VIDEO: Danas je bilo najduže pomračenje Meseca u ovom veku, koji nebeski fenomeni očekuju Zemlju do kraja godine

Današnje pomračenje Meseca, nažalost, nije se moglo videti iz Srbije ali, za utehu, neki od nebeskih fenomena koji će se dogoditi do kraja godine, biće vidljivi i iz naših krajeva, naravno, ukoliko bude vedro.

Ipak, svi zainteresovani su mogli pratiti ovaj fenomen onlajn.

Urednik "Astronomskog magazina" Aleksandar Zorkić, nabrojao je za Euronews.rs astronomske događaje koji nas još čekaju do kraja 2021. godine.

4. decembar – pomračenje Sunca

U decembru će se dogoditi još jedno pomračenje, ali ovog puta biće to pomračenje Sunca.

To znači da će se između Sunca i Zemlje naći Mesec čija će senka pasti na neka područja naše planete. Biće to potpuno, ili totalno pomračenje Sunca, koje će početi 4. decembra u 6 sati i 29 minuta i trajaće do 10 sati i 37 minuta, ali se neće videti iz naših krajeva. U njemu će moći da uživaju samo stanovnici Antarktika.

8. decembar – poređane planete

U sredu, 8. decembra odmah po zalasku Sunca, dakle sa prvim sumrakom, imaćemo na nebu poređane Veneru, Mesec, Saturn i Jupiter.

– Potražite ova tela na jugozapadu, odmah nad horizontom od 17 sati pa nadalje. Venera će brzo za Suncem i sama zaći, Mesec će biti mlad, u obliku srpa, a iznad njega biće Saturn i malo dalje Jupiter – objašnjava Zorkić.

Ukoliko imate teleskop i ako nebo bude vedro, dodaje on, uživaćete u Saturnovim moćnim prstenovima, a desno od njega zapazićete i njegov satelit Titan.

Titan spada u najintrigantnija tela Sunčevog sistema jer za razliku od drugih prirodnih satelita on ima gustu atmosferu, sličnu onoj koju je Zemlja imala pre blizu četiri milijarde godina kada se na njoj rađao život. Titan takođe ima i jezera i reke, ali ispunjena tečnim metanom. Astrobiolozi pomno proučavaju ovaj satelit nadajući se da će jednog dana na njemu otkriti tragove života. 

– Jupiter je naš "veliki brat" jer nas čuva i štiti od zalutalih kometa i asteroida. Da nije Jupitera silno svemirsko kamenje padalo bi na Zemlju i tako uništavalo život na njoj. Ovako, većina tih tela udara u Jupiter. Bez Jupitera na našoj planeti život bi, ako bi uopšte i postojao, bio sasvim drugačiji i video bi se samo pod mikroskopom – tvrdi sagovornik Euronjuza.

Interesantna je činjenica da na Jupiteru već četiri veka divlja znažna oluja bez prestanka, koja je mnogo jača od svih na našoj Zemlji.

Pored Jupitera, i sa običnim dvogledom mogu da se spaze i četiri sitne "zvezdice" – to su Jupiterovi veliki, ili Galilejevi sateliti koje je slavni naučnik Galileo Galilej spazio početkom 17. veka. 

14. decembar – zvezde padalice

Svi ranoranioci koji 14. decembra pred jutro, "bace pogled" na nebo prema sazvežđu Geminidi (Blizanci), postoje dobre šanse da će videti neki Geminid, meteor koji prividno izvire iz ovog sazvežđa.

Meteor nije nešto što možete opipati. To je samo svetlosni trag koji nastaje kada zrnce prašine ili neki kamenčić uleti u atmosferu pa se od trenja zapali. Kako ti kamenčići i zrnca prašine jure brzinom od više desetina kilometara u sekundi mogu da prelete čitav nebeski svod pre nego što se ugase.

– Kao što znate, meteori se u narodu zovu 'zvezde padalice'. Ako na brzinu pomislite neku želju dok gledate meteor ona će vam se svakako ispuniti, ali nemojte sa željama preterivati, budite skromni. Tada su šanse za ispunjenje želje veće – našalio se Zorkić.

21. decembar – zimski solsticij

Tačno u 16 sati i 59 minuta 21. decembra, Sunce će stići do povratnika – taj trenutak zove se zimski solsticij i tada kod nas na severnoj Zemljinoj hemisferi počeće zima. Tog dana noć će biti najduža u godini, a obdanica najkraća. Naravno, na južnoj polulopti sve je obrnuto i tamo tog dana počinje leto.

22. decembar – meteorski potočić

Sledećeg dana, 21. decembra, su Ursidi. To je opet pik jednog meteorskog potočića koji nije baš nešto izdašan, ali ako i narednih noći vidite da neki meteor prividno izvire iz sazvežđa Ursa Minor (ili Mali medved), onda je to taj.

– Kažemo da meteori izviru prividno iz nekog sazvežđa zato što to i jeste samo privid. Meteori su atmosferske pojave i nama se samo čini da imaju neke veze sa pojedinim sazvežđem. Po tom sazvežđu meteori dobijaju svoje ime. Inače, zrnca prašine od kojih nastaju meteori potiču uglavnom od kometa, a ponekad i od asteroida. Kada kometa priđe bliže Suncu, onda ona pod uticajem Sunčevog zračenja za sobom pušta oblak gasova i prašine – objašnjava Zorkić za Euronews.rs.