NOVOSAĐANI: Kroz život sa osmehom na licu

Pripada izgubljenim generacijama koje su stasale za vreme diktature, ratova, sankcija i opšteg siromaštva devedesetih. U nadi za bolje sutra, borio se za demokratske promene pre šesnaest godina. Danas donekle razočaran, utehu nalazi u verenici, budućoj porodici i profesionalnim ambicijama od kojih ne odustaje.

Slaviša Nedeljković rodio se u Pančevu, od četvrte godine s porodicom je živeo u Šapcu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Studirao je žurnalistiku u Beogradu na Fakultetu političkih nauka, a pre dvanaest godina doselio se u Novi Sad.

- Oduvek sam bio zainteresovan za pisanje i tako sam se odlučio za taj fakultet. Krajem treće godine studija vratio sam se kući i počeo da radim na radiju Šamar (Šabačka asocijacija medijski alternativnih rešenja) plus. Tamo sam bio i novinar, urednik i spiker. Bilo nas je sedmoro u redakciji – priseća se Slaviša i nastavlja: - Imao sam autorsku emisiju koja se zvala “Radioaktivna dekontaminacija”. Plate su nam tada varirale, bilo je vremena kada su bile odlične, a ponekad jedva da smo nešto dobili, sve je zavisilo od sponzora. Tu sam proveo dve godine – priča Nedeljković.

Tokom povratka s jednog seminara u Pragu, sagovornik portala mojnovisad.com, sišao je s voza u Novom Sadu kako bi se sreo sa starim prijateljima.

- To je bila moja druga poseta ovom gradu. Sjajno smo se družili, proveo sam noć ovde i posle toga nastavio put za Šabac. Nakon nedelju dana, pošto sam dao otkaz na poslu, doselio sam se u Novi Sad. To je bilo 2004. godine – kaže Slaviša.

Slaviša s budućom suprugom Livijom

Ali, život u glavnom gradu Vojvodine, za mladića koji je bio podstanar, nije bio nimalo lak. Zbog bednih plata na lokalnim radio stanicama, novopečeni Novosađanin nije birao poslove.

- Prvo sam radio na stovarištu za dnevnicu od deset evra, posle sam bio kolporter, pa konobar i šanker. Ubrzo sam položio vozački i sa samo sedam meseci iskustva za volanom postao sam taksista. Nakon dve godine taksiranja vratio sam automobil firmi sa pređenih 220.000 kilometara – priča Slaviša.

Tokom raznovrsnih poslova koje je radio nikad nije doživeo neku neprijatnost, što pripisuje svom visokom pragu tolerancije. Smatra da je bolje kroz život ići sa osmehom na licu.

- Konkurisao sam za posao u kompaniji koja se pored prodaje u buticima bavi i onlajn prodajom robe. Njihova komisija, koja me je intervjuisala, pitala me je šta mogu ponuditi njihovoj firmi. Odgovorio sam da očekujem da oni meni ponude dobar posao i zaradu, jer sam velika lenčuga koja želi da zaradi više, a da ne radi puno. To što sam rekao dopalo se jednom članu komisije koji se založio da me zaposle. Bio sam iskren i isplatilo mi se. Dve godine sam radio kao telefonski operater, a poslednjih šest kao trgovac u prodavnici. Još uvek sam tamo – prepričava Nedeljković sa osmehom na licu.

Slaviša i pas Floki na Kritičnoj masi

Kod Slaviše je oduvek bio izražen društveni aktivizam. Pre 17 godina se učlanio u studentski pokret Otpor da bio učestvovao u nenasilnoj borbi protiv diktature Slobodana Miloševića. Kao suvenir na petooktobarske demonstracije u Beogradu, ostala mu je policijska palica koju je uspeo da otme od policajca koji je hteo da ga udari istom.

- Tada sam se osećao sjajno, sve sam radio iz ubeđenja, a svi smo mnogo očekivali. Međutim, ubistvo premijera Đinđića sve je promenilo i izgubio sam svaku nadu. Tog trenutka sam shvatio da ako tada ne odem za inostranstvo – nikad neću otići. Od 1997. godine bio sam i član Demokratske stranke, ali posle demokratskih promena postao sam pasivan u partiji sve dok se 2010. nisam i iščlanio. Nažalost, ni danas nije bolja situacija i ne očekujem svetliju budućnost za državu. Značajan deo današnje omladine ima mnogo konzervativniji pogled na svet od nas starijih. To je naša odgovornost i to je poražavajuće. Sadašnji protesti stagniraju, i ne vidim neku političku opciju koja može da preokrene situaciju – iskren je Slaviša.

Flokijev profil na Fejsbuku

Nedeljković je danas redovni učesnik Novosadske kritične mase u kojoj učestvuje sa verenicom Livijom i psom Flokijem. Mnogi Novosađani ga prepoznaju kada na biciklu, često i sa šeširom na glavi, prolazi ulicama grada, dok pored njega verno trči dvogodišnji jazavičar.

- Popularni smo na ulici zbog Flokija, on ima i svoj Fejsbuk profil. Treba uskoro svo troje da se preselimo u kuću u Temerinu. Planiram da se pored stalnog posla još honorarno angažujem na nekoj lokalnoj radio stanici sa svojom autorskom emisijom. A najveća želja mi je da se venčam sa svojom ljubavi i da osnujemo porodicu – završava Slaviša Nedeljković.