Na poziv studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu građanke i građani okupili su se danas kod Rektorata, kako bi pokazali da ne ćute na seksističke komentare koje je bivši potpredsednik Vlade Republike Srbije uputio poslanicama.

Skup je počeo u 11.30 časova, a u 11.52 sata održano je simboličnih 15 minuta tišine u znak sećanja na stradale na Železničkoj stanici.

Okupljeni su potom krenuli u protestnu šetnju do Skupštine grada, pod nazivom “Šta žene znaju sa jajima”.

Po dolasku ispred Skupštine studentkinja Ana Marija održala je govor.

– Često je u martu, pogotovo oko ovog dana aktuelna fraza “ne želim cvet, želim revoluciju”, čak su je i neke naše koleginice iskoristile za još jednu šetnju danas. Jeste da se ova naša zove malo drugačije, ali bih htela da se osvrnem na frazu u moru onih izjava da žene zapravo ni ne znaju šta žele, valjda jer sve već imaju – počela je ona.

Ona je potom pročitala kraći spisak stvari za koje “tačno zna da ih ne želi ili želi”.

– Ne želim da živim u društvu gde se tolerišu gnusne i mizogine izjave narodnih poslanika i ministara.  Ne želim da čitam krajnje upitne čestitke dragim damama na ovaj dan. Ne želim da živim u društvu gde se slavi i podstiče muška nekompetencija, pod izgovorom nekog višeg intelektualizma. Ne želim da se svaki put kada otvorim društvene mreže pitam da li ću videti novi podatak o femicidu u ovoj zemlji. Ne želim da moje koleginice strepe kada ih profesori zovu na privatni razgovor u kancelariju. Ne želim da devojčicama i dalje govorimo kako je vršnjačka nasilje mladalačka ljubav. Ne želim da čitam o relativizaciji nasilja nad ženama po komentarima koje pišu nasilnici. Ne želim da žena ženi bude vuk, nije tako jednostavno. Ne želim da se vraćam kući noću sa ključevima u šaci. Ne želim da autonomija ženskog tela bude stvar debate – rekla je studentkinja.

Zatim je pročitala i šta je ono što želi.

– Želim da se razgovori o pravima žena vode svakoga dana, a ne da su aktuelnsoti koje se čuvaju samo za 8. mart. Želim da se femicid odredi kao zakonska kategorija. Želim da se brutalni zločini nad ženama imenuju pravim imenima, a ne groznim eufemizmima. Želim da sve moje koleginice budu tretirane na isti način na ispitima, kao i muške kolege. Želim da se žene tretiraju dostojanstveno u porodilištima. Želim da se manemo ćerki koje zovete sinovima, a onda ostavljanja nasledstva “pravim” sinovima.  Želim da se moderatorke plenuma poštuju isto koliko i moderatori. Želim da se u kriminalnim obračunima protiv studenata ne targetiraju, ne gaze i ne prebijaju studentkinje. Lično, želim i cvet i revoluciju. I znate šta još želim? — želim da pokažemo ženomrscu iz Petrovaradina i njemu sličnima, šta to tačno žene znaju da rade s jajima – naglasila je. 

Okupljenima se obratila i profesorka Nataša Milićević koja je istakla da potpredsednik Vlade Republike Srbije pre nekoliko dana nije uvredio samo narodne poslanice, već sve žene u ovoj zemlji.

– To nas, naravno, uopšte ne cudi. Oni se ne izvinjavaju ni za šta. Sednica nije prekinuta, niko se iz njegove stranke i okruženja nije ogradio, opomenuo, prekinuo sednicu, rekao izvini, rekao bilo šta… Na to smo, nažalost, navikle, to je poznat manir. Tako se predstavnici ove vlasti godinama obraćaju “neposlušnim” zenama – istakla je ona.

Naposletku je poručila da Dan žena nije dan poslušnih žena, nego tekovina revolucije.

Nakon govora su okupljene “pokazale šta znaju sa jajima” i njima gađale Skupštinu grada.