Izvor: mojnovisad.com / Fotografija: Privatna arhiva Aleksandra Savanovića Haxela

NOVOSAĐANI: I putujući slikari plaćaju doprinose

Naše gradsko šetalište je svojevrsna pozornica. Već kad pređete trg i Miletić vam zapreti, nalazite se na sceni zajedno sa mnoštvom učesnika. Koga tu sve ima? Najpre, tu su čike koje prodaju suvenire sa motivima Novog Sada, žena koja nudi unikatni nakit, prodavci kapa i rukavica preko zime, preko leta naočara za sunce. Na sredini Zmaj Jovine je devojka koja pravi čuda od balona, prodavac šećerne vune, a na samom kraju čovek koji uveseljava mališane šarenim mehurićima od sapunice.

Kada sledeći put budete šetali, pogledajte desno i obratite pažnju na slikara koji često bude ispred Vulkanove knjižare i sprejevima "slika" prepoznatljiva umetnička dela. Ovo je tekst o njemu.

Najpre, Aleksandar Savanović Haxel nije tipičan slikar i nema uobičajenu priču za ljude iz ove grane umetnosti – ne potiče iz slikarske porodice, niti je završio akademiju. On je, tvrdi, prepoznao talenat u sebi i odlučio da se time bavi.

- Slikarstvo me je izabralo. Ja sam samo težio slobodi i sreći, a ono je logična posledica te želje. Da sam živeo par vekova ranije, bio bih gusar – dodaje kroz smeh Haxel.

Kako kaže, sve je počelo davno. Već kao dete je, u osnovnoj školi, iskazivao ovaj talenat i sklonost ka likovnoj umetnosti. Onda je završio gimnaziju "Isidora Sekulić", studirao elektrotehniku na Fakultetu tehničkih nauka. Odustao je od studija jer je shvatio da to nije ono čime želi da se bavi, kao i da mu treba vremena da razmisli šta dalje.

- Spakovao sam stvari i otputovao u Španiju na godinu dana. Vratio sam se kao druga osoba – kaže nam Aleksandar.

Put u Španiju i boravak u njoj su mu promenili percepciju, proširili vidike i pokazali pravac u kom treba da ide.

- Sada, ono što mogu da kažem, i da se definišem, jeste da sam samouki slikar. Kad pogledam sa ove vremenske distance, shvatam da roditelji nisu mogli da utiču na moj izbor. Previše sam bio samostalan.

Srećna okolnost je i što je iz Novog Sada. Kako ističe, ovaj grad je uvek bio dobra sredina za umetnike. To je i sada, samo je on "otišao dalje". Istina, jedan deo godine poslovno provede u Novom Sadu i slika, dok je tokom ostatka godine u Grčkoj, Rumuniji...

Aleksandar je dugo prisutan na našoj likovnoj sceni i već 21 godinu bavi se slikarstvom. Ispričao nam je da mu je uvek zabavno reakcija ljudi kada se predstavlja i kaže da je putujući slikar. Ljudi često imaju predrasude, ali kako kaže, to je posao kao i svaki drugi, samo je malo dinamičniji, drugačiji na dobar način. Često se ti isti ljudi iznenade, kada shvate da putujući slikari plaćaju doprinose, imaju porodicu i pristojno, lepo žive od svog rada. Kako priča, najbolje prolazi u Grčkoj u sezoni, koja za njega počinje u maju i završava se krajem septembra. Turisti vole njegove slike, te dnevno proda desetine njih.

Međutim, ovakav uspeh se gradi godinama. Aleksandar, ili Haxel, kako se potpisuje na svojim slikama, priča da se organizovao tako da sve funkcioniše vrlo precizno. Često putuje, ali su mu putovanja vezana za posao. Obično ostaje duže na tim destinacijama, po par meseci i slika na ulici.

A da li Aleksandar slika samo sprejevima?

- Slikam air brush tehnikom sprejevima. To sam prvi počeo u Srbiji davne 1997. Osim toga, radim i druge stvari. Sada sam pred Novu godinu oslikao mnogo lokala u prestonici. To je trajalo skoro dva meseca. Osim toga, slikam i klasične slike – pejzaže, portrete... Često slikam murale. Tu, na primer, treba imati drugačiji pristup, jer zidovi mogu biti velikih dimenzija, ali u tome je draž – kaže nam.

Kako Aleksandar, povodom svog neobičnog poziva, ističe za naš portal – putovanje je strast, kao i slikanje, kao i da nema ničeg lepšeg nego kada se spoje ove dve stvari.

Ako se pitate kako se to uklapa i da li se uopšte uklapa u porodični koncept, odgovor će Vas iznenaditi. Naime, Aleksandar je već dugo u braku i ima dvoje dece. Porodica ga, tvrdi, podržava i prati.

- Moji me razumeju i podržavaju. Čovek postaje ono o čemu razmišlja i šta radi. Moja porodica je formirana u tom duhu. Umetnost je put ka slobodi, a sloboda uslov za sreću.

I, na kraju, tu je i njegova poruka čitaocima, a posebno onima koji žele da se bave nekom vrstom umetnosti, a razmišljaju da li je to pametno.

- Budite slobodni i srećni. Ne padajte pod uticaj globalizma. Umetnost, na kraju krajeva, menja vašu percepciju života. U tome je stvar. Bavite se umetnošću, bilo da je u pitanju muzika, slikarstvo, film, pozorište.... – poručuje Novosađanin Aleksandar Savanović Haxel.