Evo šta našoj sugrađanki najviše smeta u NS nakon 40 godina provedenih u inostranstvu

Posle četrdeset godina provedenih u inostranstvu, na tri kontinenta, od toga dvadeset osam godina u Japanu, jedna Novosađanka se vratila u grad u kom je odrasla i provela mladost.

Vesna Belušević za “Politiku” piše da je poslednji put bila u Srbiji 2014. godine i da su razlike u poslednjih pet godina veoma vidljive, “fasade su još oronulije, iškrabane kojekakvim parolama i porukama, trotoari nisu sređivani decenijama, mnogo đubreta na sve strane”.

– S druge strane, kafići, restorani i mesta za zabavu koji su krcati u svako doba dana su rašireni po celom gradu. Deluje da Srbi provode mnogo više vremena po takvim mestima nego bilo gde – kaže zabrinuta Novosađanka.

Ona je napravila omanji spisak onoga što se mnogo razlikuje od svakodnevice u zemljama u kojima je živela poslednjih decenija.

1. Izbacivanje đubreta i reciklaža su na vrlo nerazvijenom nivou

– U Novom Sadu postoje (čak ne u svim delovima grada) samo dve vrste kontejnera za đubre, za komunalno i ambalažno. U ambalažne ubacuje se sve zajedno, nerazvrstano: metal, staklo, plastika, papir, tekstil itd. Stalno nalazim i izbačene velike delove nameštaja koji danima stoje na ulici. Srbija je raj za plastične kese koje se nemilice troše na pijaci, u pekarama, prodavnicama. Čast izuzecima i dobrovoljcima koji čiste i skupljaju razbacano – piše Vesna u pismu koje je objavila “Politika”.

2. Ovde sada ima daleko više pasa nego ranije

– Psi su svuda prisutni i mahom se dobro ponašaju. Ne mogu ni reč protiv njih da kažem. Međutim, vlasnici pasa uglavnom ne pokupe prirodne ostatke svojih ljubimaca posle obavljanja svakodnevnih potreba. Kad šetam moram dobro da gledam gde koračam. Čast izuzecima ali čini mi se da je Novi Sad sve prljaviji grad – i drugi problem na listi se odnosi na higijenu u našem gradu.
 

3. Previše mirisa i previše muzike

– Ljudi su previše naparfimisani. Kad se svi ti mirisi pomešaju, svakako ne odaju osećaj čistoće. Na mnogim mestima muzika je preglasna. Tržni centri su zagađeni preglasnom muzikom koja izvire iz svih prodavnica, kao da se svi nadmeću ko će pustiti glasnije. Tako je i mnogim kafićima i restoranima. Nemamo svi isti ukus i neka vrste muzike je atak na naša čula i strpljenje – smatra Belušević.

4. Mobilni telefoni imaju ovde status božanstva

– Zaista me ne interesuje šta ko nema u frižideru, gde je ko ostavio čarape i ostale privatne stvarčice. Svaki razgovor i posao se prekida ako se telefon oglasi. Ljudi pričaju svašta i svuda, preglasno ne obazirući se na mesto i ostale oko sebe 

5. Deca ne nose svoje školske torbe

– U Japanu sam godinama radila kao prosvetni radnik. Nikada nisam videla da bake, deke ili roditelji nose đačke torbe svojim unucima i deci. Tamo se od malih nogu uči i sprema na razne vrste tereta. Kako se izboriti sa životnim teretom kad odrastu, ako ne mogu sami da nose svoj školski teret – pita se naša sugrađanka.

6. Zamenica Vi nestaje iz srpskog jezika.

– Mnogi koje uopšte ne poznajem, prodavci, poštari, radnici u raznim delatnostima obraćaju mi se sa “ti”. Umesto “doviđenja” često me isprati “ćao”, a umesto “šta želite” je “šta hoćeš”. Nije da mi posebno smeta, čudno je i ostavlja utisak nedostatka kućnog i školskog vaspitanja.

7. Vozi se hazardno

– U jednoj ruci je volan, u drugoj mobilni ili cigareta, pogled ko zna gde, a brzina potpuno neprilagođena. Koči se na bukvalno desetak centimetara od pešaka, mnogi nervozno jure kao da ih na kraju puta čeka večna sreća, obilaze na raskrsnicama na uslovno, a strpljenje je ovde nepoznanica. Zato je trubljenje glavni način komunikacije među vozačima – navodi Vesna još jednu stvar po kojoj se razlikujemo od Japana.

Ostatak pisma možete pročitati OVDE.