Združena akcija "Krov nad glavom": Javni izvršitelji dovode društvo do tačke pucanja

Združena akcija "Krov nad glavom": Javni izvršitelji dovode društvo do tačke pucanja

Stupanjem na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, javnost u Srbiji postaje upoznata sa terminom deložacija koja označava postupak prisilnog iseljenja stanara ili zakupca iz stana ili kuće. Već nekoliko godina svedoci smo nemilih scena u kojima javni izvršitelji uz asistenciju policije, a na osnovu prethodnih sudskih postupaka ili verodostojnih isprava, mnoge ljude ostavljaju bez krova nad glavom.

Primera zloupotreba i nepravdi u ovakvim slučajevima bilo je mnogo jer su na udaru često najranjivije kategorije društva, a neke situacije su se završile tragično. Po sadašnjim zakonskim propisima žalba ne odlaže izvršenje, a o ljudima koji ostanu bez imovine i na ulici država ne vodi računa.

Iako je većina javnog mnjenja pasivna prema ovoj problematici ili je osuđuje preko društvenih mreža, grupa entuzijasta, pre svega mladih osoba, uključila se u aktivnu odbranu ljudi kojima preti iseljenje, ili su se već našli na ulici, a često i sopstvenim telima brani njihove domove. Oni su deo kolektiva Združena akcija "Krov nad glavom" koji okuplja organizacije i pojedince ujedinjene u borbi za pravo na stanovanje. Zalažu se za ukidanje privatnih izvršitelja, jer smatraju da je njihovo delovanje uvećalo siromaštvo i beskućništvo, takođe pružaju pravnu pomoć ugroženima i skreću pažnju javnosti na ljude bez smeštaja.

O njihovim aktivnostima i motivima da brane nepoznate ljude, ali i o izmenama zakona koje će kriminalizovati njihovo delovanje prilikom sprečavanja iseljenja, portal Mojnovisad.com je razgovarao sa aktivistima Nemanjom Pantovićem i Lukom Rudićem.


Oni objašnjavaju da je njihova organizacija u saradnji sa Udruženjem za zaštitu potrošača "Efektiva", Udruženjem građana "Jednakost" i drugim nevladinim i vladinim organizacijama, došla do zaključka da je položaj javnih izvršitelja u pravnom sistemu Srbije neodređen i protivustavan.

– Kao takav on se pruža na nadležnosti sudske i izvršne vlasti, što je Savet za borbu protiv korupcije ove godine potvrdio u svom izveštaju i tu su naglasili protivustavnu poziciju koju oni zauzimaju. Izvršitelji su pojedinci koji biraju sredstva izvršenja, odnosno tarifu uterivanja duga nad nečijom imovinom, oni biraju ko će proceniti vrednost svojine i onda organizuju prodaju iste. U svakom od tih koraka često se prave greške. Nažalost vlastima se žurilo da uspostave ovakav sistem i došli smo u situaciju da nisu obavili proveru kompetentnosti i znanja koje pojedinci treba da imaju za posao izvršitelja – kaže Pantović.

On dodaje da su se izvršitelji kao alat za efikasno i nemilosrdno uterivanje dugova pokazali prijemčivi za banke, korporacije, komunalna preduzeća, ali i za prevarante i zelenaše, kao i za ljude koji hoće legitimno da vrate svoj stan.

– Od momenta prodaje stana oni mogu u roku od pet dana da vas isele i to je veliki ucenjivački kapacitet koji se stavlja u ruke kreditora da svaki dan vrše pritisak na porodice koje im duguju pare – tvrdi Pantović.


O tome govori i slučaj porodice Mauer iz Beograda na čiji stan je prevarom stavljena hipoteka od strane podstanara. Umesto da prizna grešku i kaže da je dala kredit čoveku koji nije imao prava da ga podigne, banka je odlučila da iseli porodicu koja je prevarena, jer im je to bilo lakše nego da uhvate prevaranta koji je u begu. 

– Postoje situacije u kojima su ljudi u isto vreme i poverioci i dužnici. Stanje njihovog dužničkog ropstva je posledica toga što oni nisu uspeli da naplate svoja ranija potraživanja. To su često primeri radnika društvenih preduzeća koji su dobili otkaz nakon što su firme bankrotirale i oni su ostali bez otpremnina i plata. Oni pokušavaju da uteraju novac od novih vlasnika, ali ti radnici ne mogu da naplate predujam za izvršitelja, ali i sami izvršitelji često odbijaju da se bave takvim slučajevima i tu se dobro vidi da oni vagaju čiji interes smeju da diraju, a čiji ne. Izvršitelju je lakše da naplati dug radničkoj porodici, nego da za račun te porodice tera novog vlasnika fabrike. U ovakvim situacijama se vidi neravnomerna primena zakona i diskriminacija i toga ima dosta – kaže Pantović.


Kao primer navodi i slučaj u Užicu gde je porodica ponudila novac koji je dugovala kako ne bi ostala bez jedinog krova nad glavom, ali izvršitelj je to odbio jer je poverilac insistirao da dobije kuću. 

 "Izvršitelji su fleksibilni prema bogatim poveriocima i bogatim dužnicima, a prema siromašnim poveriocima i dužnicima ne pokazuju puno obzira"


– Onda vidite da se iza toga krije interes da se ta kuća sruši i da se tu napravi neka zgrada, a dobijete i nekretninu ispod tržišne cene. Izvršitelji su fleksibilni prema bogatim poveriocima i bogatim dužnicima, a prema siromašnim poveriocima i dužnicima ne pokazuju puno obzira – tvrdi Nemanja Pantović.

Izmene zakona

Luka Rudić dodaje da najavljenim izmenama zakona (član 394.) neće moći da dođe do izvršenja ako se radi o komunalnom dugu koji je manji od pet hiljada evra, ali tvrdi da to neće mnogo toga promeniti.

– Naime, mi nismo imali nijedan slučaj da se izvršenje dešavalo zbog te sume novca. Dakle radi se o običnoj farsi i pokušaju kupovine političkih poena – kaže Rudić i nastavlja: – Druga sporna novina je kriminalizacija solidarnosti, gde ćemo mi i drugi solidarni građani, u slučaju pokušaja sprečavanja izvršenja moći biti kažnjeni kaznom do 200.000 dinara i verujemo da je taj član i ubačen upravo zbog naših aktivnosti. Međutim nas to ne plaši i mi ćemo i dalje skretati pažnju javnosti na ovu problematiku i zanima me koji će sudija hteti da osudi nekoga ko stoji ispred vrata i snima, jer mi ne primenjujemo nikakvu silu – objašnjava Rudić.


Nemanja Pantović tvrdi da se sve više ljudi po Srbiji samoorganizuje i brani, a komšije im pružaju podršku u borbi protiv ovog ozbiljnog društvenog problema. Zato smatra da je kriminalizacija mudar potez države i da će se tek u praksi videti kako će to funkcionisati, ali podseća da aktivisti Združene akcije "Krov nad glavom" već imaju oko tridesetak krivičnih prijava i da su one u predistražnom postupku.

– Krajem prošle godine u Beogradu smo od nenajavljenog iseljenja branili staricu Ružicu Ristić. U izjavi policajaca stoji da smo ih ometali. Nedavno su stigli pozivi za saslušanje kod javnog tužioca. Ponuđen nam je opurtunitet (umesto suđenja za delo za koje se neko sumnjiči, dug prema državi se može kompenzovati uplatom novca u humanitarne svrhe ili dobrotvornim radom), dakle da platimo 30.000 dinara i da se ceo postupak obustavi i ne uđe u istražnu fazu. Kao organizacija odlučićemo šta ćemo uraditi, ali ako je krivično delo braniti jedini dom starije žene, da vidimo da li će nas osuditi – kaže Pantović.

Luka Rudić se osvrnuo i na rad i ponašanje policije prilikom iseljenja i tvrdi da je odnos čuvara zakona na terenu različit.

– Bilo je vrlo korektnih pozornika koji su razumeli problem i videlo se da im je neprijatno i izbegavali su da ih snimamo. Međutim bilo je slučajeva gde su pojedini komandiri bili vrlo drski, bezobrazni i agresivni, kao kada su priveli dvadeset naših aktivista u Novom Sadu – priča Rudić.


Prema rečima Pantovića, to ne sprečava njihove aktiviste da u nekim slučajevima brane upravo policajce ili bivše pripadnike policije od izvršitelja. 

Novine (član 195.) u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju će takođe pogoršati i položaj trećih lica. Najčešće, to su oni koji jamče za dug ili kredit, ali u praksi se dešava da su to osobe koje su prevarene, žrtve duple prodaje nekretnina, osobe koje su kupile stan, ali zgrada i stanovi nisu upisani u katastar. Oni do sada nisu snosili troškove izvršenja, a sada će ih snositi, a te sume su ogromne.

Mnogi i ne znaju da se protiv njih vodi postupak, a žalba ne odlaže izvršenje

Pantović objašnjava da je njihova organizacija, preko Saveta za borbu protiv korupcije dobila informacije iz radne grupe za pisanje najnovijih predloga za izmenu zakona, koje su usvojene ovoga leta, da su pojedine sudije i pravni stručnjaci koji su sedeli u toj grupi, bili vrlo nezadovoljni sistemom koji je prepušten privatnicima.

– Oni su se odrekli svojih nadležnosti 2011. godine vrlo entuzijastično i mislili su da će to rasteretiti sudove. Ali desilo se sasvim suprotno i dalje su ogromne liste čekanja. Oni koji su i ranije mogli brzo da uteraju dugove sada to mogu još lakše i bezobzirnije da urade, a oni koji to nisu tek sada ne mogu – kaže Pantović. 

Trenutno sudije ovo sve rade po kratkom postupku, a mnogi ljudi i ne znaju da se protiv njih vodi postupak, naročito ako su treća lica. Žalba ne odlaže izvršenje i to je ogroman problem koji nije regulisan novim izmenama.

Apelujemo na ljude da se jave našoj organizaciji na vreme


– Na kocki su životi i celokupna imovina ljudi, sve što ste ceo život ulagali u svoju bezbednost. Nama se u praksi često javljaju samohrane majke sa decom, stariji ljudi koji nemaju porodičnu podršku, ljudi sa invaliditetom, vojni beskućnici. To su sitni dužnici koji su podigli kredit da kupe stan, to su prevareni ljudi koji živeli mirno godinama da bi saznali da se iza njihovih leđa odvijao neki pravni spor i da su izgubili svoj stan. Zajedničko im je da nemaju političku pozadinu. Ako i jesu članovi čak i vladajuće stranke, za obične članove nema nikakvog spasa. Zato apelujemo na ljude da se jave našoj organizaciji na vreme. Izvršitelji su se uspostavili kao vrlo jaka interesna grupa iza koje stoji država, finansijske institucije i moćnici sa novcem i uticajem – objašnjava Pantović. 

Sindikalni sistem podrške

Združena akcija "Krov nad glavom" kao organizacija pokušava da uspostavi sindikalni sistem podrške i da ugroženima pruži medijsku vidljivost, organizacionu i logističku podršku. Kada je to moguće obezbediće im i advokate koji će ih zastupati besplatno, jer teško je voditi sudski postupak ako je neko izbačen na ulicu. Dok se izvršni postupci sprovode abnormalno brzo, sudski kojim ovi ljudi traže pravdu su veoma spori.

Hiljade porodica u celoj Srbiji su ugrožene deložacijom


Sagovornici portala Mojnovisad.com kažu da njihova organizacija tim ljudima pomaže i kroz akcije prikupljanja solidarne novčane pomoći kako bi mogli platiti najosnovnije stvari za život, jer pomoć državnih institucija je skoro nikakva. 

– Jedno vreme budu u nekom centru za beskućnike. Zato treba da primoramo državu da sanira posledice ove epidemije iseljenja. Nažalost gomila ljudi psihološki potone i bilo bi ih još više da nema naše pomoći. Dešavala su se samoubistva, ubistva, jedna starica je spalila sebe i stan jer je bila treće lice zbog greške investitora, a bilo je slučajeva kada su ljudi skakali sa sprata. Hiljade porodica u celoj Srbiji su ugrožene deložacijom – kaže Pantović.


Osobe koje su branili često pristupaju Združenoj akciji "Krov nad glavom" i oni se kasnije bore i za domove drugih ugroženih ljudi.

Sajt komore izvršitelja

Mladi aktivisti objašnjavaju da se na oglasnoj tabli sajta komore izvršitelja, može izlistati šta se prodaje i gde. 

– U mesecima septembar-oktobar kod četiri novosadska izvršitelja prodavaće se oko 15-20 nekretnina. Pitanje je koliko od tih ljudi zna da im se stan prodaje i već vidite tragediju u nastajanju jer vas niko nije obavestio, a bilo je slučajeva da smo im mi kao organizacija prvi saopštili tu informaciju. U pitanju su različiti dugovi, uglavnom krediti za stan – kaže Pantović.

Ukidanje javnih izvršitelja

Upravo zato, iako se zalažu za reforme Zakona o izvršenju i obezbeđenju, organizacija zahteva ukidanje javnih izvršitelja i traži da se njihovi poslovi iz ruke privatnika prebaci u domen suda.

– Naš krajnji cilj je da jedina nekretnina koja je u funkciji krova nad glavom ne sme biti predmet izvršenja i to bi bila humana državna stambena politika. Takav zakon je donet u Rusiji. Dakle, mi prepoznajemo problem u sistemu, obaveštavamo javnost i tako vršimo pritisak – objašnjava Luka Rudić.

Motivi aktivista "Krova nad glavom"

Nemanja Pantović je 1995. godište i diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Aktivista je u Združenoj akciji "Krov nad glavom" od osnivanja pre dve i po godine. Smatra da od opasnosti deložacije niko od običnih građana u Srbiji nije zaštićen i da javni izvršitelji dovode društvo do tačke pucanja.


– Osećam se kao deo tog tela ljudi koji mogu da se nađu u takvoj situaciji. Trenutno živim sa roditeljima, a oni su obezbedili nama stan jer su živeli u sistemu koji je garantovao, ako ne i pravo na dom, onda barem priliku da zaradite za krov nad glavom i sigurnost da ga niko neće prevarom pokušati da ga ukrade i iznudi. Težimo takvom sistemu ponovo. Kada smo na terenu i pokušavamo da sprečimo deložaciju, trudimo se da nastupamo sa što više samopouzdanja. Mislimo da ponašanje izvršitelja i policije i celog tog aparata to i pokazuje, jer ako smo mi složni i stanemo ispred njih u dovoljno velikom broju, nema te sile koja može da nas pomeri – kaže Pantović.

Nemanja Pantović nikad neće zaboraviti deložaciju koja ga je najviše potresla.

– Bilo je to iseljenje porodice Petrović u Beogradu 2017. godine. Žena sa ćerkom i dve unuke. Te žene su dvanaest sati bile zarobljene sa gomilom nekih policajaca i izvršiteljem u stanu. Mi smo bili ispred prozora i kroz poluspuštene roletne bespomoćno gledali taj proces. Nažalost ništa nismo mogli uraditi jer kordon od četrdeset policajaca je bio ispred ulaza. Komšije su mislile da se hapse narko-dileri – priseća se Pantović.

Pored toga što je aktivista, Nemanja radi kao novinar slobodni strelac, a uskoro će početi predavati engleski. Namerava da ostane u Srbiji.

Luka Rudić je 1998. godište i student je druge godine Filozofskog fakulteta. Aktivista je u Združenoj akciji "Krov nad glavom" nešto manje od godinu dana.


– Može se desiti da se i ja nađem u takvoj situaciji, niko nije kriv i bezobrazan pa se namerno zadužio. Stresno je na terenu prilikom zaštite nečijeg doma. Stigne jedan policijski auto, pa drugi i odjednom bude puno policije. Zamislite da tako suzbiljaju kriminal, koje bi efekte imali. Međutim ne osećam strah jer upoznajete tu porodicu i vidite da su oni fini ljudi, ali su sada na meti sistema. Ipak postoji taj neprijatan osećaj jer znate da će možda završiti na ulici – kaže Rudić.

"Zamislite da tako suzbiljaju kriminal, koje bi efekte imali"


Luka smatra da trenutno ni jedna društvena grupa nije dovoljno zainteresovana za ovu problematiku, ali ga to ne obeshrabrulje.

– Pažnja javnosti bi trebala da bude veća. Ljudi treba da se više uključe u život svoje stambene zajednice i komšiluka – smatra Rudić.

Obojica aktivista kažu da zbog principa ove borbe imaju podršku svojih roditelja koji su veoma ponosni na njih, ali da na njihovo delovanje sa odobrenjem gledaju i njihove komšije. Poručuju svima da ono što oni rade nije ništa spektakularno i da se to može postići dok radite svoj posao i živite svoj život. Što više ljudi bude bilo prilikom odbrane nečijeg doma, toliko lakše će podeliti breme koje nose i borba će nastaviti da raste i neće iziskivati toliko pojedinaca.

Združena akcija "Krov nad glavom" је nastala u maju 2017. Od svog osnivanja okuplja solidarne pojedince i organizacije koje se bore protiv prisilnih iseljenja. Pružaju podršku građanima kojima preti iseljenje i ukoliko je potrebno telima brane njihove domove na dan iseljenja. Do sada su delovali u Novom Sadu i Beogradu, ali se organizacija proširila na Niš, Kragujevac i Suboticu. Zainteresovani mogu da se informišu o njima ili da ih kontaktiraju preko njihovog sajta. Aktivni su i na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram

Oceni vest:
17
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Marina

    pre 13 dana i 10 sati

    Svaka čast ovim mladim ljudima sto se angazuju!Treba svi da ih podržimo!

    Oceni komentar:
    0
    4
promenada raspored sahrana novi sad sahrane novi sad elektrovojvodina betanija JGSP "Novi Sad" novosadsko porodilište klinika za ginekologiju i akušerstvo novorođenčad bez struje JKP Vodovod i kanalizacija matičar novi sad Isključenje struje klinički centar vojvodine Aleksandar Vučić bez vode bebe jkp lisje Spens šoping centar promenada novosađani Elektrodistribucija Novi Sad KCV jkp novosadska toplana isključenje vode novosadska policija raspored sahrana i ispraćaja servisne informacije servisne informacije novi sad isključenja struje