Vinil zlata vredan: Priče najvrednijih sakupljača ploča u Novom Sadu

Vinil zlata vredan: Priče najvrednijih sakupljača ploča u Novom Sadu

Postoje te neke posebne subote u našem gradu kad se ljudi iz svih krajeva Srbije okupe da bi razmenili vredna slušalačka iskustva i dodatno potkrepili svoj rokenrol staž. A kako bolje to učiniti nego u društvu ljudi koji dele istu strast prema davno zaboravljenim vrednostima? Ovaj put, pričamo o muzičkim pločama.

Muzika na vinilu nije stvar prošlosti, kako se obično misli. Možda ćete s vremena na vreme sresti nekog prijatelja koji će biti šokiran činjenicom da se u 21. veku muzičke ploče i dalje štampaju, ali oni upućeniji će vam objasniti da je to sasvim normalna stvar, i da uz sve tehničke “pogodnosti” koje nam omogućavaju da muziku gutamo brže, više, lakše, ploče ipak ostaju bezvremen medij putem kojeg muziku možete doživeti na neki poseban način.

S tim na umu, nekoliko Novosađana odlučilo je da organizuje pravu pravcatu berzu vinila koja se sada već godinama periodično održava u našem gradu. Vremenom je berza proširila svoju namenu, pa su se na nju nekako “ugurale” i stripadžije, kao i skupljači drugih kolekcionarskih drangulija. A sve je počelo pre više od pet godina kada su ovu sjajnu ideju osmislili ranoraniocima dobro znani Mladen Urdarević, te Miodrag Perić, vajar i vlasnik kafea “Graffiti”, utočišta za sve one koji svoju kafu vole da popiju uz zvuke opskurnog rokenrola. Kasnije je organizaciju na sebe preuzeo i Novosađanin Branko Cvjetićanin, s kojim smo ovom prilikom i popričali:

- Prva Berza je održana u decembru 2010. godine u Crnoj kući. Osnovali su je Miša Perić i Mlađa Urdarević koji su tada vodili deo programa kluba, a ja sam je preuzeo na jesen 2011. i premestili smo je u Klub "Sonja" u suterenu FTN-a. Tamo je trajala tri godine, a zatim smo se Miša i ja opet udružili i prešli u The Quarter gde smo i danas. Kada je ova priča počela da se zahuktava čuvena berza u beogradskom SKC-u je u to vreme bila već neko vreme ugašena, a kako smo mi bili redovni posetitelji iste, falilo nam je tako nešto... a očigledno i ne samo nama. U Srbiji danas ima podosta sličnih dešavanja i to u Nišu, u Beogradu, ali i manjim mestima. Ljudi kojima je stalo do toga se sami organizuju. Prodavci koji dolaze ovde odasvud. Ima ih iz Beograda, Novog Sada, dolaze iz Subotica, Niša... Obično nam se prijavi oko 40 izlagača iliti prodavaca, a uglavnom su mi najdžaže one prve berze sa proleća kada krene lepo vreme. Što se tiče ljudi koji ploče kupuju, mogu reći da je to šarenolika publika. Pojavljuju se svi, od kojekavih “frikova”, starije ekipe, ali ima i dosta klinaca.

Branislav Smuk, kojeg Novosađani najbolje poznaju kao gitaristu benda Zbogom Brus Li, a neki i kao vrsnog didžeja koji svoju muziku deli isključivo preko ploča, veran je posetilac berze. Nekim čudom Smuka smo na par minuta uspeli da odvojimo od gajbi punih ploča, pa smo ga zamolili da nam podeli svoju priču o ljubavi prema vinilu:

- Cela ta priča oko ploča je krenula od mog ćaleta od kojeg sam nasledio jedan štos. Bilo je tu dobrih stvari poput Stonsa i Džonija Vintera, bilo je zaista svega. Kada sam ja bio klinac pristup muzici je bio potpuno drugačiji. Naš glavni vid druženja je bilo da se okupljamo i slušamo i presnimavamo muziku, didkovi i ja sam bio jedan od onih koji su naseli na tu priču da su ploče nešto staro, nešto što je prošlo i da će ih cedei u potpunosti zameniti, pa sam ploče zapostavio neko vreme, ali sam ipak shvatio da me najviše raduju. Najpre zbog zvuka koji je nekako prirodniji i topliji, ali i najbliži bendu kada uživo svira. Onda je tu i taj fetišizam velikog omota, jer ploču možeš da uzmeš u ruke i proučavaš te slike i tekstove... U poslednje vreme sam počeo da se vraćam na vinil i moram priznati da uglavnom kupujem stvari koje sam nekada ranije slušao a nisam uspeo da nabavim. Uglavnom popunjavam neke rupe u kolekciji. Imam par izdanja koji se teško nalaze, ali ne smatram sebe kolekcionarom jer ne vijam vredne ili retke naslove, već kupujem ono što bih voleo da slušam i ono što bi mi koristilo kada puštam muziku po lokalima. Ne znam koliko imam ploča. Iskreno mislim da se to ni ne broji.

Još jedan naš sagovornik, ujedno i redovan posetilac berze, Imre Sebastien, ukazao nam je na jednu važnu dimenziju ovog pristupa muzici. Naime, u razgovoru smo se dotakli onog pomalo škakljivog, a za naše prostore i nedovoljno obrađenog pitanja autorskih prava:

- Kupujem samo ono što slušam. Nisam neki kolekcionar, samo želim da slušam sa vinila jer verujem da jedino vinil opstaje, a da se sve ostalo gubi. Takođe, tu je i ta priča koja se tiče autorskih prava. Ploče, naime, ne mogu da se kopiraju i mi kupovanjem ploče bukvalno kupujemo pravo da ih slušamo. To pravo dolazi baš sa tim komadom vinila, to nije nešto što dolazi uz mp3 i ostale formate. Moje omiljene ploče se uglavnom vezuju za neku priliku, a najvrednije su mi one koje nose sa sobom neku uspomenu ili koje imaju potpis autora. To nekome mogu biti bezvredne ploče, ali meni su vredne jer ih uglavnom vezujem za neki poseban događaj.

Novosađanka Jelena Tipšin već godinama brani “ženski front” na berzi vinila. Jelena je u vreme kada je berza tek krenula sa radom bila deo kolektiva Crne kuće, pa je tako postala jedan od obaveznih gostiju na ovom događaju. Kasnije joj se pružila prilika da svoju ljubav prema muzici i vinilu podeli i sa drugima, pa je danas jedan od rado viđenih didžejeva u kafiću "Graffiti". A evo kako je sve to počelo:

- Moje interesovanje se pojavilo još kada sam bila mala, ali budući da tada u kući nismo imali gramofon, glavna želja mi je da bila da ga kupim kada budem počela da radim. Imala sam zamisao da skupljam cele albume, jer mislim da se kultura slušanja albuma izgubila. Međutim, kasnije sam se zainetersovala za žanrove kakvi su pank, ska, rege, mod, pa sam nekako krenula ka tome da kupujem singlice. Zanimljivo mi je što je ovakav vid slušanja muzike zapravo zajednički doživljaj. Ljudi danas muziku često slušaju onako “usput”, preko Jutjuba, u kolima, a kada sam biraš muziku imaš onaj fizički momenat da biraš ploču, proučiš omot, staviš sledeću. I ako nisu u pitanju singlice, moraš da se pomučiš i da tačno da “nabodeš” pesmu koju želiš da pustiš.

- Na početku sam bila možda jedina ženska osoba koja je dolazila redovno na berzu vinila i momcima je to bilo simpatično, a možda čak i zbunjujuće što jedna devojka dolazi da kupuje ploče za sebe - nastavlja Jelena. – Sve mi se više sviđa ova berza i čini mi se da se cela ta kultura slušanja ploča se vraća, iako tržište nije veliko i što se ploče više ne štampaju koliko ranije. Kultura se vraća u tom smislu da se stare ploče ponovo kupuju. To možda nije dobro za veće izdavačke kuće, ali za male jeste pošto mogu da reizdaju neka izdanja od manjih bendova. Danas je super to što uz kupljenu ploču dobiješ i kod uz koji možeš to isto izdanje legalno da skineš u mp3 formatu. Gde god da odeš u inostranstvu uvek možeš da nađeš neko mesto na kojem se prodaju ploče i da se preko njih možda upoznaš sa nekim, jer ta kultura spaja ljude.

Oceni vest:
14
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • nedeljko

    pre 1179 dana i 13 sati

    svaka cast,vinil je sve ,cd nista

    Oceni komentar:
    0
    2
  • MARTIN CANDIR

    pre 271 dan i 17 sati

    KAD JE SLEDECA BERZA PLOCA U NOVOM SADU

    Oceni komentar:
    0
    1
servisne informacije novi sad raspored sahrana i ispraćaja Novosadska toplana jkp lisje raspored sahrana novi sad radosne vesti sahrane bez vode bebe isključenja struje elektrovojvodina horoskop gradsko groblje betanija porodilište novorođenčad Miloš Vučević horoskopski znaci kaleidoskop kulture novosadsko porodilište jkp novosadska toplana havarija na vodovodu dunav gradonačelnik Miloš Vučević servisne informacije bez struje institut batut EPS telep almaško groblje