Zloupotrebe u nacionalnim parkovima Srbije, najveći pritisak na Frušku goru i Kopaonik

U Srbiji je do nedavno zvanično postojalo pet nacionalnih parkova. Fruška gora, Tara, Kopaonik, Đerdap i Šar planina prostiru se na više od 150.000 hektara. Od ove godine im na listi zaštićenih područja društvo prave i Stara planina i Kučuj-Beljanica.

Osim seče šuma koja daleko prelazi granice planiranog, iz nacionalnih parkova Srbije u poslednjih nekoliko godina dolazile su mnoge zabrinjavajuće vesti. Bespravna gradnja i objekti koji niču u zaštećenim područjima uzeli su maha, a koliko je problem otišao daleko govori i podatak da je nedavno uhapšen direktor Nacionalnog parka Đerdap, piše "Euronews".

Na brojne probleme ukazala je i Državna revizorska institucija krajem prošle godine. U izveštaju "Upravljanje nacionalnim parkovima" navodi se da je bespravna gradnja jedan od glavnih problema koji ugrožavaju zaštićena područja nacionalnih parkova u Srbiji. U analizi objavljenoj na 77 strana samo neki od podataka koji se ističu je i da je primetna veća seča drveća nego što je planom predviđeno, ali i da je sve to posledica nedovoljne aktivnosti čuvara i nadležnih inspekcija.

Ionako problematičnu situaciju na Kopaoniku, Fruškoj gori ili Tari dodatno je zakomplikovala pandemija, a činjenica da se za pojedine lokalitete u Srbiji tražio "krevet više" bila je zgodna prilika za brojne investitore. Kako ističu sagovornici "Euronews Srbija", nekoliko nacionalnih parkova nalazi se pod velikim pritiskom, a čak i oni koji nekada nisu bili u fokusu, sada sve češće jesu na meti bespravne gradnje.

Najveći pritisak na Kopaoniku i Fruškoj gori

Goran Sekulić iz Svetske organizacije za zaštitu životne sredine (WWF) ukazuje da su problemi u upravljanju najvrednijim zaštićenim područjima dalekoseženi, a da su možda pod najvećim pritiskom Kopaonik i Fruška gora.

Nacionalni park Fruška gora se nalazi u blizini dva najveća urbana centrapa je potražnja za objektima raznih namena na ovom području izuzetno velika. Iako problem bespravne gradnje na Fruškoj gori nije toliko izražen, predsednica Udruženja za zaštitu šuma "Odbranimo šume Fruške gore" Dragana Arsić kazala je za "Euronews Srbija" da je ta praksa postala izuzetno rasprostranjena i uzima maha.

– Praksa je postala izuzetno rasprostranjena i naročito uzima maha u poslednjih nekoliko godina, a kulminacija je od početka 2020. godine. Na području Nacionalnog parka Fruška gora još uvek nemamo izraženu ovu pojavu nelegalne izgradnje vikendica, koliko mi znamo. Kod nas je prisutan problem uzurpacije velikih površina u delovima NP od strane politički i finansijski moćnih ljudi – rekla je ona.

VRDNIK: Kako izgleda jedno od najvećih gradilišta na Fruškoj gori (FOTO i VIDEO)

Bukova šuma ne može na Uneskovu listu svetske prirodne baštine

Nema saosećanja sa budućim generacijama (FOTO i VIDEO)

Nacionani park Fruška gora prostire se na šest opština: Novi Sad, Beočin, Bačka Palanka, Sremski Karlovci, Irig i Sremska Mitrovica. Tri režima zaštite obuhvataju površinu od 26.672 hektara.

Goran Sekulić ističe da je nelegalna ili bespravna seča prisutna u Srbiji, a ima je i u zaštićenim područjima i u nacionalnim parkovima. Međutim, on kaže da problem nije samo nezakonita seča, nego i preobimna planirana ili zakonita seča.

– Svi naši nacionalni parkovi se finansiraju od seče drveta, to im je osnovna delatnost, pa je sasvim legitimno pitanje da li u takvom kontekstu oni mogu na odgovarajući način vršiti funkciju upravljača jednog nacionalnog parka. Kao javnim preduzećima njima je primarna obaveza da obezbede svoje finansiranje, i to od resursa kojim treba da upravljaju, a očuvanje prirode i sprovođenje mera zaštite je na drugom, ili trećem mestu. Ne mislimo da je seča u jednom zaštićenom području sama po sebi problem, ona je svakako i neophodna u smislu obnove nekih degradiranih sastojina, ali je veoma problematično ako je seča osnovni izvor finansiranja jednog zaštićenog područja. Tada ne možemo govoriti o efektivnoj zaštiti prirode – istakao je on.

Fruška gora je upravo zbog toga više puta dospevala na naslovne strane. Njen najveći problem, smatraju ekolozi, jeste prekomerna seča, a JP "Nacionalni park Fruška gora" koji ima 140 zaposlenih pretežno se finansira od eksploatacije šuma. 

– U NP Fruška gora sigurno ima ilegalnih seča i ostalh ilegalnih šumarskih aktivnosti i mi smo podnosili inspekcijske prijave tokom ove dve godine. I DRI u svom izveštaju konstatuje prekomerne seče i do 300 odsto u pojedinim radnim jedinicama. Na Fruškoj gori je problem što 24 odsto površine je u vlasništvu SPC, a oni imaju najgori mogući način gazdovanja šumama, koncesionarski – rekla je Arsić za "Euronews" i dodala da su suštinski i najveći problem planske seče koje su odobrene Osnovama gazdovanja šumama 2016. godine u obimu koji je "katastrofalan", jer se sa ovim obimom seča uništavaju šumski ekosistemi i u celini biodiverzitet.

Arsić je naglasila da ovaj komercijalni model upravljanja zaštićenim područjima mora biti promenjen u ekosistemski i bidiverzitetski funkcionalan.

– I na državi je da pod hitno donese Strategiju zaštite prirode što će nadamo se morati uskoro da uradi primorana otvorenim ekološkim poglavljem 27 – zaključila je.