvu izložbu sem kroz intervenciju države, da se ne lažemo.


I vi ste izlagali širom sveta a kod nas vas i dalje najčešće prepoznaju po ulozi anđela u komediji "Mi nismo anđeli", kao tragača u kvizu "Potera" ili evo sada možda i kao člana žirija u emisiji "Tvoje lice zvuči poznato". Da li je to ono čuveno – najteže je biti uspešan u svom selu?

– Definitivno je najteže biti prorok u svojoj kući. Društvo je danas tako organizovano da zavisi od senzacionalističkih vesti. Kultura je na marginama, savremena kultura nije u sistemu interesa i dobiti i onda gubi trku u tom takmičenju današnjih medija. Ovako, dok je kultura na državnim jaslama i dobija onoliko koliko pretekne – dok se zadovolji vojska, policija, školstvo, zdravstvo – imamo to što imamo.

Menjala se tehnologija, menjali su se uslovi života i društveni odnosi – ali sama priroda čoveka vrlo malo


Nije li ovakvo stanje društva plodno tlo, pogodno igralište za jednog konceptualnog umetnika?

– Pogodno je za kreativno poigravanje u kojima se zapravo razotkriva priroda sistema. Umetnost je tu da nam ukaže na određene pojave i osvesti nešto, nije važno kada. Vi možete, recimo, da čitate Selindžerove romane koji su pisani pedesetih godina i da u njima pronalazite nešto što je univerzalna istina i što vam može pomoći u današnjem svetu. Da umetnost nema tu moć mi ne bismo i dalje u pozorištima izvodili grčke tragedije. Grčka tragedija je aktuelna i dan danas, iako se odvijala pre dve i po hiljade godina. To znači da se ljudska priroda zapravo malo promenila. Menjala se tehnologija, menjali su se uslovi života i društveni odnosi – ali sama priroda čoveka vrlo malo.


Kako da se mladi umetnik pozicionira na tržištu i je li važnije šta zna ili koga zna?

– Ma nema tržišta. Najvažnije je da umetnik zna ono što treba da zna, kao umetnik. Onda će biti uočljiv. Mene je zaista promovisala moja umetnost, imao sam sreću da sam odneo rad u pravom trenutku. Naišli su ljudi koji su bili deo žirija i nisu mogli da se odluče ni za jedan rad. Čak je moj rad bio, kako mi je rekao pokojni Rade Kundačina, sakriven iza drugog, pošto je u pitanju mala slika. Rade je onako instinktivno pomerio jednu sliku da bi proverio da nema još nešto iza nje. Tamo je zaista i našao moj rad koji je potom proglašen za pobednički. Bio sam na petoj godini studija i onda je prvi put moj rad reprodukovan, kao nagrađeni rad Oktobarskog salona u novosadskom "Dnevniku". Tako da je Novi Sad uvek bio daleko otvoreniji prema mom radu nego Beograd, moram priznati. To je bilo 1991. godine, znači godinu dana pre filma "Mi nismo anđeli" – molim lepo (smeh).


Razgovarala: S. S.
Foto: Aleksandar Jovanović 

Oceni vest:
13
8

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • mi

    pre 65 dana i 1 sat

    bravo za intervju, konacno nesto normalno bez ikakve skrivene promocije u pozadini.

    Oceni komentar:
    8
    5
  • Liman

    pre 65 dana i 1 sat

    Bio sam u subotu u Domu kulture, uzasna muzika. Zdepasti ganci je bas razočarao..

    Oceni komentar:
    7
    10
  • Bane

    pre 59 dana i 17 sati

    Umišljeni "umetnik",koji je ,kao,sve po malo,a u stvari nije ništa...klasični foler...

    Oceni komentar:
    3
    1
  • Kaćanka

    pre 39 dana i 7 sati

    Ja da nisam udata ja bih ovog oženila!!

    Oceni komentar:
    0
    2
štrajk poštara vremenska prognoza novi sad štrajk u pošti isključenja struje bez vode raspored sahrana i ispraćaja isključenje vode pošte srbije novosadsko porodilište raspored sahrana novi sad servisne informacije novi sad gradonačelnik Miloš Vučević JKP Vodovod i kanalizacija dnevni horoskop matičar novi sad novorođenčad vremenska prognoza elektrovojvodina horoskop obustava rada bez struje bebe Isključenje struje astrologija sahrane novi sad betanija klinika za ginekologiju i akušerstvo Elektrodistribucija Novi Sad zodijak jkp lisje