Za obnovu uništenih vojvođanskih šuma biće potrebne decenije
Izvor - Euronews.rs : Fotografija - Ilustracija/ mojnovisad.com
Superćelijske oluje koje su u više naleta pogodile region tokom ovog leta nanele su ogromnu štetu, ne samo na građevinama i infrastrukturi, već i prirodnim bogatstvima Srbije. Najviše su stradale vojvođanske šume, a stručnjaci navode da će za obnovu i vraćanje funkcije šumskog ekosistema biti potrebne decenije.
Stabla koja nije vetar uspeo da polomi, savijao je do zemlje, pa će u oba slučaja, uništeno drveće morati da ide na prevremenu seču. Ukupno 1.300 hektara pod topolama, odnosno blizu pola miliona stabala u Južnoj Bačkoj i oko 100.000 kubika hrastove šume u Sremu, što će “Vojvodinašume” koštati oko 16 miliona evra.
Obnova devastiranih površina će, prema rečima stručnjaka, trajati decenijama. Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj “Vojvodinašuma” Marko Marinković za Euronews Srbija kaže da će sanacija šuma biti sprovođena u dva dela.
– U prvoj fazi ćemo da iskoristimo drvnu zapreminu da ne propadne u šumi i da ne proizvede neke nove bolesti, jer je to štetno za šumu i u ekološkom i u ekonomskom smislu, to je prvi deo sanacije. Drugi deo sanacije je pošumljavanje površina. Taj operativni deo sanacije će da traje tri do četiri godine, a što se tiče šume u pravom smislu za topolu je potrebno 15 do 20 godina, a za hrast i mnogo više jer on živi i do 200 godina – kaže Marinković.
Tijana Jakovljević, asistentkinja na Geografskom fakultet, za Euronews Srbija pojašnjava da je iznošenje stabala koja su oborena važno sprovesti što pre zbog razvoja patogenih organizama.
– Ona stabla koja su doživela stres podložnija su napadu patogena, tako da je potrebno pogledati i ona stabla koja i dalje stoje, ali ih je možda potrebno ukloniti da ne bi bilo izloženo patogenu – kaže ona.
Ugrožen je i živi svet u šumama
Polomljena i počupana stabla samo su jedna strana priče. Na devastiranim područjima može se uočiti da su naleti vetra tokom superćelijske oluje ugrozili i živi svet, a tokom nevremena najviše su stradale ptice.
Zvanično je prijavljeno stradanje pedesetak jedinki strogo zaštićenih vrsta od kojih su polovina rode. Zbog nepristupačnosti terena koji nastanjuju, pravi brojevi stradalih životinja nisu poznati.
Tijana Jakovljević napominje da vraćanje funkcije ekosistema zahteva mnogo više napora.
– Vratiti stanište pticama je nešto što je dosta kompleksnije i u tom smislu potrebno je više decenija. Intervencija čoveka tu dosta može da ubrza sam proces – objašnjava.
Komentari
Još uvek nema komentara.