Zamislite farmu na kojoj ljudi žive u boksovima i čekaju da ih odvedu na ...

Da li ste se nekad zapitali kako se osećaju životinje zatvorene u industrijalizovanim farmama? Možete li da zamislite njihov strah i nesigurnost dok borave na takvom mestu i posmatraju kako jedna po jedna nestaje iza velikih metalnih vrata. Saosećete li se sa njom? Saosećate li se uopšte? E, sada probajte da zamislite dva čoveka zatočena u jednom tako malom prostoru ...

Prvi je već dugo tu, mogli bismo ga nazvati domaćinom. Ineče je vegan koji za spas životinja nije učinio ništa posebno, sem što ih nije jeo. Drugi je tek stigao, uživanje u mesnim prerađevinama za njega nije strano,  a po dolasku na ovo mesto oseća se podjednako uplašeno kao i životinja sa početka priče. Ni čovek, kao ni životinja, ne zna tačno zašto se nalazi tu gde se nalazi. Obojica su na izdržavanju svoje karmičke kazne. Prvi je prinuđen da boravi među životinjima koje čekaju u redu za klanicu,  dok će drugi i sam postati mesni proizvod.

Večna tema karme i pitanje osećanja su glavne ideje filma “Abattoir: Čekaonica”, novosadskog reditelja Marka Kojića, u kojem glume Radoje Čupić i Nenad Pećinar, prvaci Srpskog narodnog pozorišta. U razgovoru za portal mojnovisad.com Marko otkriva razlog zbog kog se odlučio da snimi film baš na ovu temu.

- Istovremeno se bavim i odsustvom empatije među ljudima, nesposobnošću da razumemo i osetimo neprijatnosti (blaga reč) za koje smo mi direktno odgovorni. Čak se više bavim ljudima nego životinjama. A karma, kao posledica naših dela, donosi upravo isto ono što sejemo oko sebe, što nam vrlo živopisno dočaravaju Nenad Pećinar i Radoje Čupić. Njih dvojica, svako po svojoj zasluzi, imaju svoju ličnu dramu na farmi gde se, u ovom slučaju, ljudi uzgajaju na isti način i iste svrhe kao i životinje u mesnoj industriji u današnje vreme.

Kako ti gledaš na karmu? Da li smatraš da činjenje dobrog nužno znači vraćanje istog u budućnosti?

-  Stvarno je ono u sta verujemo. Ja čvrsto verujem u karmu. Možda neko ne, a i to je okej, valjda. Kažu mudri ljudi "verujte u ono što osetite i doživite". Pitanje verovanja je večita tema naše evolucije. Veliki deo nesreće koja je stalno prisutna među nama posledica je odsustva vere u ispravno. A ispravno je jednostavno, mislim: ne čini drugima loše, pomozi kad možeš. Sve ostalo je dozvoljeno. Samoživost, sebičnost, pohlepa, mržnja, taština, sve to donosi nevolju nekom. Ljudi obuzeti takvim osećanjima i načelima koja hrane tu reviju pogrešnih osećanja neminovno čine neku nepravdu: drugima ili prirodi. Kako to može dobrim da se vrati?

Orvel je davno pisao o Životinjskoj farmi. Danas smo svedoci promovisanja najnižih ljudskih pobuda koje stižu sa jedne druge farme, a granica između čoveka i životinje kao da se izgubila. Čini li ti se da smo usled nedostatka altruizma i kolektivne empatije o kojoj pričaš,  kao društvo sve bliže farmi na kojoj su se našli i protagonisti tvog filma? Ili smo možda već tu?

- Sto bi rekao Čupe u filmu, "sve je to pitanje perspektive". Nekom je dobro, oseća se kao gospodar sveta, na vrhu evolutivnog razvoja, dok drugi misle da smo potpuno bezdušni i autodestruktivni. Ja sam negde između, vidim potencijal, ali vidim i nemar prema istom. Beskrajne mogućnosti ljudskog uma usmerene na nebitno ili još gore pogrešno, donose samo nevolje. Mogli bi malo da mućnemo glavama, ne bi bilo loše.

Do sada je snimljen jedan mali deo filma… Da bi nastavili sa radom potrebna su dodatna sredstva, zbog čega ste pokrenuli projekat na sajtu Indiegogo kako bi prikupili ostatak novca. Finansije se nameću kao najveći problem sa kojim se susreću mladi reditelji u Srbiji danas.

- Naravno. Ništa drugo ni ne predstavlja problem! Imaš ideju, imaš ekipu, imaš vreme, ali - nemaš kintu i onda tako trošis osam puta više vremena tražeći načine da napraviš nesto kvalitetno sa nula dinara. Lepo je kad radiš sa profesionalcima koji znaju svoj posao i uz to ga još vole, ali bi isto tako bilo lepo da oni mogu da žive od toga što vole da rade.

Za potrebe filma si okupio novosadsku ekipu. Kako je došlo do saradnje sa Pećinarom i Čupićem?

- Sa Nenadom su mi se putevi često ukrštali. Poslovno sam sarađivao sa njim na prethodnom filmu "Liftovi Jedu Ljude", a i privatne aspiracije nas često spoje. Radoje je bio prvi pik kod obojice i pre nego što smo počeli da razgovaramo ko bi mogao biti drugi lik. Postoji odlična hemija između njih dvojice, što I ne čudi kada se zna da su veliki broj predstava odigrali zajedno.

Možeš li da kažeš kada očekuješ nastavak snimanja?

- Voleo bih, ali ne mogu.

Pored Nenad Pećinara i Radoje Čupića, na “Čekaonici” rade Stefan Nikolić – ton, Aleksandar Đukić – kamera, dok je za svetlo zadužen Nikola Marinkov.

Ukoliko želite da pomognete da ovo ostvarenje ugleda svetlost dana, za više informacija kliknite OVDE.

Sa Markom razgovarao Gojko Kekić