Vladimir Lalošević, Unija poslodavaca Vojvodine: Mera isplate minimalne zarade nije garant da će se firma sačuvati

Vladimir Lalošević, Unija poslodavaca Vojvodine: Mera isplate minimalne zarade nije garant da će se firma sačuvati

Uvođenje vanrednog stanja u Srbiji negativno je uticalo na poslovanje većine privrednih subjekata. Prema izjavi ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića, oko tri i po hiljade radnika je ostalo bez posla od početka krize. Država je obećala paket ekonomskih mera preduzećima koji bi se, između ostalog, sastojao od poreskih rasterećenja, pomoći u isplati zarada i kredita.

– Od ponedeljka privrednici mogu kroz poresku prijavu da zatraže pomoć predviđene merama Vlade za smanjenje negativnih efekata pandemijom korona virusa – rekao je ministar finansija Siniša Mali i dodao da se od maja planira početak isplate minimalaca. Resorni ministar je kazao da pogodnosti za odlaganje poreza na dobit i doprinose za zaposlene i akontacije na porez privatnici mogu da koriste ukoliko do 15. marta pa do danas nisu otpustili više od deset odsto zaposlenih. On je takođe pozvao privrednike da koriste kredite Fonda za razvoj.

Povodom najavljenih mera, portal mojnovisad.com razgovarao je sa predsednikom Unije poslodavaca Vojvodine Vladimirom Laloševićem, koji je istakao da je u sektoru MSP (mala i srednja preduzeća – prim. red.) trenutno najveći problem redovno ispunjavanje obaveza, a od toga ih država nije oslobodila.

Sajt unije je od uvođenja vanrednog stanja u potpunosti podređen novim okolnostima i svakodnevno se objavljuju nove vesti i korisne informacije za privrednike.



Kako komentarišete paket mera Vlade Republike Srbije za prodršku privredi u vreme pandemije i vanrednog stanja?

– Privrednici su sa velikim nestrpljenjem očekivali program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19 i podršku privredi Srbije. Članovi UPV su aktivno učestvovali u izradi predloga mera, koji su dostavljeni Vladi Republike Srbije. Spisak predloga je bio podugačak u zavisnosti, a sastavili smo ga na osnovu informacija o tome ko je nailazio na koje probleme. Izuzetno je sad težak zadatak na Vladi RS da objedini sve te zahteve i napravi balans u izdvajanju sredstava za pomoć privredi. U situaciji smanjenog ili nepostojanja bilo kakvog prometa, najveći problem u sektoru MSP je redovno ispunjavanje obaveza (svih računa javno komunalnim preduzećima, zakupa, raznih parafiskalnih nameta tj. taksi...). Od toga nas država nije oslobodila, a za većinu onih koji su sada bez prihoda, tako je nešto nemoguće. Naš predlog mera je bio da se privredi produže rokovi plaćanja ka javnim i javno komunalnim preduzećima za minimum 30 dana od ugovorenog datuma dospeća obaveza, ali to nije uvaženo. Mera isplate minimalne zarade za zaposlene će sigurno pomoći, ali ne kasnije nego odmah, pri čemu to i dalje nije garant da će se firma sačuvati, a sa njihovim gašenjem neće biti ni zadržavanja radnih mesta. Ova pomoć za zaposlene koji jesu – ili nisu – realno radili tokom vanrednog stanja (što zavisi od realnih okolnosti, a ne želje privrednika) neće umanjiti naše obaveze za vreme trajanja vanrednog stanja.

Mera isplate minimalne zarade za zaposlene će sigurno pomoći, ali ne kasnije nego odmah


– Trenutno je u skladu sa tim naš osnovni cilj, da, osim zaposlenih sačuvamo i privredu od bankrotstva. Na primer, plate radnicima za mart isplaćuju ove nedelje i stoga smatramo da se zato pomoć mora uputiti odmah, a ne posle vanrednog stanja. Što se tiče mere odlaganja plaćanja poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor, naš predlog je bio da se omogući poslodavcima rasterećenje poreza i doprinosa na zarade za vreme vanrednog stanja a ne samo odlaganje, jer svi se plaše i neizvesnosti situacije posle ukidanja vanrednog stanja. Ta mera stoji kao prolongiranje, ali ipak i kao velika obaveza. Naime preduzetnik ili mikro preduzeće mora da isplaćuje plate, a od Nove godine i duple doprinose (novi doprinosi plus rate za "stare" doprinose iz perioda trajanja krize). Treći set mera za očuvanje likvidnosti je dobar i potreban. Programi za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava, kao i garantne šeme za podršku privredi će biti neophodne da bi se preživelo. Ali ponavljam, to će moći da koriste samo one firme koje prežive vanredno stanje. Vlada Srbije usvojila je u petak tri uredbe kojima se precizira pravni okvir ko će moći da koristi državnu pomoć iz paketa ekonomskih mera. Predviđeno je da maksimalni iznosi kredita mogu biti: za preduzetnike i mikro pravna lica do 10 miliona dinara, za mala pravna lica do 40 miliona dinara i za srednja pravna lica do 120 miliona dinara. Nadamo se minimalnoj proceduri koja će biti jasna, jednostavna i dostupna malim preduzećima.



Pored navedenih, imate i predlog dopune mera?

– Unija poslodavaca uputila je 2. aprila Vladi Republike Srbije i Kriznom štabu za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti Kovid-19 po privredu predloge za preciziranje i dopunu donetog Paketa ekonomskih mera. Na osnovu sagledavanja potreba privrede za vreme trajanja vanrednog stanja, zaključili smo da su dopune i preciziranje neophodni, a sve u cilju kako bi se ona očuvala i najbrže moguće oporavila nakon završetka pandemije. Takođe, uzeli smo u obzir i potrebe fukcionisanja budžeta tj činjenicu da je naplata poreza i fiskalnih davanja neophodna za funkcionisanje države.


Unija poslodavaca Vojvodine ima preko 28.000 članova. Mnogi preduzetnici privremeno zatvaraju firme, a paušalci traže zamrzavanje. Da li raspolažete podacima koliko je privrednih subjekata pogođeno ovim stanjem?

– Tu su pre svega turizam, ugostiteljstvo, prevoz putnika (drumski, železnički, avionski itd), gde imamo potpuni prestanak rada, industrija gde imamo prekinute lance snabdevanja, izvoz smanjen ili potpuno obustavljen, građevinarstvo, zanatstvo, usluge… To su delatnosti koje su izuzetno pogođene nastalom situacijom. Šteta sigurno postoji i stopostotna je u delatnostima kojima je iz opravdanih razloga zabranjen rad. Svakako za sada ne možemo predvideti u potpunosti kolika će šteta biti za celokupnu privredu Srbije, jer kriza još uvek traje i ne znamo kada će se završiti. Istraživanja sprovedena ovih dana pokazala su da 70 odsto privrednika u Srbiji tvrdi da trenutno ima probleme u poslovanju, a oni se najčešće odnose na tekuću likvidnost, isplatu plata, obaveza prema bankama. Mnogo preduzetnika sada uopšte ne radi. Nema novca na računu, ali će i pored toga biti zaduživani za poreze i doprinose (paušalci) ili za doprinose i knjigovodstvene troškove (knjigaši). Mere za podršku privredi su preduzete, očekujemo njihovu dalju primenu, pomno ćemo pratiti efekte. Takođe, očekujemo da se ovim merama aktivnosti za podršku privredi na završavaju, već da će biti proširivane i dopunjavane u skladu sa daljim razvojem situacije uzrokovane pandemijom.

Istraživanja sprovedena ovih dana pokazala su da 70 odsto privrednika u Srbiji tvrdi da trenutno ima probleme u poslovanju


Kakva će biti ekonomska slika Srbije nakon ove pandemije i koliko će privrednim subjektima, a i državi biti potrebno da se oporave?

– Teško je još govoriti o efektima i posledicama prvenstveno iz razloga što ne znamo koliko će još ova situacija trajati i kako će se odvijati kriza. Zavisimo od situacije u našoj zemlji, ali i od situacije u celom svetu. Neka preduzeća, mada u malom broju, nemaju pad narudžbina i aktivnosti, a sa druge strane imamo veliki broj privrednika koji su već posle meseca marta blizu kolapsa. Što su preduzeća više orijentisana na lične usluge, to su u većem problemu. Mnogi stručnjaci smatraju da je prerano govoriti o razmerama ekonomskih posledica. Duže mirovanje i zaustavljanje proizvodnje moglo bi da prekine lance snabdevanja u hemijskoj, automobilskoj, tekstilnoj i elektronskoj industriji i da ostavi posledice na sve u tom lancu snabdevanja. Vlade širom sveta nastoje da ublaže ekonomske posledice paketima pomoći najugroženijim sektorima, kompanijama i građanima. Međutim, procenjuje se da kompanije širom sveta moraju biti spremne da se suoče sa ekonomskim posledicama koje će se negativno odražavati najmanje godinu dana.

PREDLOZI DODATNIH MERA: Odložiti plaćanje poreza na imovinu, PDV tek po naplaćenoj realizaciji...

Preciziranje i dodatne mere koje je tražila Unija poslodavaca tiču se, između ostalog, reprograma plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih.

– Tu spadaju isplate zarada za april 2020. godine, eventualno od dana donošenja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, pa do donošenja odluke o ukidanju vanrednog stanja. Mera treba da se odnosi na sve privredne subjekte, a njihovo plaćanje da bude odloženo za kako je i predviđeno od 1. janura 2021. godine na 24 mesečne rate. Od 1.januara 2021. godine, kada bude počela otplata i budžetski prihodi budu uvećani, treba doneti odluku da se PDV izmiruje po naplaćenoj realizaciji. Porez na imovinu bilo bi dobro odložiti i početi sa naplatom od 1. januara 2021. godine, bez kamata i na 24 mesečne rate. Isplata naknada zaposlenim licima u visni minimalne zarade treba da se odnosi na sve preduzetnike, zaposlene kod istih, kao i zaposlene u mikro, malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, i to kako u privatnom sektoru, tako i u državnom, kao i organizacijama koje se bave predstavljanjem, zaštitom i unapređenjem položaja zaposlenih i poslodavaca. Ova naknada treba da bude isplaćivana počevši od 10. aprila 2020. godine. Suspenzija pravila o privremenoj sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću, tako da bolovanja od prvog dana idu na teret države, a ne poslodavca. Važno je da se precizira formulacija "smanjenje broja zaposlenih ne više od 10%" u smislu da se pod smanjenjem broja zaposlenih ne smatra otkaz od strane zaposlenih, kao ni otkaz zaposlenima kojima je istekao ugovor o radu na određeno vreme tokom trajanja vanrednog stanja – navodi Lalošević.


Među predloženim merama su i pomeranje roka za predaju godišnjih finansijskih izveštaja (rok bi bio tri meseca od ukidanja vanrednog stanja), što bi istovremeno podrazumevalo i pomeranje roka za predaju poreske prijave za porez na dobit pravnih lica; produženje roka za predaju pazara na 10 dana, jer u situaciji vanrednog stanja je često nemoguće na dnevnom nivou (zbog otežanog funkcionisanja saobraćaja i skrećenog radnog vremena banaka); odlaganje primene odredaba člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana kojima se uvodi test samostalnosti preduzetnika; odlaganje primene obaveze QR i bar-kodova, propisane najnovijim izmenama Zakona o trgovini; ukidanje lokalnih komunalnih taksi i sličnih parafiskalnih nameta tokom perioda trajanja vanrednog stanja; odlaganje rokova plaćanja komunalnih usluga za vreme trajanja vanrednog stanja, kao i smanjenje cena. Kompanijama iz proizvodnih delatnosti obračunavati struju i gas počevši od 1. aprila 2020. godine, eventualno od dana donošenja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, pa do donošenja odluke o ukidanju vanrednog stanja, po povlašćenoj ceni, s tim što bi naplata krenula od 1. januara 2021. godine, raspoređeno po ratama bez kamate, u skladu sa mogućnostima EPS-a i Srbijagasa.


Tekst:
Aleksandar Jovanović
Fotografije: Miroslav Mekterović, "Glas osiguranika" i arhiva UPV

Oceni vest:
5
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan