VIŠNJA I ŽELIMIR KULIŠIĆ: Šta danas rade novosadski "super klinci"

VIŠNJA I ŽELIMIR KULIŠIĆ: Šta danas rade novosadski "super klinci"

Višnja i Želimir Kulišić su brat i sestra, Novosađani, nekadašnji super klinci, kojih se generacije koje su odrastale krajem osamdesetih i početkom devedesetih odlično sećaju. Ona je imala nepunih 10, a on 12 godina kada su bili u jeku popularnosti, a zanimljivo je čuti šta sada rade i čime se bave.

On je rođen 1977, a ona 1979. godine. Potiču iz muzičke porodice, s obzirom na to da je njihov otac Slavoljub pevao u Operi SNP-a, a imao je i svoj bend, te su, odrastajući u toj atmosferi, i oni zavoleli muziku i vrlo rano njom počeli da se bave. Odrasli su na Limanu 4, išli u osnovnu školu "Vasa Stajić", a paralelno sa tim i u Muzičku školu (Želimir odsek violina i klavir, a Višnja odsek za flautu). Kasnije su oboje završili gimnaziju "Svetozar Marković", nakon čega im se medijski putevi razilaze, ali i dalje nastavljaju da sarađuju.


U detinjstvu smo rasli okruženi muzikom, naša kuća je uvek bila otvorena za muzičare. Još nam je naša baka puštala ploče kad smo bili mali. Moja prva ploča bila je od Bitlsa i nosila sam je svuda sa sobom. Ja sam posebno volela da idem sa tatom u pozorište, to mi je uvek bilo fascinantno, a vodio nas je i na svirke i gostovanja. To su bila tad popularna mesta, poput Ribarca, "Medalje", "Barutane"... Želimir je još kao vrlo mali umeo da sedne na ispred benda i sve upija, a po završetku večeri bi tačno znao ko je šta odsvirao, pa čak i ako su bile neke greške – kroz smeh priča Višnja za portal Moj Novi Sad.

Prvi nastup brat i sestra Kulišići imali su 1989. godine na festivalu "Djeca pjevaju hitove", u Sarajevu, kada su izveli pesmu "Pazi šta radiš", koju su inače pevali Hari mata Hari i Tajči. Tamo ih je primetio Minja Subota i nakon toga pozvao u čuveni "Muzički tobogan", po čemu ih tadašnje generacije i dan danas pamte. U najpopularnijoj emisiji za decu toga vremena, kao "super klinci" gostovali su nekoliko puta i to je ostavilo velikog traga na njihovoj daljoj karijeri.


Sećam se tog perioda, bilo je lepo, ali ne uvek i lako. Nama su sandučići bili prepuni pisama, telefon nam je zvonio milion puta dnevno, presretali su nas na ulici da traže autograme... Imali smo i fan kartice koje smo delili. To nosi i drugu stranu medalje, Želimir je uglavnom imao problema sa skinerima i pankerima koji su više puta jurili za njim želeći da ga tuku zbog njegovog stila ili su meni dobacivali na ulici... Sve je to nešto na šta moraš da budeš spreman kad se baviš ovim poslom – priseća se naša sugrađanka.

Za najmlađi duet stare Jugoslavije usledili su razni festivali (Beogradsko proleće, Mesam, Budva...), sve do neke 1992. godine. Pored dečijih pesama i tuđih hitova, Želimir je pravio i autorske pesme koje su izvodili. Publici su bili simpatični što zbog uzrasta, što zbog rokabili fazona koji su furali, od izbora pesama, do stila odevanja, a muški deo ovog dvojca često su poredili sa Elvisom Prislijem. Gostovali su na svim mogućim TV i radio emisijama, a jedno vreme i sami su vodili emisiju "Hajde mi pokaži". Album "Sedmo nebo" snimili su 1996. godine.


Uvek se znalo da prioritet imaju naše školske obaveze, pa tek onda muzika, ali dosta toga smo i žrtvovali zbog muzike, poput matura, ekskurzija, izlazaka... Ipak, nije mi žao što je bilo tako, jer smo imali jedinstveno iskustvo – tvrdi Višnja.

Kroz svoj zajednički rad, upoznali su velikane naše muzičke scene i sarađivali sa najvećijm zvezdama, pa su, recimo, nastupali kao predgrupa Bajagi. Tu su bili i Dejan Cukić, Bebi Dol, Viktorija... Čak im je i Đorđe Balašević ustupio nekoliko njegovih pesama koje su pevali, što im je bila velika čast.

Kada su našom scenom zavladali turbo folk i dens muzika, Kulišići su osetili da tu nema više tržišta za njih, medijski su se razišli i svako je nastavio da se muzikom bavi na svoj način. Želimir je otišao u inostranstvo i, kako tvrdi njegova sestra, svuda gde je radio postigao je uspeh sa svojom autorskom muzikom.


Njega ne drži mesto. Boravio je na Kipru, u Americi, Norveškoj... Pesme su mu na engleskom i ostao je veran rokenrol fazonu. Kad god dođe u Novi Sad, mi i dalje zajedno radimo u studiju, a na svom putu je veoma istrajan, što nije bilo nimalo lako. Trenutno je zauzet kao izviđač, autor i producent na zajedničkoj turneji "Made in America" zajedno sa izabranicom, kako njegovog srca, tako i partnerkom na sceni, norveškom zvezdom Marian Aas Hansen, imaju svoje koncerte i turneje, njihov šou se zove "Made in America", a sada su na Kanarskim ostrvima – opisuje Višnja bratovljevu karijeru.

Dodaje i to da Želimirov stariji sin Daniel (21) svira gitaru i to, prema rečima njegove tetke, veoma dobro, pa će porodica Kulišić izgleda imati dostojnog naslednika, dok za mlađeg, Kristiana (10), još ima vremena, ali i on ima sluha, ide u Muzičku školu i svira klavir.


S druge strane, Višnja je ostala u Novom Sadu i takođe radi to što voli. Sarađivala je sa dosta svojih kolega, a najduže sa grupom Eksploziv. Već 10 godina ima svoj bend Cherry Cool, zajedno sa suprugom Nenadom Ljubičićem (klavijaturista, Novosađani ga znaju iz grupa Gift, Big sisters i Branimir i neprijatelji), a sa njima su i kolege Dondo Julije Đus (bubanj) i Rihard Vogrinc Puki (bas).

Svojevremeno smo svirali u "Paprici", "Kafematu", "Camelotu" i u još nekoliko mesta u gradu, a angažovali su nas i kad su dolazile strane delegacije. Sada Novosađani nemaju prilike da nas čuju, ali nadamo se da će se i to promeniti – napominje ona.


Budući da je sa bratom 2004. godine otišla da radi na brod preko jedne norveške kompanije, a u drugoj turi im se priključio i njen suprug, iz tog zanimljivog iskustva proizašao je i novi posao.

Nenad i ja imamo svoju agencijukoja sarađuje sa nekoliko kompanija ekskluzivnih kruzera i agenti smo za muzičare iz Srbije koji bi radili za njih, a često smo i sami gosti. Puno putujemo i češće smo napolju nego ovde, ali se uvek vraćamo kući – kaže Višnja.

Naša sagovornica naglašava da život bez muzike smatra besmislenim, jer ona mnogo utiče na ljude, te joj je drago da su i ona i brat nastavili da žive muziku i da su ostali normalni ljudi.


Često me pitaju da li ćemo Želimir i ja opet snimiti nešto zajedno i to nije isključeno. On je na jednom kraju sveta, ja na drugom, ali oboje mislimo da to moramo da uradimo – uverena je Višnja Kulišić.

 


Razgovarala:
Svetlana Bogićević

Foto: Arhiva Višnje i Želimira Kulišića

Oceni vest:
19
2

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Once upon a time in New Now

    pre 9 dana i 22 sata

    Mislim da imate dosta primećenih članaka ovog tipa.
    Ali, rubrika bi trebalo da se zove: "Bilo nekad u Novom Sadu".
    Once upon a time in Novi Sad.

    Oceni komentar:
    0
    27
  • Dax

    pre 9 dana i 8 sati

    Slažem se sa prethodnim komentarom. Bilo nekad, sećam ih se iz srednje, uvek su me pomalo nervirali, ali mi je drago što su uspeli da odu iz ove bestragije.. Da ne kažem da im je muzika za ovu današnju prava umetnost (a tada sam mislio suprotno). E moj Novi Sade..

    Oceni komentar:
    2
    27