Više stotina hiljada nerešenih predmeta u katastru, neki stari i više godina

Iako je prema ocenama Saveta stranih investitora (FIC) primetan napredak u digitalizaciji procesa Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), jedan od gorućih problema u radu ove institucije i dalje su rokovi za odlučivanje po zahtevima stranaka za upis u registar katastra.

Uprkos napravljenom pomaku, investitori navode da je i dalje ostao veliki broj nerešenih predmeta.

– Tačan broj nerešenih predmeta u prvom i drugom stepenu još uvek nije utvrđen, ali je pretpostavka da ih ima više stotina hiljada. Nedostatak kapaciteta i neažurnost u radu dovode do stihijskog rada na nerešenim predmetima, dajući prioritet zahtevima koje su podneli javni beležnici. Efekti pandemije Kovida-19 su dodatno doprineli inače značajnom kašnjenju, uprkos uloženim naporima na digitalizaciji usluga RGZ-a. Nezavisno od mogućih efekata pandemije ili drugih nepredviđenih poteškoća, nužno je dodatno organizovati službe, kako bi u što skorijem periodu smanjile broj nerešenih predmeta i ubrzale proces donošenja odluka – navodi se u Beloj knjizi Saveta stranih investitora, a prenosi Biznis.rs.

Prema njihovoj oceni, i dalje glavni problem ostaju nekonzistentna tumačenja važećih propisa od strane različitih službi za katastar nepokretnosti, koja su često neusklađena sa drugim zakonima i podzakonskim aktima.

– Jedan od najvećih problema ostaju rokovi za odlučivanje po zahtevima stranaka za upis u registar katastra, koji se i dalje redovno prekoračuju usled preopterećenosti službi za katastar nepokretnosti predmetima u radu. Iako je napravljen izvestan napredak i dalje je ostao veliki broj nerešenih predmeta iz prošlosti, od kojih su neki stari i po više godina. Ovo se odnosi i na rešavanje drugostepenih predmeta – ističe FIC.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković je u razgovoru za Biznis.rs kazao da RGZ uz podršku Svetske banke realizuje projekat "Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji" kojim su definisani strateški koraci koje je neophodno implementirati sa ciljem da se zemljišna administracija transformiše u moderan sistem. To je, kako navodi, dugotrajan proces koji mora pažljivo da se sprovodi kako bi reforma bila realizovana u najkraćem roku, a rezultati bili efikasni.  

– Pritisci bilo kojih interesnih grupa koje problem sagledavaju usko, samo iz svog ugla, predstavljaju teret za proces transformacije i često zbunjuju građane do kojih te informacije stižu selektivno preko medija. Katastar nepokretnosti, koji vodi Republički geodetski zavod, predstavlja registar sa podacima o nepokretnostima, a svi postupci pred katastrom se sprovode isključivo u skladu sa zakonom – navodi Drašković.

Proces digitalizacije, objašnjava on, ušao je u treću i završnu fazu, što je omogućilo da se već sada ostvari potpuna transparentnost u postupku rešavanja zahteva podnetih službama za katastar nepokretnosti ili vodova.

– To znači da je moguće pratiti svaki korak koji u rešavanju zahteva napravi referent ili njegov nadređeni. Ukoliko nedostaju dokumenta, jedna od najvećih zabluda je da u katastru može pomoći veza. Takav kafanski inženjering ima koren u prošlim vremenima. Kada bi danas neki referent eventualno pokušao da zaobiđe zakon to bi bilo vidljivo u bazi podataka jer svaki korak ostavlja pisani, ili preciznije, digitalni trag koji se trajno beleži. Protiv te osobe bilo bi moguće podneti krivičnu prijavu, a podaci iz baze katastra služili bi kao dokaz u postupku – napominje direktor RGZ-a.

Šta je Drašković naveo kao još jednu zabludu o katastru i za koliko se predmeti rešavaju ako su "čisti", pročitajte na satu Biznis.rs.

Izvor: Biznis.rs (Marija Jovanović)