NOVOSAĐANI: Kreativna umetnica s makazama koja živi svoj san

Svi mi dođemo na ovaj svet s nekim talentom, tvrdi naša današnja sagovornica. Bečejka po rođenju, Novosađanka po opredeljenju. Sa deset prstiju pravi magiju, a makaze jednostavno obožava. Ona je frizerka, kozmetičarka, profesionalna šminkerka, manikirka, pedikirka, stručnjak za estetiku tela, reprezentativka Srbije u frizeraju.

Razgovaramo sa Biljanom Poljak, vlasnicom frizersko-kozmetičkog studija "Alegra", majkom troje dece, vedrom i nasmejanom osobom iz čijeg salona, koji je ocenjen kao treći u Srbiji po kvalitetu i nivou usluge, gruva elektronska muzika. Devedesetih godina prošlog veka je sa suprugom i dvoje dece u naručju "zapalila preko".

– Bili smo neko vreme u inostranstvu, od Crne Gore preko Mađarske do Švajcarske i Holandije. Početkom 21. veka se vraćamo. Bečej nam je bio premali, Beograd prevelik, pa je izbor pao na Novi Sad. Tako da sam sasvim slučajno ovde (smeh). Kad vidiš da preko samo imaš para, a kod kuće je sve ostalo, lako shvatiš da je ovde najlepše (smeh). Nema tu neke hrabrosti zapaliti van Srbije jer uvek možeš da se vratiš. Frizeraj je moja velika ljubav i bilo je samo pitanje vremena kada će se taj san i ostvariti. Čim smo se smirili na jednom mestu, otvorila sam salon i tako već 13 godina (smeh). Prvo sam bila samouka neko vreme, da bih onda krenula na specijalizaciju i razne seminare o dermatologiji, kozmetici… Usavršavala sam se zbog sebe jer se sve stalno menja, tehnologija, preparati, tehnike napreduju, i ako se zatvoriš u četiri zida i koristiš neko znanje iz srednje škole, ugušiš se. Sve sam mamine drugarice češljala kad dođu na kafu, a u srednjoj školi sam šišala pola svog društva, ali i sebe. Imala sam talenat i nešto malo prakse pre otvaranja salona. Najvažnije je da veruješ u sebe i da znaš da znaš – uz osmeh je naša sagovornica započela svoju životnu priču.

Dolaskom u Novi Sad, Biljana je paralelno radila i u klubovima. Danju šišanje, noću tacna. "Piping", "Špic", "Bastion" "Marta"..., pa je mnogi znaju iz tog perioda. Tako nastade i nadimak Keva, jer su svi oko nje tada bili još uvek bez brakova i dece.

– Jako volim i rad u klubovima, ali je izbor pao na otvaranje frizeraja. Ipak, više volim da odem u kafanu kao gost (smeh). Kad sam zatrudnela s trećim detetom, to je bio znak da je dosta noćnog rada. Lepe uspomene nosim iz kafana, radila sam na sjajnim mestima i sarađivala s dobrim ljudima. Sad radim ono što volim, nikad nisam kukala kako moram na posao i to mi puno znači (smeh). Meni rad s ljudima ne pada teško i baš volim tu povratnu energiju kad nekog usrećiš. Kod mene su već stalni klijenti godinama, retko primam nove mušterije jer nemam prostora za to, tako da nemam problem s ljudima (smeh). U početku sam imala radnice i dva salona, ali to nije moja priča. Kad te zahvati mašinerija teško se izvučeš iz toga. Meni se ne dopada. Nije kreativno, niti možeš da ostaneš umetnik. Gomila para ti prolazi kroz ruke, ali i veliki problemi. Teško je uskladiti sedam žena na jednom mestu, bar ja nisam uspela (smeh). Najbolje je biti sam svoj majstor, ali sve moraš proći kako bi shvatio šta ti najviše prija i odgovara – čuli smo od Biljane.

Inače, za našu sugrađanku se može reći da je i rejverka, s obzirom da elektronske partije posećuje od prvog takvog događaja devedesetih godina prošlog veka. I dalje je "vozi" ova muzika, što se može videti i na njenoj kosi koja je ofarbana u četiri boje. Kako kaže, oduvek je ludovala s frizurama i ne može sebe da zamisli u kancelariji sa suknjom do kolena. Upravo zbog zahtevnijih frizura i tehnika počela je i da se takmiči, pa je stigla do reprezentacije Srbije.

– U reprezentaciji sam već četiri godine. Videla sam progresivno šišanje na netu i shvatila da u salonu ne mogu da radim takmičarske frizure. Izašla sam na državno prvenstvo, uzela treće mesto i kockice su se sklopile. Ekipno smo bili treći u Evropi i šesti na svetu, a ove godine sam bila deseta na planeti u progresivnom šišanju. Uživam u druženju sa najboljima i razmeni iskustva. Jako je naporno da ceo dan radiš u salonu, pa uveče odeš u Beograd na trening. Provedeš na nogama do 15 sati, a pred takmičenje to bude svaki dan i onda se klackaš autobusom do Pariza 20 sati. Moraš biti u dobroj formi i puno vežbati. U stanju sam da 100 puta jednu frizuru napravim i pokvarim. Takođe, redovno idem na fitnes, vežbam i kod kuće, zdravo se hranim. Moraš voditi računa o telu kako bi sve to izdržao. Ja inače volim tempo i kod mene su mušterije zakazane jedna za drugom, bez pauze (smeh). U svim frizurama sam se oprobala, ali najviše volim makaze i da šišam (smeh). Za svetom kaskamo samo finansijski, inače su naši frizeri jako dobri i vešti, treneri odlični. Čućete od ljudi kad odete u inostranstvo da su nezadovoljni frizerima jer nemaju stila – u dahu je rekla srpska reprezentativka.

NIŠTA BEZ PODRŠKE PORODICE

Biljana nam je uz neizbežan osmeh objasnila da sve obaveze uspe da odradi jer ima dobrog muža.

– Verovatno je to tajna uspeha. Suprug i ja imamo dobru saradnju, ali važna je i njegova podrška. Uvek ću nekoj mušteriji izaći u susret, ali pre podne je moje vreme za ručak i domaće zadatke, a posle podne sam u salonu. Bolje sam organizovana i sve mogu da stignem. Deca mi imaju 22, 20 i 13 godina, a roditelj ima samo jedan zadatak, da od deteta napravi samostalnog čoveka. Kad to uspeš, sve si uspeo i što pre to uradiš, tim bolje. Bitno je da se bave sportom. Alegra (22) je od kuće otišla sa 14,5 godina kad je potpisala prvi profesionalni ugovor u Subotici. Onda je bila u Budimpešti, sad je na Tenerifama. Fudbalska reprezentativka je od 15 godine i već tad je igrala za A selekciju. Od prvog dana smo znali da je ona nešto posebno. Sa šest godina je tražila da igra fudbal, više je gledala utakmice nego crtane filmove. Pitanje je koliko će i roditelj prepoznati talenat kod deteta, hoće li to u njemu razvijati, a i da li će mu se to dopasti. U ono vreme se mnogima ne bi dopalo da im ćerka igra fudbal. Mi s tim nismo imali problem. Naitije (20) nije sportski i takmičarski tip. On se čovek opredelio za studije i na Fakultetu tehničkih nauka pohađa Grafičko inžinjerstvo i dizajn. Noa (13) je fudbalski golman i najverovatnije će ostati u sportu. Dobar je u tome – objasnila je ponosna Keva.

U salonu smo zatekli mušteriju Ljilju koja je za Bilju imala samo reči hvale.

– Sve mi želje ispuni. Kod nje dolazim od kad je otvorila salon i više nikad nisam otišla u drugi. Promenila sam frizerki, ne zna im se broj dok Bilja nije počela da radi. Ne da sam zadovoljna, nego se uvek prepustim njoj, opustim se i uvek bude odlična frizura. Sve mi odradi, šišanje, pramenove, dobijem pravi tretman. Izbor boje i frizure uvek prepustim njoj. Kosa mi je u odličnom stanju, iako se farbam već 20 godina – kaže zadovoljna Ljilja.

Biljana je od osnivanja član popularnog novosadskog hora "Pop hor radio". Uživa u pevanju i druženju i lepoj energiji koja spaja totalno različite ljude. Pandemija korona virusa porilično je "osakatila" frizerske salone, ali Bilja nikad nije upala u frku da neće opstati. Frizeraja se još uvek nije zasitila jer stalno stiče neka nova znanja, napreduje u svom poslu, te joj stoga ni ne može da dosadi. Kad je reč o modi, ona smatra da se sve vrti u krug na nekoliko godina jer nema više šta da se izmisli. Prema njenim rečima žene ne odustaju od baleaž tehnike, ove sezone dominira bakarna boja, a bob i paž sad malo jenjavaju dok je duga kosa uvek u modi. Kod muškaraca je popularno fejd šišanje s prelazima.

– Priznajem frizuru koja čoveku stoji bez obzira da li je trend ili ne. Od mene i sami klijenti traže savet, dogovaramo se. Uglavnom imam neku viziju kad vidim nečije lice i oblik glave, mada je sad malo otežano s ovim maskama (smeh). Nemam zahtevne mušterije i ne osećam ih kao teret. Ima dosta žena koje su otišle u krajnost i to više nije ulepšavanje. I nikad nisu zadovoljne, ali ja mogu da biram s kim ću da sarađujem (smeh). Nekad su žene jedva čekala da budu keve sa 25 godina i stave mini val, a sad sa četiri banke hoće da izgledaju kao sa 20 godina, sve je otišlo malo predaleko. Mlađe generacije prate trendove jer samo vise na Instagramu i drugo ništa ni ne rade, a nekima i ja služim da prenesem novosti kad dođem sa seminara ili iz inostranstva. Kod njih je šareno kao i uvek, mada naše područje nije pogodno za ludiranje. Ovo je Balkan, i nije prihvatljivo da imaš "ludačku" frizuru. Svi imaju neke kočnice zbog posla, ispita… Teže ćeš naći posao ako imaš zelenu kosu. Uvek je bilo tako. Napolju je to mnogo prihvatljivije – zaključila je Biljana.

Razgovarao: Dejan Ignjić
Fotografije: Aleksandar Jovanović, privatna arhiva Biljane Poljak