Zadružna afera: Banka propala, afera zataškana, a štediše – zna se!

Priča koju danas donosimo verovatno nikada neće ući u zvanične istorije ovoga grada, a ta zgrada nekadašnje „Zadružne banke“, preko puta nekadašnjeg Suda u Novom Sadu, podsećala je štare žitelje Novog Sada na tih godina čuvenu „zadružnu aferu“ …

Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista

Pre Prvog svetskog rata u Novom Sadu je osnovana mala štedionica, takozvana „piksla“, u koju su ulagale novac piljarice i sitne zanatlije. Posle Prvog rata, ona se razvila u Zadružnu banku.

Oko 1924. godine, banka je ostvarila veze sa nemačkom firmom „Riko i Biko“, koja je trgovala sanitetskim materijalom na Balkanu. Ovoj nemačkoj firmi banka je dala nekoliko većih zajmova, a kao garanciju primala je sanduke i kutije u kojima je navodno, bio sanitetski materijal.

Međutim, kako to obično biva u lošim krimi filmovima, kada je dospeo rok za izravnavanje obaveza, nemačka firma ih nije ispunila. I Lemajić, koji je tada bio starešina tužilaštva, sa sudijom Spalatinom utvrdio je da su sanduci i kutije – prazni.

To se brzo saznalo, pa su ulagači izgubili poverenje u banku. Ali, dok je loš glas stigao i do sitnih štediša, kako to obično i biva u životima običnih ljudi, banka je već bila pod stečajem i štediše nisu dobile uložen novac. Preostalo im je jedino „da čupaju kose“, na što su ih simbolično upućivali kipovi na vrhu zgrade „Zadružne banke“.

A, afera...

Kao i mnoge predratne...ali i posleratne. Sudije Spalatin i Lemajić premešteni su, a afera je zataškana. Samo kipovi su ostali da podsećaju ondašnje stanovnike Novog Sada na Zadružnu aferu.

Situacija se nije mnogo promenila ni do današnjih dana, ali ovu priču navodimo radi podsećanja na pronevere u Novom Sadu, kojih je uvek bilo...ali pomalo iznenađuje da je to uradila jedna nemačka firma za koje je uvek važila parola „sigurno i poslovno“.