Zašto su superbakterije otporne na antibiotike

Zašto su superbakterije otporne na antibiotike

Fama o neuništivoj bakteriji koja preti čovečanstvu aktuelizovana je prethodnih dana posle smrti pacijentkinje u Nevadi, ali očigledan senzacionalizam s kojim je ta vest preneta ne umanjuje činjenicu da moć postojećih antibiotika rapidno opada.

Priča o superbakteriji opet je među udarnim vestima mnogih medija: pacijentkinji iz američke države Nevade, posle operacije butne kosti, u borbi sa posleoperativnom infekcijom i raznim komplikacijama, nije pomoglo čak 26 različitih antibiotika. Bakterija koja ju je napala bila je otporna i jača od svih poznatih antimikrobnih lekova koji se koriste u SAD, pa su napori lekara završeni neuspehom, a ova vest je postala svetska senzacija.

Da li ćemo uskoro umirati zbog upale grla i operacija ruke, jer su bakterije sve otpornije na postojeće, poznate antibiotike, a novih lekova iz ove grupe medikamenata gotovo i da nema?

Prof. dr Mijomir Pelemiš, specijalista za infektivne bolesti i klinička farmakologiju, član republičke komisije za racionalnu upotrebu antibiotika, navodi da se ponovo lansira priča i stvara fama o nekakvoj superbakteriji, a da čak nije navedeno ni njeno ime.

- Jedina je istina da se povremeno nađe zaista bakterija koja je rezistentna na sve antibiotike, ali to nije prvi takav slučaj, pojava nije otkrivena juče, već traje godinama. Takva senzacija prodaje novine, ali ako mogu da kažem da ima - nema razloga za paniku, ima razloga za zabrinutost, pogotovu u bolnicama i kliničkim centrima, gde se u jedinicama intenzivne nege najčešće javljaju takozvane superbakterije - kaže ovaj infektolog.

On dodaje da je bakterija o kojoj sada bruje mediji praktično ista kao što je i nekada bila, samo je izmenila svoju građu. Mutaciji je kumovala nepravilna upotreba antibiotika i loše preventivne mere u zaštiti od infekcija. Dr Pelemiš kaže da su za ovu praksu dominantno krivi lekari.

Obično su superbakterije gram-negativne bakterije: acinetobakter, klebsijela, ešerihija koli i proteus.

- Istina je da je otpornost ovih bakterija na antibiotike poprimila zastrašujuće razmere u celom svetu, pa i u Srbiji - kaže naš sagovornik, koji se i sam pre nekoliko dana suočio sa superbakterijom. Pacijent je imao sepsu, a na bakteriju klebsijelu delovao je samo jedan od 20 antibiotika, pokazao je laboratorijski test. Jedan, ali vredan, pa se taj pacijent sada lagano oporavlja.

Dr Pelemiš navodi da se na Klinici za infektivne bolesti prosečno sa superbakterijom bori jedan ili dva pacijenta u razmaku od nekoliko meseci, ali je zato u jedinicama intenzivne nege urgentnih centara ovo pojava češća, jer se tu zbrinjavaju najkomplikovaniji slučajevi. Kad god se maksimalno ne sprovode higijenske mere i neadekvatno daju lekovi, raste opasnost od bolničkih infekcija. A one su "rasadnik" superbakterija.

- U Srbiji lečenje antibioticima nije ni bolje ni gore nego što je u bilo kojoj zemlji jugoistočne Evrope. Kada se javi takva superinfekcija i bakterija koja odoleva svim lekovima, koje imamo u arsenalu oružja za infekcije, uspeh izlečenja zavisi od odbrambenih snaga organizma, zavisi od toga gde se čovek inficirao, u bolnici ili kod kuće, odlučujuće je i da li takva pacijent ima neke hronične bolesti - objašnjava dr Pelemiš.

On upozorava da će teških infekcija biti sve više i kod nas ako u Srbiji ne budemo sprovodili preventivne higijenske mere, posebno u jedinicama intenzivne nege, i ako ove lekove ne budemo koristili racionalno i pravilno, čuvajući  takozvane rezervne antibiotike za zaista najteže obolele.

Ministarstvo zdravlja Srbije je poput drugih evropskih država započelo u novembru 2015. nacionalnu kampanju za racionalnu upotrebu antibiotika.

Dr Pelemiš kaže da čak i dobri stari penicilin i danas može da bude moćan lek, ali ne za konkretno pomenute superbakterije. Nove mikroorganizme mogu ubiti samo noviji antibiotici, koji se zovu karbapenemi, glikopeptidi, tetraciklini i koji se daju intravenskim putem.

Nama dobro poznati i omiljeni "pentreksil", "palitreks" ili "hemomicin", po objašnjenju dr Pelemiša, služe samo za lečenje lakših infekcija, ali ni njih ne treba uzimati na svoju ruku.

- Antibiotici nisu lekovi za snižavanje visoke temperature, već služe za lečenje infekcija čiji su prouzrokovači bakterije. Kada antibiotik primenjujemo u lečenju virusne infekcije isti je efekat kada muvu želimo da ubijemo puškom. U sezoni gripa i respiratornih infekcija, svi lekari se lako maše za antibiotik, a da nisu pacijentu prethodno proverili krvnu sliku, uradili analizu urina ili sačekali nalaz brisa iz grla i nosa - apeluje dr Mijomir Pelemiš.

 

Oceni vest:
0
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan