ZELENA PATROLA: Zaštita prirode – mrtvo slovo na papiru (VIDEO)

ZELENA PATROLA: Zaštita prirode – mrtvo slovo na papiru (VIDEO)

Vlast zaštitu doživljava kao kočnicu razvoja, a Zakon o zaštiti životne sredine mora biti iznad svih zakona...

Zaštićena područja prirode su značajno bogatstvo koje obezbeđuje koristi i usluge od javnog interesa. Njihov pravni status i održivo korišćenje su od velike važnosti za lokalnu i širu zajednicu.

Zašto je onda upravljanje zaštićenom prirodom u Srbiji još uvek daleko od očekivanog nivoa – pitaju se iz "Zelena patrole".

Pre svega, zaštita prirode se nedovoljno uspostavlja. Strateški cilj da zaštićena prirodna površina u Srbiji, do 2020. godine, iznosi 10% državne teritorije nije postignut. Više od decenije zaštićena površina je stagnirala i iznosila 6% da bi tek nedavno dostigla 7%. Zaštićeno područje proglašavaju republičke, pokrajinske i lokalne vlasti. 

Ekološki centar "Stanište" iz Vršca radio je istraživanje o stanju zaštite prirode u Srbiji. O rezultatima istraživanja, "Zelena patrola" je razgovarala sa Dejanom Maksimovićem, istraživačem.


Naš odnos, kao društva i pojedinaca, prema zaštićenim područjima je veoma problematičan. Neretko se dešava da nadležne institucije godinama izbegavaju da donesu odluku o zaštiti prirode, najviše zbog toga jer ne razumeju njen značaj, ne vide je kao priliku već kočnicu razvoja. Trenutno više od 50 područja čeka na usvajanje odluke o zaštiti. Kada se zaštita i proglasi, često se ne sprovodi. Upravljač zaštićenog područja dužan je da sprovodi propisane režime zaštite, organizuje čuvarsku službu, obeležavanje granica, praćenje stanja zaštićenih vrsta i druge aktivnosti. Ove mere često izostaju jer ih organ vlasti, koji je zaštitu proglasio, ne finansira ili to čini nedovoljno. Od 74 opštine i grada koji su proglasili zaštićena područja u 2019. godini, tek jedna četvrtina je u njima i finansirala zaštitu. Često nedostaju i zakonom propisani dokumenti. Upravljač je u obavezi da donese Plan upravljanja za period od 10 godina, koji sadrži pregled prirodnih vrednosti i faktora ugrožavanja, ciljeve, aktivnosti i mere zaštite, plan finansiranja i druge podatke. Ovi planovi ostvaruju se godišnjim programima, a na kraju, upravljač dostavlja godišnji izveštaj o ostvarivanju programa nadležnom organu vlasti koji je zaštitu proglasio. Ukupno 200 zaštićenih područja proglašeno je u 74 opštine i grada. Tokom istraživanja smo ustanovili da su u samo 68 područja upravljači dostavili izveštaje za poslednje tri godine u tek 16 opština. U devet opština nadležni nisu ni znali da su u prethodnom periodu proglasili zaštićena područja. Zbog ovih i drugih sistemskih nedostataka, zaštićena područja trpe brojne štetne uticaje ljudskog delovanja kao što su povećanje obima seče šume, bespravna seča, krivolov, izgradnja saobraćajnica, minihidrocentrala, objekata za turizam i druge infrastrukture, otvaranje kamenoloma i rudnika, paljenje žetvenih ostataka, korišćenje otrova u poljoprivredi, klimatske promene. Više od jedne trećine zaštićenih područja su područja zaštićena samo na papiru – zaključuje Dejan Maksimović iz Ekološkog centra "Stanište". 

Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije podseća da je svrha zaštićenih područja, pre svega, da obezbedi očuvanje biološke raznovrsnosti.


– Mi smo, u raznim strateškim dokumentima Republike Srbije, obećali sebi a i drugima da ćemo postepeno intenzivno povećavati procenat zaštićenih područja. To se dešava ali sporo. Problem su dugotrajne procedure jer procedura za proglašenje jednog zaštićenog dobra prosečno traje pet godina. Da bi zaštita prirode bila efikasna neophodna je intersektorska saradnja a to nama nedostaje. Mi imamo percepciju da je priroda nešto besplatno! Da je sve na "izvolte", da je samoodrživa i samoobovljiva. Što nije istina! Iz toga proizilazi prekomerna upotreba i to je generalno najveći problem. EU integracije su donele nove obaveze Srbiji ali nose i nove mehanizme zaštite prirode. Da li će oni kod nas biti primenjivi zavisi od zakonske i finansijske podrške
– kaže Tanja Petrović.

 Aleksandar Jovanović – Ćuta, budući narodni poslanik iz Ekološkog ustanka upozorio je da "to što je nešto pod zaštitom nije garancija da neće nestati". 


– Najveći zločin nad prirodom se vrši tamo gde su zaštićena područja. Dakle, što se nas tiče nema zaštićenih i nezaštićenih područja. Sva su zaštićena! Skupštinu i politiku vidim kao sredstvo da se baci svetlo na sve te ugovore potpisane u tajnosti, na sve te zločine koji se vrše nad prirodom. Planiram da u skupštinu uvedem aktiviste i da se čuje njihov glas. Zakon o zaštiti životne sredine mora biti iznad svih zakona – konstatovao je Jovanović.

Danijela Nestorović, takođe buduća narodna poslanica iz Ekološkog ustanka kazala je da se kao ekološka aktivistkinja obraćala Zavodu za zaštitu prirode sa zahtevom da se proglasi zaštita na nekim prirodnim dobrima. 


– To je, inače, duga procedura. Njima treba puno vremena da odreaguju. Za to vreme prirodno dobro gubi vrednosti zbog kojih bi ga trebalo zaštiti. Inače, zaštićena prirodna dobra se ovde ne poštuju. To je samo mrtvo slovo na papiru – zaključila je Nestorović.

 Goran Sekulić iz WWF Adria smatra da još uvek nismo spremni čak ni da, za početak, prepoznamo da imamo problem sa zaštitom zaštićenih prirodnih dobara.


– Nismo došli do one situacije da smo u potpunosti uništili prirodu. Imamo i dalje bogat biodiverzitet, očuvane ekosisteme... Moramo da promenimo kurs značajno ukoliko želimo da se to očuva u nekom dužem periodu. Potrebno je da unapredimo upravljanje u postojećim zaštićenim područjima. Mi sada imamo nacionalne parkove koji su primarno ski centri, turističke destinacije, preduzeća za gazdovanje šumama... Tek na trećem ili četvrtom mestu je zaštita prirode i biodiverziteta. Trenutno se iz budžeta pokriva mali deo potrebnog budžeta za funkcionisanje zaštićenog područja pa se oni sami snalaze za preostala sredstva. Imamo paradoks: finansiranje se obezbeđuje iz prirodnih resursa koja bi trebalo da se zaštite! Sistem upravljanja moramo zakonski i administrativno preurediti da odgovara potrebama da zaštićena područja ispunjavaju svoju primarnu ulogu: zaštita prirode. Potrebna je politička podrška i konsenzus vlade da bi se problem zaštite prirode rešavao – naveo je Sekulić.

Aleksandar Sarmaš iz Udruženja sportskih ribolovaca "Deliblatsko jezero", koje je upravljač SPR Kraljevac podsetio je da je relativno skoro – 2015. godine u Specijalnom rezervatu prirode "Kraljevac" pronađena umbra krameri ili mrguda crnka, jedna mala vrsta ribice, koja je nekoliko desetina miliona godina stara vrsta.


– Država bi, po nama upravljačima, trebalo da ima najznačajniji finansijski doprinos, jer zaštita košta. Što se tiče zaštite u SRP Kraljevac nadležno je ministarstvo, ali za ribarstvo je nadležna pokrajinska vlast, a tu ne postoje nikakva sredstva. Jedan od problema je i bacanje smeća na obali jezera ili u drugom stepenu zaštite gde ljudi, koji se bave poljoprivredom, bacaju flaše od otrova
 – upozorio je Sarmaš.


Milica Živković
, asistentkinja na Fakultetu zaštite životne sredine (Edukons) istakla je da je važno uključiti javno mnjenje u donošenje odluka

 Takođe, trebalo bi edukovati lokalno stanovništvo o tome šta ugrožava zaštićeno prirodno dobro i šta bi bila njihova dobrobit ukoliko budu poštovali mere zaštite i ako bi prešli na organsku proizvodnju – predložila je Živković.


Na kraju, smatra "Zelena patrola", veliki problem je to što građani ne učestvuju o odlučivanju o zaštiti prirode. Iako se radi o javnom interesu i postoji zakonska obaveza, javnost gotovo da i ne učestvuje o odlučivanju, ni u sprovođenju programa zaštite, niti je nadležni organi obaveštavaju o tome šta je sprovedeno i sa koliko novca.

Ako želimo da prirodu sačuvamo za buduće generacije, kao društvo se moramo ozbiljno posvetiti njenoj zaštiti i unapređenju – zaključuju.

 

Tekst i fotografije: Zelena patrola 

Projekat "Parlament - Što da ne?" se realizuju u okviru inicijative "Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava" koju realizuje Crta i Otvoreni parlament u saradnji sa partnerima i podršku Evropske delegacije u Srbiji.

Oceni vest:
4
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Max

    pre 692 dana i 12 sati

    Čitao sam dok nisam video Mutinu facu.

    Oceni komentar:
    1
    1