Zbog prevare na internetu, Novosađanki iz banke nestalo 338.000 dinara

Novosađanki K. D, je sa računa e-bankingom prebačen iznos od 338.000 dinara na račun čoveka kojeg ne poznaje, u drugom gradu i drugoj banci, najverovatnije i bez njegovog znanja. Sa njegovog računa je, kako je navela – novac završio na aplikaciji za kupovinu kriptovaluta.

K. D. se obratila redakciji N1 sedam meseci nakon gubitka novca sa računa u banci. Do tada je već prošla proceduru prijavljivanja nestanka novca banci, upućivanje prigovora, podnošenje prijava policiji, Upravi za sprečavanje pranja novca, ceo postupak posredovanja Narodne banke Srbije u cilju sklapanja sporazuma sa bankom, ali – bez rezultata. 

– Banka mi nije vratila ni dinar koji mi je nestao sa računa 15. marta ove godine u ranim popodnevnim časovima i to tako što je, na meni nepoznat način, uplaćen osobi G. Lj. koji ima račun u drugoj banci. Ja njega ne poznajem i nisam svojom voljom njemu ama baš ništa platila, niti sam od svojih pristupnih šifara bilo kome davala – započela je svoju priču za portal N1 ova Novosađanka.

Problem je nastao dva meseca ranije, kada je K.D. investirala 200 evra u kupovinu akcija na stranoj berzi, odnosno, bila je uverena da to čini, a u stvari je postala žrtva prevare čiji je krajnji cilj bio – novac na njenom računu. Reklamu za investiranje ona je našla na društvenim mrežama.

– Ja sam njih kontaktirala preko čet aplikacije na Fejsbuku. To je bilo krajem decembra 2022, ili početkom januara ove godine, ne sećam se tačno. Ostavila sam svoj broj telefona i oni su me zvali posle nekoliko sati, objasnili mi kako se ulaže novac – objasnila je ona.

Posle nekoliko dana poslali su joj broj računa na koji može da uplati novac koji će oni investirati u njeno ime, kao brokeri.

– Uložila sam 200 evra, ostavila im svoje podatke iz pasoša. Posle nekoliko dana javio mi se preko Vocapa, sa britanskog broja, čovek koji se predstavio kao broker. Na moje pitanje kako je ovo strani broj, a govori srpski jezik odgovorio je da su oni nadležni za region bivše SFRJ. Tada mi je dao link i rekao mi da preko njega mogu da pratim šta se dešava sa mojom zaradom od ulaganja – nastavila je sagovornica N1.

Kada je kliknula na link, isprva se nije dešavalo ništa. A onda je, početkom marta, dobila još jedan poziv "iz inostranstva", ovaj put od "brokerke".

Novosađanka je tada shvatila da je bacila uloženih 200 evra, jer su joj u razgovoru navodili kako ima već 7.000 evra, ali da ove godine može da podigne samo 5.000 evra.

– Nisam želela da im dam ništa od podataka koje su tražili, osim swift iban broj banke (broj računa u ovdašnjoj banci za uplate iz inostranstva). Već sam se oprostila od tog novca koji sam uložila – navela je K. D.

Međutim, pored toga što je što je ostala bez uloženih 200 evra, nepune dve nedelje kasnije, ispražnjen joj je i ceo račun kroz isplatu na račun pomenutog G. Lj.

Ona je istakla i da je, preko advokata, došla do čoveka kome je na račun "legao" njen novac.

– On živi u drugom gradu. Odmah se odazvao i poslao mom advokatu svoj izvod iz banke i policijski zapisnik, pošto je prijavio da je na računu imao priliv novca od nepoznatih ljudi. Prema tom izvodu koji sam videla, novac je sa njegovog računa ulagan preko aplikacije Binance – rekla je K. D.

Sagovornica N1 imala je račun u Erste banci, a novac je sa njenog računa uplaćen na račun korisnika OTP banke.

U Erste banci, ne komentarišući bilo kakve lične podatke svog klijenta, ističu da već godinama unazad informišu građane o različitim vrstama onlajn prevara koje svakim danom postaju sve sofisticiranije.

U centralnoj banci objasnili su za portal N1 da je Narodna banka Srbije sprovela postupak po pritužbi korisnice K. D. na postupanje banke Erste bank, u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i u tom postupku nije utvrdila nepravilnosti u postupanju ove banke sa aspekata propisa kojima su urađene finansijske i platne usluge.

Kako su istakli, uzimajući u obzir navode gospođe K. D. da je pre izvršenja spornih transakcija bila u komunikaciji sa licem koje se predstavilo kao broker, iako tvrdi da je tom licu dala samo podatke o svom računu ali i podatke iz pasoša, oni su ukazali da se "u konkretnom slučaju moglo raditi o situaciji u kojoj je korisnica žrtva prevare izvršene tehnikama socijalnog inženjeringa (vishing), gde žrtva putem telefonskog poziva odaje podatke trećem nepoznatom licu, na osnovu kojih ovo treće lice vrši zloupotrebu platnog instrumenta".

Centralna banka istakla je da kontrolni postupak prema Erste banci nije pokrenut jer podaci i informacije kojima do sada raspolaže NBS "ne ukazuju da se radi o sistemskoj nepravilnosti na strani banke kojom bi eventualno bio obuhvaćen veći broj korisnika".

Vest u celosti pročitajte OVDE.