NOVOSAĐANI: Istraživači koji svoj grad i zemlju stavljaju na svetsku naučnu mapu

Pred manifestaciju "Noć istraživača", koja će se u našem gradu održati 29. septembra, u rubrici "Novosađani" ćemo vam tokom ovog i narednog meseca predstaviti devet istraživačkih timova koje sačinjavaju naši sugrađani – vredni naučnici koji se bave temama i problemima od značaja za širu javnost.

Istraživačku grupu za oscilacije čine profesori Ivana Kovačić (vođa grupe), Dragi Radomirović i Miodrag Zuković. Dr Ivana Kovačić je redovni profesor na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka (FTN) i rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za vibro-akustičke sisteme i obradu signala CEVAS. Dr Dragi Radomirović je redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, dr Miodrag Zuković je vanredni profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Centra izuzetnih vrednosti za vibro-akustičke sisteme i obradu signala CEVAS.

Prema rečima profesorke Kovačić, oni se u svojim istraživanjima bave oscilacijama – kretanjima, koja se periodično ponavljaju, njihovim mehaničkim i matematičkim modelovanjem, analizom i kontrolom.

- Oscilatorna kretanja su česta u prirodi – otkucaji srca i govor, što je akustička oscilacija i to su samo neki od ilustrativnih primera. Vibracije se koriste i u mnogim oblastima tehnike – u vibro-transporterima, mašinama za prosejavanje i alatima za razbijanje materijala, ili naslaga. Međutim, vibracije mogu da budu i nepoželjne, kao što su na primer oscilacije zemljine kore, to jest zemljotres, oscilacije struktura pod dejstvom vazdušnih struja, ili neuravnoteženih obrtnih delova. Iako su vibracione pojave raznovrsne i komplikovane po strukturi, one se opisuju, modeluju i analiziraju uz pomoć opštih zakona mehanike, a često zahtevaju korišćenje savremenih matematčkih alata i razvoj novih metoda za određivanje kretanja sistema, ili studiju nekog oscilatornih fenomena, kao što su različite vrste rezonancije, ili haosa. Pred nauku danas se stavljaju izazovi efikasne kontrole ovih vibracija, odnosno vibro-izolacije na širokom spektru frekvencija i za različite vrste nepoželjnih pobuda – kaže Kovačić.

Sagovornica portala mojnovisad.com objašnjava da poslednjih godina problem vibro-izolacije pokušavaju da reše na originalan način, koristeći se biomimetičkim principima, koji podrazumevaju da za rešenje ovog inženjerskog problema iskoriste način na koji se u prirodi prigušuju vibracije.

- Mehanizam i struktura koje pokušavamo da modelujemo i iskoristimo se odnose na oscilovanje grana drveća i način na koji one svojom hijerarhijom u materijalu i strukturi relativno dobro odolevaju, tj. prigušuju vibracije izazvane različitim vrstama pobude (strujom fluida, udarima, pa i zemljotresima). Radili smo eksperimente izlažući grane drveća različite strukture i hijerarhije određenim vrstama pobude. Snimali smo njihovo kretanje najsavremenijim sistemom infracrvenih kamera, modelovali smo ga i analizirali sa ciljem da napravimo najjednostavije hijerarhijske mehaničke modele, koji će se ponašati na približan način, te koristiti u inženjerskoj praksi za izolaciju vibracija, ili kao dinamički absorberi koji će anulirati, ili minimizirati amplitude oscilovanja na određenoj frekvenciji – kaže profesorka Ivana Kovačić.

Istraživačka karijera članova grupe koju vam danas predstavljamo bila je nastavak školovanja (diplomiranja, magistriranja i doktoriranja) na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, dok je Ivana Kovačić bila i na postdoktorskom usavršavanju u Institutu za zvuk i vibracije Univerziteta u Sautemptonu u Velikoj Britaniji. Sve troje su se “inficirali” oscilacijama još kao asistenti, izvodeći auditorne vežbe iz predmeta Teorija oscilacija na Mašinskom odseku Fakulteta tehničkih nauka.

Ivana je spiritus movens grupe, naklonjena je analitičkim metodama, kao i Dragi, koji poseduje izuzetne sposobnosti formiranja originalnih mehaničkih modela, dok je Miodrag “čarobnjak” za numeričke procedure i simulacije. Ovo omogućuje da njihove analize budu originalne i podrobne, uvek proverene, ilustrovane, animirane ili simulirane na više različitih načina.  

- Svoje rezultate objavljujemo u najboljim časopisima iz naše naučne oblasti, među kojima dominiraju oni koji su zvanično kategorisani kao vrhunski naučni časopisi i naučni časopisi izuzetnih vrednosti. Na svakom našem naučnom radu, pored naših imena, piše i naša afilijacija (UNS, Novi Sad, Srbija). To nas čini ponosnim, jer naš univerzitet, fakultete, grad i zemlju stavljamo na svetsku naučnu mapu – kaže Ivana.

 Rezultat ovog prepoznavanja i priznavanja je i činjenica da je Ivana urednik u čak tri vrhunska svetska naučna časopisa, što su pozicije koje se ne dobijaju lako, već po pozivu, i ukazuju na reputaciju koju imate u svojoj oblasti.

- Rezultate svojih istraživanja prezentujemo i na vodećim svetskim naučnim skupovima, a jedan takav – ENOLIDES 2018, posvećen korišćenju Nelinearne dinamike za inženjerski dizajn organizujemo sledeće godine u Novom Sadu. Održavanje simpozijuma nam je dodelio IUTAM (International Union of Theoretical and Applied Mechanics), što je najveća i najvažnija međunarodna organizacija koja okuplja istraživače i nacionalna društva koja se bave teorijskom i primenjenom mehanikom. Ovaj simpozijum će se prvi put održati u Srbiji, a okupiće istraživače iz celog sveta – poslednji je održan na ovim prostorima u Dubrovniku 1980. godine. Verujemo da je ovo takođe rezultat naše prepoznatljivosti – rekla je Ivana Kovačić.

Budućim istraživačima Ivana poručuje da svaki istraživač koji pretenduje da ostavi traga na svetskoj naučnoj sceni, mora da bude izuzetno potkovan znanjem iz svoje naučne oblasti, svestan nivoa do koje je ta oblast stigla, kao i postojećih nerešenih problema i izazova.

- Mora da bude uporan i temeljan. Naš narod kaže “bez muke nema nauke”, i zaista je to tako. Da bi usledio nov i kvalitetan rezultat, ponekad su potrebne nedelje, meseci, čak i godine istraživanja, diskusija, traženje jednog, ili više mogućih metoda da se problem reši i rezultat validira. Entuzijazam i kreativnost su takođe važni. Kreativnost je ono što se oslikava na naučnim istraživanjima, daje im pečat i vodi ka prepoznatljivosti – tvrdi profesorka Kovačić.

Tekst: mojnovisad.com
Foto: Milan Stojanović, privatna arhiva