Vesna Kaćanski, muzička urednica KCNS: Sve što radimo, radimo za publiku

Vesna Kaćanski, muzička urednica KCNS: Sve što radimo, radimo za publiku

Saradnja Kulturnog centra Novog Sada sa džez umetnicima iz Dortmunda traje već 13 godina, a započela je gostovanjem Big Benda džez akademije "Glenn Buschmann" na Novosadskom džez festivalu. Kada je učinjeno sve što se moglo kroz rad u radionicama, rodila se ideja o organizovanju Letnje džez akademije Novi Sad - Dortmund.

Kroz ovogodišnju Letnju džez akademiju, koja je trajala od 10. do 18. jula, prošlo je više od 70 polaznika, čija se muzika čula u Kulturnom centru Novog Sada, ali i u učionicama Muzičke škole Isidor Bajić", kao i na drugim lepim mesta u našem gradu. Devet dana druženja, učenja i usavršavanja na polju džez muzike, zaokružio je završni koncert 6. Letnje džez akademije Novi Sad - Dortmund u Kulturnom centru Novog Sada.

Uz osvrt na Letnju džez akademiju Novi Sad - Dortmund, Novosadski džez festival, kao i na kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture, popričali smo s Vesnom Kaćanski, muzičkom urednicom u Kulturnom centru Novog Sada.

Kako i zašto je nastala ideja o Letnjoj džez akademiji? Kakva je bila vaša vizija o promenama koje ona može doneti i na koji način može uticati na novosadsku džez scenu?

- Novosadski džez festival je nastao 1999. godine i u novembru će biti 18. po redu, a zajedno sa festivalom su nastali i neki drugi, novi sadržaji koji su u direktnom kontaktu s džezom. Redovno smo održavali radionice i videlo se da ima mnogo zainteresovanih mladih muzičara za džez, koji žele da ga nauče svirati, da nauče kakav je to muzički pravac. Ali, 2003. godine na džez festivalu je učestvovao i Big Benda džez akademije "Glenn Buschmann" i tada sam prvi put upoznala, zapravo, uživo srela Uve Plata, koji je i saksofonista, i dirigent, i profesor na toj džez akademiji. Uve Plat je držao radionice i videlo se da jako dobro uspostavlja kontakt sa našim muzičarima, te smo se dogovorili da dođe iz Dortmunda, tokom naredne godine i da u okviru redovne muzičke delatnosti Kulturnog centra Novog Sada i održi neke radionice. Na kraju smo taj radioničarski rad do te mere razvili da sam morala da smislim nešto novo, kako bismo mogli da nastavimo saradnju u sferi pedagoškog rada. Pošto znam kalendar kulturnih događaja u gradu, Uveu sam predložila da napravimo Letnju džez akademiju Novi Sad - Dortmund, uz podršku naša dva grada pobratima, pošto u Novom Sadu nemamo džez akademiju, osim što u Muzičkoj školi postoji odsek džeza.

Bila je to prilika da sve ono što se radilo kako sa njim, tako i sa drugim profesorima koji su držali radionice tokom i izvan festivala, da se nekako nadogradi i da se u više dana, intenzivnim radom, postigne još veći rezultat. Od ideje do realizacije nije bilo teško doći. Uve Plat je pripremio program za Letnju džez akademiju, a mi iz Kulturnog centra Novog Sada smo se pobrinuli da se mladi prijave i budu polaznici naše Letnje džez akademije. Pripremili smo sve organizaciono – tehničke uslove u saradnji sa Muzičkom školom “Isidor Bajić” i tako je došlo do organizacije Letnje jazz akademije Novi Sad – Dortmund, koja je od prve godine jako lepo prihvaćena, kako od muzičara, tako i od novosadske javnosti.

- Svake godine ima sve više i više polaznika, sve mlađih i mlađih. Svake godine završni koncert traje više od sat i po, dva, jer Uve Plat, i ostali profesori koji predaju te godine na našoj Letnjoj džez akademiji Novi Sad - Dortmund, nađu način da i oni koji su najmanje spretni, koji su veoma mladi i koji baš ne znaju puno o džezu, za vreme trajanja Letnje džez akademije nauče nešto kako bi se mogli uključiti u taj veliki završni koncert. Tako je naravno bilo i na završnom koncertu u Kulturnom centru. Koncert je trajao skoro tri sata. Od malih sastava i sekcija koje čine pojedine grupe instrumenata, od najmlađih učesnika pa do onih koji su već vrlo spretni i koji mogu da sviraju u Big Bendu, sve smo to na završnom koncertu čuli i videli, kao i odličnu prezentaciju vokalnog dela naše Letnje džez akademije Novi Sad - Dotrmund.

Ima ova Letnja džez akademija još jednu jako dobru osobinu. Zahvaljujući tome što Novi Sad i Dortmund podržavaju ovaj projekat kao zajednički, nema nikakve kotizacije i sve znanje koje se ovde dobije je besplatno za polaznike što je možda jedinstven slučaj. Dokle će to trajati, ne znam, ali je jako dobro dok god može da traje jer danas, kao što znate, roditelji moraju izdvajati dosta novca za raznorazne vannastavne aktivnosti svoje dece da bi ona ostvarila neka svoja interesovanja i otkrila još neke svetove. Letnja jazz Akademija je dobra prilika za dobijanje znanja na poklon.

"Profesori iz inostranstva, koji imaju iskustvo u radu s mladim novosadskim muzičarima, kažu da stvarno imamo jako talentovanu decu"

Muzičari iz Novog Sada, pre svih, iz manjih mesta u okolini Novog Sada i nekoliko drugih gradova (Beograd, Sombor, Subotica, Zrenjanin, Inđija…), koji dolaze na našu Letnju džez akademiju, lepo pričaju o akademiji, ne samo zato što ne moraju da plate kotizaciju, nego zato što vide kako se ovde ozbiljno radi, kako izgledaju časovi, radni dan polaznika i profesora. Pošto se zaista radi ozbiljno, nastojimo da razgovaramo i sa njima, jer u jednom trenutku, koji, nadam se, nećemo dugo čekati, biće prilike da osim ovog dela akademije koji zovemo Letnja džez akademija Novi Sad - Dortmund, napravimo jedno proširenje i da možda uvek ostane Novi Sad - Dortmund kao jezgro, a da se Letnja džez akademija proširi i da postane izuzetno mesto za sve one koji žele da se uključe u rad, tad verovatno i pod drugim okolnostima, u smislu kotizacije i drugih uslova. Nadam se da neće dugo vremena proći, da se ova ideja može ostvariti. Na našoj Akademiji umetnosti u Novom Sadu se priprema odsek džeza. Koliko znam. Pre tri godine sam dobila informaciju o tome. Nadam se da će to biti moguće vrlo brzo, jer gosti iz inostranstva i profesori iz inostranstva, koji imaju iskustvo u radu s mladim novosadskim muzičarima, kažu da stvarno imamo jako talentovanu decu. To se čulo i videlo na završnom koncertu, tako da sav taj rad i ulaganja, sve zajedno ima velikog smisla.

Kako ste zadovoljni posećenošću ovogodišnje Letnje džez akademije? Da li raste ili stagnira?I Kad smo već kod publike, koliko su vam bitni njeni sud i kritika?

- Posećenost je jako dobra. Do sada smo uspevali da održimo pažnju publike. Dobar glas o Letnjoj džez akademiji se do te mere proširio, da se sad za Letnju džez akademiju zna u celoj zemlji. Uvek imamo događaje u javnosti, za naše sugrađane i one koji se nađu u Novom Sadu u to vreme (džem sešni, kao i koncerti gde sviraju i polaznici i profesori). Već od prve godine Letnja džez akademija je bila prihvaćena kao sadržaj koji je već dobro poznat verovatno kroz lepu priču, koja je verovatno potekla od onih koji su bili prvi učesnici na Letnjoj džez akademiji, a i od profesora.

Čini mi se da bi nam bilo kompikovano da se broj polaznika povisi za deset. Kulturni centar Novog Sada ima samo dva prostora, a ponekad može da koristi neke veće prostore u zgradi Kulturnog centra. U Muzičkoj školi "Isidor Bajić", za vreme trajanja Letnje džez akademije, zauzmemo 6-8 učionica i zaista je divno što imamo školu sa kojom od početka sarađujemo i koja nama je partner u ovom poslu. Jako je lepo što je Kulturni centar u samom centru grada, kao i što je Muzička škola "Isidor Bajić" takođe u centru, nedaleko od Kulturnog centra, i što ne predstavlja nikakav problem za polaznike da se nađu u oba prostora.

- Ove godine smo planirali tri džem sešna. Nažalost, jedan nam je pokvarilo vreme. Kad je trebalo da budemo na Brod teatru padala je kiša, ali taj džem sešn ćemo nadoknaditi u narednom periodu, bez muzičara iz Nemačke i drugih muzičara i profesora, ali će učestvovati profesori iz Novog Sada i novosadski džez muzičari. Ipak, kišno vreme nije pokvarilo druga dva džem sešna.

Prvi je bio 14. jula na Brodu Cepelin na Keju. Bio je veoma dobro posećen, jako dobra energija se tu razmenjivala između muzičara i publike, svi su bili u dobrom raspoloženju, kao što su bili u dobrom raspoloženju na jednom divnom i neobičnom mestu koje se zove Galerija ITD, na Petrovaradinskoj tvrđavi. Znajući da to nije veliki prostor, pitala sam se da li ćemo uspeti da ugostimo sve koji to žele da čuju i naravno da je sve bilo uspešno. U nekom trenutku deo posetilaca je izlazio ispred Galerije, pa je neko drugi, ko je do tada bio u Galeriji, mogao da uđe u Galeriju. Ispred Galerije ITD je bilo hladno, padala je kiša, ali to nije ometalo ugođaj.

Na koji način formirate program festivala? Postoji li nešto specijalno u program koji pripremate za ovogodišnji 18. Novosadski džez festival? Koliko je teško ostati jedinstven i ponuditi nešto novo slušaocima?

- Koncepcija našeg, Novosadskog džez festivala je različita od koncepcije mnogih koji se dešavaju u našoj zemlji, a džez festival ima gotovo svaki veći grad u Srbiji. Mi smo od početka hteli da negujemo autorsku muziku i da to bude mejnstrim džez festival, naravno uvek bude nekog iskakanja, pa se pojavi neko ko je na granici džeza i još nekog drugog žanra, ali uz dobar osećaj za meru.

"Trudimo se da ne ponavljamo izvođače – ako se neko ime i ponovi, to bude s razlogom i uz dovoljan razmak od prethodnog nastupa"

Glavni koncertni program Novosadskog džez festivala ove godine biće održan od 10. do 12. novembra u velikoj sali Srpskog narodnog pozorišta. Nekoliko dana ranije imaćemo uvodne, a u vreme glavnog programa i prateće sadržaje. Biće tu i koncerata, izložbi, radionica, prezentacija. Što se tiče muzičara koji dolaze ovde da sviraju, uvek gledamo da se izvođači ne ponavljaju, jer, recimo, postoji festival koji se završava dve nedelje pre nego što počinje naš. Ne bi bilo dobro da se po festivalima sluša stalno ista muzika, naročito onih ansambala koji dolaze iz dalekih predela i za koje je potrebno imati malo ozbiljniji budžet. Najbolje je da, oni koji slušaju džez u Srbiji, mogu obići nekoliko festivala, da mogu da čuju nešto novo, različito. Posebno je to važno za mlade. Mi se trudimo da ne ponavljamo izvođače, ako se neko ime i ponovi, da to bude s razlogom i uz dovoljan razmak od prethodnog nastupa, kada se pojavila nova generacija posetilaca, koja možda po prvi put dolazi na džez festival.

- Uvek posebno pozivam mlade, mlade koji su počeli da izlaze u grad, koji su počeli da posećuju, kulturne događaje, da dođu na Novosadski džez festival i da pokušaju da pronađu tu nešto za sebe. Zbog toga što se radi o zaista ozbiljnim imenima iz sveta džeza, kao i one koje nazivaju nacionalnim blagom, što mnogo govori o tim umetnicima, o njihovom kvalitetu, i svemu što oni svojim imenom i radom donose.

Ove godine ćemo napraviti dobar program, najbolji što možemo. Nastojaćemo da se od sredstava kojima raspolažemo – koja, naravno, nisu mala, ali voleli bismo da je budžet Festivala veći – program uskladi sa našim ambicijama. Verujemo da ćemo uskoro moći da preskočimo taj pojas mogućnosti u kojem se već nekoliko godina nalazimo i da ćemo moći još više da obradujemo našu publiku.

Bliži se 20. Novosadski džez festival, pa se već ove godine mora o tome razmišljati. Kada se održavao deseti, nismo od toga napravili neki poseban događaj, u smislu jubileja. Bio je odličan program, bilo je sve kako treba, ali nismo od toga pravili neku preteranu slavu. Slavno je bilo ono što je bilo na sceni, to je bilo najvažnije. Možda je za 20 godina postojanja festivala i potrebno da se pojave još neki sadržaji, da se povodom jubileja još nešto pokloni posetiocima.

Kakve su reakcije posetilaca na program Novosadskog džez festivala?

- U Srpskom narodnom pozorištu mi se mnogo puta desilo da mi neko priđe, koga poznajem ili ne poznajem, da prokomentariše, kaže nešto o nekom od učesnika, da nešto predloži, da istakne nešto, pa i da pohvali, naravno. Divno je što naš Festival ima prijatelje kako među publikom, tako i među onima koji su već svirali na Festivalu. Iako su svirali, i znaju da će proći ko zna koliko godina dok se ne vrate, ponovo ovde, imaju želju da se kontakt sa Festivalom produži, da i sami predlože neki bend, što je zaista veoma lepo i nama u organizaciji dosta znači.

- Ima naših sugrađana koji se nađu negde u svetu na nekom koncertu, u nekom klubu, u nekoj divnoj prilici, gde prepoznaju kvalitetne džez muzičare, upoznavaju se s njima. Šalju mejlove, donose cedeove, predlažu da ih preslušamo, “jer bi možda mogli da budu interesantni za naš festival”. Nije to masovna pojava, ali ima toga i lepo je što je tako, jer to znači da postoji interakcija između publike i festivala i nas koji ga pripremamo, jer mi sve što radimo, radimo za publiku i želimo da publika čuje najkvalitetniji džez. Ne samo da vide i čuju one koji su zvezde na svetskoj sceni, nego da čuju i mlade muzičare, ili one koji možda nisu više tako mladi, ali su na putu da se uzdignu u neke visine na kojima su već neki koji su ovde bili.

Novi Sad želi da postane Evropska predstavnica kulture i sada se puno radi na tome. Zašto, po vama, Novi Sad treba biti izabran za Evropsku prestonicu kulture 2021?

- Ima jako puno razloga i to bi sad već bila neka druga priča, ali Novi Sad je pre svega jedan lep srednje evropski grad koji ima svoju tradiciju. Novi Sad je univerzitetski centar. Zamislite koliko je to kreativnosti na jednom mestu. Sigurno ste već čuli da Novi Sad želi da postane i Omladinska evropska prestonica. Sve ono što je vezano za kulturni sadržaj u Novom Sadu nije nešto što je prepoznatljivo samo u poslednje vreme. U neko daleko vreme u odnosu na ovaj trenutak u kome pričamo, Novi Sad je bio zvan i Srpska Atina. U Novom Sadu žive ljudi koji pripadaju različitim narodima, govore različitim jezicima. Multikulturalni, multikonfesionalni grad. Grad kojim teče reka Dunav, koja, opet, na svoj način povezuje Novi Sad i Novosađane sa svim drugim ljudima koji žive u gradovima na obalama reke Dunav. Ima još hiljadu razloga zašto bi Novi Sad trebalo da postane Evropska prestonica kulture.

"Sve ono što je vezano za kulturni sadržaj u Novom Sadu nije nešto što je prepoznatljivo samo u poslednje vreme"

Čak sam i sama u poslednje vreme uključena u te aktivnosti. Računam da je Novosadski džez festival jedan od festivala po kome se Novi Sad prepoznaje. Možda možemo reći i da je Novi Sad grad festivala, ne zato što ja tako kažem, nego zato što ih ima toliko i što ljudi dolaze, posećuju ih i uživaju u njihovim programima. Nadam da će Novi Sad prepoznati i naš Novosadski džez festival koji mora u sebi da sadrži i nešto novo, da bi bio interesantan i da bi pomogao Novom Sadu da postane Evropska prestonica kulture. Neću vam reći šta je to, ali ako se dogodi da se Novi Sad nađe na listi evropskih predstavnica kulture, to bi bilo divno i jako korisno, ne samo za Novi Sad i Novosađane, nego za sve one koji su u našoj zemlji, za sve nas bi to bio novi podstrek, nova energija bi se stvorila, bio bi to novi podsticaj.

Koliko su mediji odgovorni za promociju ili, možda, skrajnutost džeza? Uglavnom, kada pričaju o kulturi, mediji prenose od reči do reči saopštenja ili spominju cifre koje uzimaju projekti u kulturi.

- Uspela sam da izbegnem spominjanje cifara, ali sam morala spomenuti ovaj ekonomski momenat i nadam se da će svi zaključiti da se ne radi o nekom nezadovoljstvu, nego da se radi o razumevanju momenta u kojem živimo. Što se medija tiče, imamo odličnu saradnju sa Radio televizijom Vojvodine. Od početka Novosadskog džez festivala, a o tome sad pričamo, imamo odličnu saradnju. Doduše i mi smo tu dobar partner jer obezbeđujemo Radio televiziji Vojvodine da snimi dobar deo programa koji se dešava na Festivalu kao neku trajnu vrednost i da emituje kroz svoj program bez nekih komercijalnih efekata. To je uvek nov, interesantan program i što je najvažnije, svaki taj koncert koji traje sat vremena zahvaljujući ovome o čemu sad govorim, ne traje samo tako malo, on traje mnogo više i traje kroz vreme.

Postoje i oni bendovi koji ne dozvoljavaju bez posebne novčane nadoknade da se program snimi i emituje. Mi kao festival ne možemo to da obezbedimo, a ni Radio televizija Vojvodine do sada nije mogla da učestvuje u sufinansiranju ili u finansiranju tog dela programa. Nadam se da će jednom i Radio televizija Vojvodine moći da utiče i finansijski na sve ovo o čemu govorimo, da će moći da snimi i one koji su zaista nacionalno blago svojih država.

Sarađujemo sa svim medijima, i štampanim i elektronskim. Postoji interesovanje. Konferencije za novinare koje organizujemo uglavnom su jako dobro posećene i uglavnom mediji lepo prate Novosadski džez festival. Bilo bi dobro kada bi neki ljudi koji vole džez, a koji se bave novinarstvom, bili u prilici da se malo više edukuju u tom žanru jer bi bilo lakše da naprave interesantne intervjue, tekstove, najave i sve što mogu da rade, da bi publika što više i što bolje saznala o Novosadskom džez festivalu.

Pre nekoliko godina smo pokušali da u nekoliko vikenda organizujemo radionicu za novinara, koju je držao Vitomir Simurdić, jedan od najboljih poznavalaca muzike, posebno džeza, ne samo kod nas ili u regionu, rekla bih da je on jedan od najboljih poznavalaca džeza i u širem prostoru. Radionica nije bila preterano posećena, ali oni koji su dolazili bili su uporni i verovatno su posle ove radionice imali koristi u svom poslu uopše, jer su mogli drugačije da posmatraju i Novosadski džez festival, mogli su kvalitetnije da ga prate i da pišu, ili govore o njegovom programu, što nam je veoma važno.

Razgovarala: Biljana Banović
Foto: Aleksandar Jovanović

Oceni vest:
4
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

gradonačelnik Miloš Vučević hladno pivo novosađani bez struje vremenska prognoza novosadski oktoberfest gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević bebe betanija novorođenčad Vreme u Novom Sadu porodilje Republički hidrometeorološki zavod Vreme u Srbiji isključenje vode novosadska policija klinika za ginekologiju i akušerstvo OK Vojvodina novosadsko porodilište elektrovojvodina RHMZ Isključenje struje pivo servisne informacije novi sad novosadski sajam Spens isključenja struje JKP Vodovod i kanalizacija bez vode novosadski maraton