Zalogaj na sreću: Upitna ispravnost hrane

Zalogaj na sreću: Upitna ispravnost hrane

Građani Srbije nisu stigli ni da se oporave od šoka izazvanog otkrićem da je u kašicama za bebe bilo ostataka preparata za zaštitu bilja, a već je usledila nova potencijalna afera sa uvozom mesa zamrznutog 1982. godine. U toj konkurenciji, gotovo da se i zaboravila priča sa aflatoksinom od pre nekoliko godina, ili podatak da je svaka treća teglica meda "falš", a da je većina crnog hleba u stvari "obojena"...

Stručnjaci, međutim, upozoravaju kako ovi problemi neće ostati usamljeni i kako postoji mogućnost da ih bude i više, a da će građane sa rafova prodavnica vrebati "zamke" sve dok izostaje adekvatna reakcija nadležnih organa, prenose "Večerenje novosti".

- Ovo pitanje se ne rešava na kratke staze, već je neophodna brza i adekvatna reakcija svih – odlučan je Branislav Gulan, agrarni analitičar, član Akademijskog odbora za selo SANU. - Tek kada neko bude zaista kažnjen zbog ovakvih propusta, koji se direktno odražavaju na bezbednost i zdravlje građana, onda će se stvari promeniti.

Uslov za promene, međutim, kako ukazuje Gulan jeste da uredbe koje se donose od slučaja do slučaja, zamene sistemski zakoni u oblasti bezbednosti hrane.

- Ovi propisi se menjaju od ministra do ministra, a mi smo, od 2000. godine, imali čak 13 ministara poljoprivrede – navodi Gulan. - Rešenje ovog problema trebalo bi tražiti u izradi Strategije poljoprivrede, koju ne bi donela Vlada, nego usvojila Skupština. Ako bi taj dokument bio donet, iz njega bi proizilazili i svi ostali propisi, pa bi, samim tim, problem bezbednosti hrane bio adekvatno rešen. Sada, kada na gotovo 1.000 preduzeća koja se bave poljoprivredom i prehrambenom industrijom, imamo jednog inspektora, jasno je da se ne može očekivati značajna akcija.

Ivana Vasiljević, direktor "Abioteh" laboratorije u Sremskoj Kamenici, objašnjava kako je za bezbednost proizvoda odgovoran isključivo njegov proizvođač, a da trgovci, koji ga plasiraju, moraju da traže analizu kvaliteta, odnosno, nalaze akreditovane laboratorije, za proizvode koje nabavljaju.

- U Srbiji se, u proizvodnji hrane od 2005. godine uvodi HASAP sistem kvaliteta, tako da bi sve kompanije koje se bave proizvodnjom i preradom hrane morale da primenjuju njegove odredbe – kaže Vasiljevićeva. - To, naravno, podrazumeva sledljivost proizvoda, sve od trpeze pa unazad do njive. Samim tim, prema ovim propisima, lako bi bilo da se utvrdi gde je u ovom "lancu" došlo do problema, a inspekcija je tu da ceo ovaj proces kontroliše. Situacija u praksi je, međutim, često drugačija...

Stručnjaci su, inače, i pre ovih problema upozoravali kako sistem kontrole hrane postoji i kako je, bar na papiru, dobro zamišljen, ali da u njegovom sprovođenju ima ozbiljnih problema. Dr Dragana Pešić Mikulec, stručnjak za kvalitet mesa i mleka, ranije je, baš preko stranica "Večernjih novosti", upozorila kako dobar deo mesa u Srbiju, posebno onog koje se prerađuje u kobasice i slične mesne prerađevine, stiže iz "neproverenih izvora, posebno kada je u pitanju uvoz".

Ostatak vesti možete pročitati ovde.

Oceni vest:
0
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

servisne informacije novi sad bez struje isključenja struje jkp lisje matičar novi sad Isključenje struje novosadsko porodilište novorođenčad promenada bebe jkp novosadska toplana Elektrodistribucija Novi Sad Spens klisa isključenje vode JKP Vodovod i kanalizacija betanija KCV sahrane novi sad elektrovojvodina klinički centar vojvodine bez vode novosadska policija servisne informacije raspored sahrana novi sad klinika za ginekologiju i akušerstvo šoping centar promenada raspored sahrana i ispraćaja JGSP "Novi Sad" novosađani