Uručeno prvo rešenje za plaćanje posebnog poreza za imovinu čije poreklo nije dokazano

U Srbiji je uručeno prvo rešenje za plaćanje posebnog poreza.

Država će od jednog građanina uzeti veći deo od imovine za koju nema dokazano poreklo. Time što nije plaćao porez stekao je imetak od nešto više od 170 miliona dinara, što je nepunih 1,5 miliona evra. Sada budžetu duguje oko 127,5 miliona dinara, nešto više od milion evra.

Teče mu, baš kao i svim drugim obveznicima, u skladu sa zakonom, rok od 15 dana od dana prijema rešenja, da utvrđenu obavezu i izmiri.

Forbes podseća da je, krajem februara, Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu napunio četiri godine (već posle godinu dana je izmenjen). Čekao se dugo – građani su se nadali obračunu sa korupcijom i nelegalnim bogaćenjem, a vlasti uvek dobro dođe dodatni poreski prihod. Očekivanja ni jednima ni drugima, još nisu ispunjena.

Prvo rešenje

– U skladu sa primenom Zakona i u okviru svojih nadležnosti Poreska uprava Republike Srbije donela je rešenje kojim su utvrđene obaveze fizičkom licu, posle sprovedenog poreskog postupka utvrđivanja porekla imovine... Fizičkom licu je utvrđena poreska osnovica u iznosu od preko 170 miliona dinara, na koju je primenjena stopa posebnog poreza od 75%  – odgovorila je Poreska uprava Forbes Srbiji. 

Krug oko prvog građanina Srbije koji je i zvanično zarađivao mimo evidencije poreznika dugo se stezao. Put delom trasira sam zakon, a delom procena rizika Poreske uprave. Posao poreznika je da najpre dođu do svih kojima je u tri uzastopne godine imovina porasla za više od 150.000 evra.

Poreska uprava je to utvrdila za 13.522 fizičkih lica.

– To istovremeno ne znači da su ta fizička lica i opredeljena za postupak sprovođenja poreske kontrole, već da su ta fizička lica uvećala vrednost imovine kojom raspolažu u posmatranom periodu – kažu poreznici.

Jednostavno rečeno, sasvim je moguće da među njima ima i građana koji su potpuno legalno, bez utaje poreza, stekli tu imovinu. To će, međutim, utvrditi tek dodatna kontrola.

– Prethodni postupak sprovodi se sukcesivno, saglasno prioritetima Poreske uprave koji njen rad čine efikasnim i efektivnim, a u skladu sa raspoloživim kapacitetima – odgovaraju u Poreskoj upravi na pitanje kada će se i ostali naći u užem krugu.

U ovaj broj ulaze i oni za koje su se upalili alarmi poreznika. Sva je prilika da je imovina u njihovom vlasništvu rasla mnogo brže od prihoda na računu i ne mogu je lako opravdati. Takvih je trenutno – 150.

Zbog razlike između imovine i prihoda Poreska istražuje 150 građana

– Poreska uprava Republike Srbije je, u smislu primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnog poreza za 150 fizičkih lica sprovela prethodni postupak. U toku je ažuriranje podataka iz eksternih baza za 2023. godinu u cilju identifikacije nove grupe fizičkih lica za koje će se sprovesti prethodni postupak – ističu u Poreskoj upravi.

Prvi otkriveni i njegovi sledbenici moraće i ubuduće sa više pažnje da izmiruju poreze. Poreska će ih držati na oku.

– Fizička lica kojima se utvrde poreske obaveze, u skladu sa odredbama, biće okarakterisana kao fizička lica sa velikim stepenom rizika po poštovanje poreskih propisa, i u tom smislu, sa posebnom pažnjom će se posmatrati njihovo zakonito i blagovremeno ispunjavanje budućih poreskih obaveza – pojašnjavaju.

Kontrola može godinama unazad

Zakon usvojen 2020. godine poreskim inspektorima daje odrešene ruke da nezakonito, odnosno neoporezovano bogaćenje istražuju koliko god žele unazad. Nisu ograničeni uobičajenim rokom zastarelosti od pet godina.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da "hipotetički, nema ograničenja po pitanju vremena nastanka obaveze, što je suprotno odredbi o zastarelosti“, ali i da mi ne znamo koliko unazad Poreska uprava proverava

Razlikuje se i sam koncept zakona. Kako Nenadić ističe, vlast ga je najavljivala kao antikorupcijski, što on, po njegovom mišljenju – nije.

– Da bi bio antikorupcijski, trebalo bi da su prioritetni predmet kontrole osobe koje obavljaju javne funkcije ili poslove na kojima mogu da budu deo korupcije. Ali to nije određeno nikakvim kriterijumima. Možda ih Poreska uprava ima, ali oni nisu javno objavljeni. Mi ne znamo kako su došli do tih 150 ljudi. To ne znači da to nije dobro urađeno, mi samo ne znamo po kom principu je urađeno“.

Šta država može da uradi s novcem prvog obveznika pročitajte na sajtu Forbes Srbija.

Izvor: Forbes