Živko Grozdanić Gera, umetnik kojem nisu dozvolili da razbije premijera

Živko Grozdanić Gera, umetnik kojem nisu dozvolili da razbije premijera

"Kako možemo da konkurišemo za Evropsku prestonicu kulture, kada ovaj grad ne može da nađe prostor u kom bi mogao da se izvede jedan performans? Ja sam time šokiran."

Ovako počinje razgovor sa Živkom Grozdanićem, umetnikom koji je svojim performansom “Alegorija o premijeru” čitavom Novom Sadu žestoko stao na žulj, da bi mu izvođenje na kraju bilo potpuno onemogućeno. Kada shvatite da se radi o performansu koji podrazumeva kompletno uništenje deset skulptura Aleksandra Vučića, sigurni smo da će vam problematika biti nešto jasnija.

Nakon što je naišao na zatvorena vrata pred svim novosadskim institucijma kulture, Grozdanić je odlučio da projekat realizuje na “tajnoj lokaciji” u Novom Sadu, inače atrijumu zgrade u kojoj se nalazi njegov atelje. Međutim, uprkos velikom interesovanju, ni to mu nije pošlo za rukom. Jutro pred sam događaj, predsednik kućnog saveta zvanično je intervenisao i pozvao policiju, te je na njegovu inicijativu ovaj događaj potpuno zabranjen.

U posetu Grozdanićevom studiju polazimo te baksuzne srede, tik pošto je otkucalo pet sati, u vreme skupa pristalica Srpske radikalne stranke na Trgu republike. Pomalo je simbolično delovalo to što u vizitu Vučićevim skulpturama krećemo dok na glavnom gradskom trgu odjekuju slasna negodovanja i na sam spomen njegovog imena. Čini se da svako ima razlog da ne voli premijera. No, tokom razgovora shvatamo da ovo nije samo alegorija o trenutnom Gazdi, jer se premijer kao takav, nažalost, čini večnim.

- Ovim performansom odgovaram na suludu političku entropiju u kojoj se nameće subjektivni diskurs jednog premijera. Taj premijer se sada zove Aleksandar Vučić, a do nedavno se zvao Boris Tadić, mada je imao razna imena. To je moj pokušaj da makar u polju kulture i umetnosti napravim prostor gde je politizacija nemoguća – objašnjava nam Živko Grozdanović Gera, umetnik i nekadašnji direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, istog onog muzeja koji je odbio izvođenje njegovog novog performansa – bez ikakvog obrazloženja.  

- Ideja da Novi Sad može da postane prestonica kulture pada na ovako malim događajima. Zbunjuje me to što me je odbio baš moj muzej, koji bi, na kraju krajeva, trebalo da prati recentnu umetničku praksu i tako kreira mrežu društvenih diskursa. Novi Sad nema kapacitet za ikakve iole ozbiljnije projekte. Nema čak ni kapacitet da jednom umetniku obezbedi prostor da izvede svoj performans.

Kojim ste se prostorima sve obratili sa zahtevom da u njima izvedete svoj performans?

- Bilo mi je bitno da prvenstveno stupim u razgovor sa institucijama kulture. Osim MSUV-u, obratio sam se i Studentskom kulturnom centru, privatnim galerijama, ali i privatnim firmama u čijim bih halama mogao da izvedem performans. Međutim, pokazalo se da izlaganje radova poput ovog, koji je de facto neka vrsta pokazivanja političkog stava, jednostavno ne može da prođe. Prolazi isključivo umetnost koja proizvodi estetske predmete, a kada je u pitanju prezentacija umetnosti koja proizvodi stavove, onda se javlja problem. Ovde je nemoguće uvesti umetnost kao neku vrstu uzbunjivača građana. Uloga uzbunjivača, to jest zadatak umetnika, leži u tome da on zapravo cinkari društvo pred vremenom i istorijom, i da to prijavljuje pred tim moćnim dnevnikom koji se zove istorija umetnosti. Zato nisam ljut na jednog predsednika kućnog saveta, jer on svojim postupkom štiti parlamentarizam i legitimitet ove zgrade i njenih stanara, i to je meni fantastično. Tu nema razloga da se bunim, ali ima razloga da protestujem protiv institucija.

NOVI SAD PROTIV UMETNOSTI: Kakav je to grad koji se okuraži da već dvadeset godina ne napravi nijednu teritoriju umetnosti? Sve kulturne institucije koje imamo u gradu datiraju iz doba Tita ili još ranije. Nijedna nova kulturna institucija nije sagrađena. Alternativna kulturna mesta kakvih ima ovde su zapravo katastrofa za jedno društvo, jer kada se nešto stvara kroz inicijativu građana, onda to javni sektor treba da stimuliše, a to se ovde ne dešava. Trenutno pokušavam da napravim umetnički sindikat i to po ideji da prvo treba da se stvore umetnička dela, a da će iz njih proizaći kultura i institucije koje će ih podržavati. Sada institucije neće da prave programske izložbe, neće da izlažu “problematičnu” umetnost, neće da te stave u knjige, već stalno nameću neke modele. Dodatni problem je to što Akademija svake godine izbacuje po jednu novu generaciju umetnika za koju nema radnih mesta. Vlada apsolutni haos koji treba da uredi upravo ministarstvo kulture, izjavljuje Gera za mojnovisad.com.

Možete li povući paralelu između ovoga sada i onoga što se pre nekoliko godina dešavalo u Kulturnom centru kada je poziciju direktora preuzeo Andrej Fajgelj?

- Mislim da je to sve deo istog diskursa. U svojoj praksi sam imao dosta takvih slučajeva. Vladika Pahomije me je tužio zbog jednog rada, a zatim sam imao problem sa beogradskom galerijom Ozon koja mi je zabranila izložbu. I u galeriji novosadskog Kulturnog centra mi je jedne godine Maja Gojković zabranila izložbu. Posle toga je Fajgelj zabranio da se izloži rad Danijele Tasić, devojke sa Akademije, koji prikazuje razapetog Isusa. Neverovatno je kako onaj ko se nađe na čelu neke institucije može da implementira svoj privatni stav u njen rad. Ukoliko je ta osoba religiozna, nametnuće blasfemiju. Ali ja nisam blasfemičan umetnik. Sa ovim performansom otvaram pitanje kako je došlo do toga  da se nama u poslednjih 26 godina i nekih 11-12 izbora, kontinuirano dešava jedna te ista politička garnitura. Umesto da se ovo društvo demokratizuje i širi, došli smo u takav paradoks da je ono sve više politički raslojeno. Društvo se feudalizuje. Prave se feudalni posedi, bilo stranački ili ko zna kakvi, a slobode nema više nigde.  

Jeste li na nekom nivou predosećali da će se ovako nešto desiti?

- Nije mi ni palo na pamet. Istina je da ja ovo uvek mogu da izvedem u svom privatnom prostoru, ali ovo je rad koji je, u neku ruku, vrsta javne obaveze. Mi u ovom trenutku prisustvujemo jednoj predizbornoj kampanji. U toj kampanji dešavaju se sulude stvari, uništavaju se vrednosti, hapse se ljudi. Svedoci smo konfiskovanja svačijeg “ja”. Moje “ja” je konfiskovano i na njegovo mesto je stavljeno “ja” jednog premijera. U ovom slučaju, to je premijer Aleksandar Vučić, ali istina je da ceo naš politički aparat tako funkcioniše. Pre par godina sam mogao da napravim Dačića, ili Tadića. Dakle, radi se o jednoj tautologiji, neprestanom ponavljanju jedne te iste matrice koja dekonstruiše svaku ideju demokratije i slobode. Ovim performansom sam hteo simbolično da razbijem taj nametnuti diskurs i da ostavim tu strukturu razbijenog premijera. Sa druge strane sam hteo da napravim i jednu igru – da zapravo uništim jedno svoje delo.

SKULPTURE PRAVLJENE OD ADEKVATNOG MATERIJALA: U pitanju je alegorija premijera kao imperatora. Njegova odora je povezana sa rimsko-baroknom estetikom. On simboliše moć rimskog vladara, a mi smo njegovi sledbenici. Ovaj rad me je koštao skoro dve hiljade evra i radio sam ga oko dva meseca. Svaki od ovih premijera urađen je tehnikom kojom se liju WC šolje. To je taj isti materijal, isti porcelan, ista temperatura pečenja. Namerno sam hteo da povučem tu sanitarnu metaforu, napominje naš sagovornik.

Danas postoji situacija da čitava lepeza ljudi donosi odluke u ime tog premijera. Kako objašnjavate ovaj problem?

- To samo pokazuje koliki je stepen entropije. Toliko smo ekonomski ugroženi, da smo došli do tačke kada mislimo da ćemo biti ugroženi ako imamo nekakav politički stav. Takva atmosfera je vladala u totalitarnom društvu Rumunije, zatim Poljske, Mađarske, i u dobu Informbiroa. Uz to, naše društvo je u permanentnoj proizvodnji mitova. Ono mitologizira tu Evropu, a sa druge strane isto tako mitologizira sopstvenu istoriju, te pravi mitove o Rusima. Imali smo ranije tog jednog premijera, Đinđića, koji je bio utopista i koji je ubijen. Polje slobode je bilo toliko da je jedan snajperista mogao da ga ubije. Danas je to nemoguće. Mi smo jednostavno dotakli dno.

A da li će ovi izbori u tom smislu nešto promeniti?

- Ma neće promeniti ništa. Kao umetnik moram da rizikujem i sebi ostvarim polje slobode. Ja ne pravim umetnička dela, već relacione predmete koji obezbeđuju neku vrstu medijske pažnje koja konstituiše rad. Tako si i ti na neki način vrsta kustosa koji to delo pokušava da gurne u polje postprodukcije. To je ideja svakog mog rada i stoga je izuzetno bitno da su mediji fantastično propratili ovu akciju. Za svako umetničko delo je važno da učestvuje u medijima.

Na kraju, šta mislite da bi sam premijer rekao na “Alegoriju”?

- Iskreno mislim da je on toliko ciničan da mu ne bi smetalo. Isto kao što dozvoljava da mu govore “Vučiču pederu” jer mu se to jako dopada. U svom zvaničnom dopisu javno sam rekao da ću tražiti od njega dozvolu da jednu skulpturu razbijem u njegovom kabinetu. Mislim da je dovoljno ciničan da bi to dozvolio, i ja bih to vrlo rado izveo.

Ukoliko želite da vidite Gerin performans morate otputovati van Novog Sada! “Alegorija o premijeru” će se realizovati u Gera Museumu, Veliko Središte, Železnička 168 u petak, 22. aprila u 20 časova!

Oceni vest:
19
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Данко Б. Марин

    pre 455 dana i 24 minuta

    Нови Сад је успео да изведе фиреровски перформанс: ,,Зиг - Хајл Смучић!"

    Oceni komentar:
    3
    9
  • Novosađanin

    pre 454 dana i 20 sati

    Uvek oni koji znaju uzeti od države najviše i "pljuju" po državi. Kada mu je tako loše u Srbiji odakle mu onda 2000 evra da bi ih razbio ? Pametnije bi mu bilo da je te pare dao ( ako ih već ima na bacanje ) socialno ugroženim porodicama, Usrećio bi bar 40 porodica.

    Oceni komentar:
    30
    6
  • Seraphim

    pre 454 dana i 20 sati

    Kakva fenomenalna ideja, i veoma dobar vajarski rad. Gospodin Grozdanić bi mogao umesto da insistira na preformansu na određenom mestu neke kulturne institucije, da proba da iskoristi blagodeti interneta. Postoji nešto što se zove live stream, preko koga bi mogao bilo gde da izvrši preformans koji bi uživo na internetu pratilo daleko više ljudi nego što bi ga videli u nekom domu kulture ili galeriji. Posle bi isti taj snimak mogao da okači ponovo na youtube, da ostane trajno zabeležen. Mislim da je kratkovidost kulturnih institucija, pa i raznih drugih, u tome što ne vide svoju potrošnost pred erom informacionih tehnologija, uskoro ih neće ni biti jer se sve čuvaju i beže od povika "car je go".

    Oceni komentar:
    3
    25
  • olah vince

    pre 452 dana i 16 sati

    Nažalost Srbija pa i Novi Sad su protiv umetnosti ,svake vrste kulture ja sam svoj performans izveo kap zadnji u pokušiima da se realizuju kulturna prava i autonomija umetbosti
    Tamna noč i još tamnija duša umetnika

    Oceni komentar:
    2
    3
Vreme u Novom Sadu isključenje vode bez vode JKP Vodovod i kanalizacija elektrovojvodina novosadsko porodilište prognoza vremena klinika za ginekologiju i akušerstvo novosađani betanija vremenska prognoza štrand exit festival porodilje Vreme u Srbiji Isključenje struje grčka požar isključenja struje RHMZ servisne informacije novi sad vrućine u novom sadu Republički hidrometeorološki zavod rođene bebe novorođenčad JKP Gradsko zelenilo bebe jkp novosadska toplana matičar bez struje