NOVOSAĐANI: Bavljenje naukom u Srbiji nije baš isplativo

Razni životni izazovi nisu uspeli da ga spreče da uz redovan rad i upornost napreduje ka najvišim akademskim zvanjima na voljenom fakultetu. Iako smatra da se nauka i naučni radnici u zemlji kao što je Srbija ne cene dovoljno, nema nameru da napušta svoju domovinu.

Nenad Popov je poreklom iz sela Veliko Središte kod Vršca. Nakon završene srednje škole, došao je da studira u Novi Sad i zavoleo ga. Danas se ovaj dvadesetosmogodišnjak nalazi na doktorskim studijama i stipendista je Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja. Trenutno je istraživač pripravnik na Katedri za zaštitu životne sredine Prirodno matematičkog fakulteta.

- Već kao dete pokazao sam radoznalost i sklonost ka eksperimentima i želju da razumem svet oko sebe kao i način na koji živa bića funkcionišu u njemu. Kao đak osvojio sam nekoliko nagrada na takmičenjima iz hemije. Sestru sam redovno posećivao u Novom Sadu dok je studirala i bilo je normanlno da ovde nastavim školovanje. Zato sam kasnije upisao PMF, Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Smer za opštu hemiju. Prvi sam prirodnjak u porodici – priča Nenad sa osmehom na licu i nastavlja:

- Posle sam tu nastavio i master analitičke hemije, a nakon toga upisao sam Doktorske studije zaštite životne sredine. Sadašnje naučno zvanje mi je istraživač pripravnik i kao stipendista učestvujem u  istraživanju na jednom projektu – objašnjava Popov.

Sagovornik portala mojnovisad.com kaže da su za rezultate koje je postigao bili potrebni stalni rad, upornost, ali i određena nadarenost za prirodne nauke. Nije ga pokolebala ni bolest kada mu je na prvoj godini studija dijagnostifikovan benigni tumor na ruci. Nakon godinu dana pauziranja vratio se studijama zdrav i još jače motivisan.

- Bio sam izabran i u marketing tim PMF, u okviru kojeg sam učestvovao na festivalima nauke, sajmovima obrazovanja i drugim manifestacijama. Takođe, dobitnik sam prve nagrade za najbolje postersko saopštenje, od strane Evropskog hemičarskog društva u saradnji sa Srpskim hemičarskim društvom, na II Konferenciji mladih hemičara održane u Nišu pre tri godine  – priča Nenad.

Popov kaže da je pored svih postignutih uspeha uvek imao vremena da vodi normalan društveni život.

- Igrao sam fudbal tri, četiri puta nedeljno, čak sam i učestvovao sa ekipom na sindikalnim igrama. Tu su bili i redovni studentski izlasci. Važna je bila organizacija oko učenja i uvek je ostalo slobodnog vremena – priseća se Nenad.

Ipak, ovaj mladi čovek kaže da nije preterano zadovoljan svojim položajem u državi i društvu.

- Trenutno sam stipendista ministarstva i od toga živim, to je nekih  32.000 dinara. Međutim, žele nas prebaciti sa stipendije na projektne cikluse. Ali, trenutno postoji neizvesnost da li će se ostvariti ti novi projektni ciklusi ministarstva. Ako bi se oni ostvarili, onda bih imao veću platu, ali tada više ne bih imao prava da živim u studentskom domu kao sada, već bih morao preći u podstanare. Tako da mi veća plata opet neće puno značiti – objašnjava Popov.

Ovaj istraživač smatra da se u našoj sredini učenje ne ceni dovoljno.

- Kolege u inostranstvu imaju bolju platu i status. Nažalost, u Srbiji  nauka nije baš isplativa. Uprkos svemu ja ne želim da odem u neku drugu državu. Voleo bih jednoga dana da se bavim nastavnom aktivnošću, jer me rad sa studentima ispunjava. Još se uvek nadam da će situacija kod nas biti bolja. Srbija je divna zemlja i uz pristojnu platu mogli bismo lepo živeti – smatra Nenad Popov.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović