Naše Gradske face o odlazećoj godini: Ko ih je oduševio, a šta ih je najviše razočaralo

Novi Sad bi imao što šta da kaže o svom životu poslednjih godinu dana, ali je kao i uvek ćutljiv. Stoga smo pitali novosadske face za mišljenje, kako su videli i osetili Novi Sad u 2022. godini, da li ih je nešto obradovalo i uznemirilo vezano za grad u kojem žive. 

Aleksandar Reljić smatra da je Novi Sad u 2022. postao jedno, veliko, besmisleno gradilište, sa ciljem da se na silu opere što više novca iz budžeta.

− Uznemirilo me je i iznerviralo ovo što sam napomenuo, ali i činjenica da se neko drznuo da podiže spomenik osuđenim ratnim zločincima i još gore da ih naziva "nevinim žrtvama". Čudi me samo što ih odmah nisu nazvali "žrtvama komunističkog terora" jer su verovatno na to mislili, ti bestidni bolesnici i ljigavci. Sa druge strane, obradovalo me što još uvek ima otpora takvim zločinima. Bio bih nepošten da kažem da nije bilo i lepih programa u okviru Evropske prestonice kulture. A kako je počelo, iskreno sam bio razočaran prazninom sa kojom se predstavio na grande otvaranju sezone EPK-a. Novi Sad je uvek imao bogatu i jaku kulturnu i još jaču subkulturnu scenu, a onaj besmisleni i isprazni performans na otvaranju, kao da je bio osveta loših đaka. To još više dokazuju oni ćirilično-latinični natpisi, sa kojima su mislili da predstave naš "multikulturalizam", a decu u prvoj klupi učimo da je to nepismeno. Novom Sadu bih u 2023. poželeo da više nikada ne dočekuje sedam hiljada i neku godinu i da ga neka efikasna ciklonizacija što pre očisti od štetočina, koje ga izjedaju iznutra – rekao je Reljić.

Donka Stančić ističe da je u 2022. godini nastavljen kontinuitet udara na vrednosti grada i da građani više nisu znali šta će pre da zaštite.

− Njihove genijalne ideje stizale su jedna drugu, od Šodroša do Banovine. Traje borba neprestana protiv njihove neobrazovanosti, bezobzirnosti, tvrdih obraza, nedokazivosti, prostačkog imidža i osnova delovanja sadržan u filozofiji "može nam se" i "pa šta". Tužna je bila ova godina, tako da nije bilo nekog radovanja. Ipak, svetla tačka je delovanje i upornost "Branitelja Šodroša", junaka 2022. godine. Unapred ih kandidujem za nagradu Novog Sada. Evropske prestonice kulture ne ruše i ne uništavaju spomenike kulture i ne podižu spomenike fašizmu. Od pratećih događaja sve je bledo i bez značajnije kreativne snage. Svetle tačke su izložbe Save Šumanovića i Uroša Predića, ali iza tog posla su stajali stručni kadrovi galerija. Novom Sadu u narednoj godini želim da mu svane zora – poručila je Stančić.

Ćazim Salihi Ćaza opisuje naš, nekada lepi i ponosni grad, kao "silovanu devojku koja je izvrgnuta ruglu onih koji bi trebali da je zaštite i vole".

− Politički, urbanistički je uništen i degradiran naočigled svih nas koji to posmatramo i ćutimo. Sem nekolicine, hrabrih, ljudi. Ostali tiho i u strahu negoduju i čude se. Najviše me je uznemirio porast kriminala kao i urbanistički haos koji dovodi do gužvi u saobraćaju, a to sve potpomognuto nestručnim ljudima koji upravljaju našim gradom. Takođe su me uznemirile podele koje se stvaraju među Novosađanima. Novi Sad nikako nije opravdao titulu EPK jer se ona ne zaslužuje samo organizovanjem koncerata, predstava, festivala. Kultura se živi, sa njom se raste i ona je nekada bila u svim porama našeg grada, a grad i građani su bili jedno. Važili smo za najčistiji i najkulturnij grad u Jugoslaviji dok je danas nekultura dominantna na ulicama, u skupštini... U sledećoj godini poželeo bih Novom Sadu nove ljude na vlasti, ljude koji će ga voleti i raditi na njegovom razvoju i očuvanju njegovog duha. Želeo bih mu da se Gari probudi u svim njegovim stanovnicima i da najzad počnemo da ga čuvamo i brinemo o njemu, bez obzira na to gde smo rođeni – čuli smo od Ćaze.

Za Predraga Filipova opis Novog Sada u 2022. se uklapa u opis Srbije jer je došlo do potpunog "zaravnjivanja". Prema njegovim rečima, opštedruštvenom scenom vladaju politički transformisti, nekadašnji radikali i večni SPS-ovci, preobučeni u evropsko odelo koje im je za dva broja manje, i nekadašnji proevropejci iz tzv. (pro)demokratskog spektra u demode evropskom odelu koje im je za dva broja veće. Najvažniji sport kojim se bave je namigivanje desnim okom u najpopularnijem sportu u Srbiji koji se zove "Golem patri(j)ota" ili "spašavanje Srbije od onoga u šta su je sami gurnuli".

− Ono što je uznemirujuće, a takođe i vrlo zabrinjavajuće je žestoko narušen sistem moralnih i društvenih vrednosti i odsustvo zdrave alternative u čitavom društvu. U tom istom kontekstu nervira krajnje cinična zloupotreba zakona i institucija opet u cilju opravdanja, ne samo stavova, već i beskrajno štetnih činjenja aktuelne vlasti koja su u velikom broju slučajeva katastrofalna po interese građana Novog Sada. Da se prisetimo ignorisanja primedbi građana na GUP, netransparentnih tendera, partijskog zapošljavanja i nestručnih rukovodstva JP, zloupotreba javno-privatnog partnerstva, stanja u MZ, izbornog siledžijstva ili porasta godišnje stope kriminala. Raduje me obnova zgrade bivšeg "Radničkog univerziteta" koja bi trebalo da se završi 22 godine nakon katastrofalnog požara. Malo li je? Kako je vreme odmicalo, postajalo je sve jasnije da kultura ima malo šansi u godini kada se održavaju izbori, kada najvažnija dnevna tema nije život građana već "spasavanje" Kosova i "ko više voli" Putina. Umnogome je opet došlo do imitacije ne samo "Evropske prestonice" već i "kulture". Vlast je pred izbore propagandom želela da "uglanca" svoju evropsku ljušturu u koju se uvukla, a finansiranje "kulturnih poslova" našim parama iz raznih budžeta je, kao i obično, potpuno zamagljeno. Treba pohvaliti obnovu Podgrađa Petrovaradinske tvrđave, mrežu kulturnih stanica i Distrikta, fasada zgrada u centru grada, dok najava obnove Almaškog kraja nije počela. Rekonstrukcija Pozorišnog trga je predugo trajala (da ne pominjem aferu oko izvođača radova), vredno je podsetiti i na odsustvo bilo kakvog objašnjenja gradskih vlasti zbog čega između Detelinare i Novog naselja nije izgrađen japanski park i pozadinu dešavanja u vezi prepotentno najavaljivanog projekta. Ne mogu da ne primetim da je usred godine započeta gradnja podzemnih garaža u gradskom centru na mestima gde im nije mesto i rizicima urušavanja Tanurdžićeve palate, zgrada Banovine i Skupštine Vojvodine i beskrajno duga "obnova" Dunavskog parka kao da se gradi Keopsova piramida – naveo je Filipov.

On pominje i mega-prefarbavanje fasada zgrada na Limanima u bojama nacionalne zastave, a u organizaciji vlasti, ne bi li se "kaznili" žitelji ovog kraja jer su izabrali "opozicione" članove saveta MZ, čime je u stvari državna zastava izložena  ruglu. Usred godine usledilo je usvajanje GUP-a začinjeno prebijanjem protestanata ispred Skupštine Vojvodine u režiji najmljenog privatnog obezbeđenja i posmatračku ulogu policije. Tu su i dešavanja na Šodrošu, spinovanja u vezi postavljanja  spomenika "Nevinim žrtvama 1944/45 godine", a posebnu pažnju zaslužuje i "kulturnozaštitničko-patriotska" poruka bivšeg gradonačelnika Srbima koji su ze zatekli na odmoru početkom avgusta u Dalmaciji, Istri i na ostrvima...

− Međutim u obilasku grada, samo malo dalje od centra naići ćemo na opštu zapuštenost ulica, trotoara, infrastrukture, kuća i fasada zgrada, prljavštinu i đubre, grafite. Naravno sve ovo je činilo upečatljiv kontrast dešavanjima u "prestonici kulture", a broj potencijalnih konzumenata ponuđenih sadržaja sigurno je umanjio i konstantno visok broj zaraženih građana korona virusom tokom većeg dela ove godine. Imao sam prilike da obiđem neke gradove koji su se u zemljama EU ranije izborili za ovu prestižnu titulu i kojima je ta šansa maksimalno iskorišćena za aktivaciju građana i kreativnih i kulturnih potencijala, a bome i za masovno uređenje i obnovu zgrada, gradskih ulica, trgova, institucija i stvaranje novih prostora za promociju kulture i njenih bezbrojnih sadržaja. To se moglo postići verom u ono što se radi i kontinuitetom poverenja između vlasti, kulturnih poslenika i građana. Nemam utisak da je kod nas to bilo prisutno. Pored konvencionalne čestitke za novogodišnje i božićne praznike, Novosađanima želim jednake šanse za bolji život, mnogo bolje obrazovanje i kulturu i državu koja će biti njihov servis, a ne servis četvrtine ili petine njenih građana – jasan je bivši predsednik Izvršnog odbora Skupštine Grada Novog Sada.

Tijana Prodanović Novi Sad u 2022. opisuje kao dinamičan jer je toliko bilo dešavanja da je bilo teško prisustvovati svim interesantnim kulturnim događajima. Za nju je to pravo osveženje i bilo je lepo, za promenu, takve događaje imati u svom gradu. Kako kaže, koliko ju je to obradovalo, toliko ju je nervirao veliki broj radova na ključnim saobraćajnicama koji su se dešavali paralelno, što je saobraćaj u Novom Sadu učinilo zaista stresnim i problematičnim.

− Kad god mogu koristim bicikl, ali nekada je auto neophodan. Nisam bila u drugim prestonicama kulture, ali sam ih svakako zamišljala ovako kako smo to ove godine mogli videti u Novom Sadu. Nadam se samo da čak i kad se dogodine ta titula preda nekog drugom gradu da Novi Sad i Novosađani neće zaboraviti na kulturu već da će to postati nova normala, da postane centar kulture. Nekada su Beograđani dolazili u Novi Sad na kulturna dešavanja, onda se situacija obrnula. U 2023. godini, a i dalje bih Novom Sadu poželela da nastavi da neguje kulturne sadržaje i prostore kakvi su se formirali u Kineskoj četvrti. Da ono što smo videli ove godine bude samo početak. Da se novosadski umetnici i organizacije usele u te nove prostore i da Kineska četvrt i drugi prostori kao Eđšeg, Svilara, Galerija Matice srpske nastave da udišu kulturu u Novi Sad. Osim toga, u 2023. godini bih volela da vidim da se malo više pažnje posveti i naučnim i obrazovnim događajima. Ono što mi lično nedostaje u Novom Sadu je neki muzej nauke. Mislim da jedan ovoliki grad ima dovoljno publike željne naučno-popularnih sadržaja koji nisu ni blizu dovoljno zastupljeni. Imali smo godinu kulture, a sada je nadam se vreme za nauku – rekla je Tijana.

Miladin Miško Lazović smatra da se u 2022. samo nastavio trend iz prethodnih godina, formiranje konfekcijskog grada od stakla i metala, kakvih ima od Azorskih ostrva, preko Vuhana u Kini, do bolivijskog La Paza.

− Za patinu, šarm i šmek ko još mari. Rasturene su zakonom zaštićene trščare i Jermenska opština, episkop ovdašnji je uspeo da svoj Vladičanski dvor obuče, umesto originalnih i temeljnih, u tanke industrijske španske pločice, dok se Banovina, jedan od simbola grada, podriva od temelja. Važno je samo da se stvore novi kvadrati. A šta će se tu useliti. Uglavnom, nešto nikom bitno. Još devedesetih godina prošlog veka Beograd je najprljavije poslove namenjivao Novom Sadu. Izgmizali iz raznih ovdašnjih tobožnjih nevladinih organizacija, "centara" i "instituta", brojni stručnjaci za revidiranu istoriju, geopolitiku, strategiju i razne vrste nacionalne mitomanije koji na permanentnoj turneji, od jutarnjih do udarnih večernjih termina televizija sa državnim frekvencijama, zaluđuju narod. Dovoljno sam mator da bi me išta iznenadilo, ali obradovali su me branitelji Šodroša, jer da nije njih, pauci bi nebo nad Novim Sadom premrežili. Da nije bilo glamuroznog otvaranja, teško da bi iko i primetio da se dešava "događaj" gromopucatelno najavljivan kao da će vaskrsnuti Miletić, Polit, Jovan Đorđević, Mika Antić, Tišma. Pozorišta su se držala popunjavanja redovnog repertoara, kustosi kao i uvek postavljali izložbe, izdavači štampali knjige... Dakle, sve kao pre i što će biti kasnije. Ne brinem da će čopor ljudi raznih fela koje je za razne "projekte" angažovala Direkcija ostati bez sinekura, opet će se nekom prišljamčiti. Važno je samo da su pravilno politički opredeljeni. Novom Sadu u Novoj želim da najzad vrisne i čuje se do stratosfere. Predugo je bio zdravo fin. Kako se od njega očekuje, a aktivisti su na to računali i zlupotrebili – zaključio je Lazović.

Zabeležio: Dejan Ignjić