NOVOSAĐANI: Makete brodova nasukane u Panonskoj niziji (FOTO)

Umetnost je njegov životni poziv i profesionalno opredeljenje. Svestrana je ličnost, interesuju ga različite stvari i zato se edukuje i usavršava. On je umetnik i zanatlija koji želi da stvori nešto originalno. Fascinacija morskim predelima ga je inspirisala da naslika prelepe pejzaže, a dete u njemu nateralo ga je da se posveti hobiju koji je deo dečačkih snova.

Kolja Obrovski je rođen 1979. godine u Novom Sadu gde je završio Srednju školu za dizajn "Bogdan Šuput", a nakon toga Akademiju umetnosti. Po obrazovanju je likovni grafičar, profesor likovne kulture. Tokom karijere stvarao je slike raznih tematskih sadržina i imao više samostalnih izložbi. Ispekao je i graverski zanat, radio je u zlatari, bio je zaposlen i u štampariji, a učio je i za varioca. Pre nekoliko godina posvetio se maketarstvu i modelarstvu kako bi izrađivao brodove i jedrilice.

– Radio sam ulja na platnu, grafike i akvarele. Bavio sam se modernom umetnošću, kubizmom. Često sam slikao mora, ali bez brodova, a onda sam počeo da ih slikam sa starim jedrenjacima. Ubrzo se pojavila potreba za maketama brodova kako bi ih uklopio u morski pejzaž. Tako sam se posvetio i maketarstvu – počinje svoju priču Obrovski.

Pogled na fotografiju i studiozan pristup bili su dovoljni za izradu prvog jedrenjaka američkog tipa iz 19. veka.

– Materijali koje koristim su balza (maketarsko drvo), lepila, drvofix, kit za drvo i boje. Alati su raznovrsni i ima ih hiljadu. Skalpeli, noževi, testerice, pincete mala klešta, olovke za crtanje, četkice, električni i gasni alati. Tu je i računar i 3D štampana plastika. To je sve deo maketarstva – objašnjava Kolja.

U međuvremenu je sagovornik portala mojnovisad.com napravio četiri broda, a još pet ih je u izradi. Na policama u njegovoj sobi, u kreativnom haosu usred kojeg stvara, mogu se naći jedrilice, vikinški brod, ali i rečni remorker.

– Učlanio sam se u Klub maketara. Tamo sam mnogo naučio o sklapanju plasičnih maketa i Peđa Stamenković mi je dosta pomogao u tome. Od tada pored drvenih, sklapam i plastične makete – kaže Obrovski.

U svemu što radi ima nesebičnu podršku cele porodice. Majke i oca i brata slikara.

– Tata je bio projektant, ali i vrstan maketar. Njegove makete kuća, poznatih novosadskih zgrada i vojvođanskih obeležja su i danas izložene u Muzeju Vojvodine – ističe Obrovski.

A da njegova kreativnost nema granica pokazuje i to da je ovaj Novosađanin odlučio da se posveti i violini na početku četrdesete decenije života.

– Drugar je naručio jednu sliku. Kada sam je završio razmišljao sam šta da kupim da sebe obradujem. Već sam svirao gitaru, pa je odluka pala na violinu. Nisam pogrešio jer volim to i prija mi. Učim sam preko jutjub tutorijala. Neko voli da gleda, a neko i da proba. Tako je u svim umetnostima – smatra naš današnji sagovornik.

Kolja planira uskoro i izložbu svojih maketa, a ima i posebnu Fejsbuk stranicu za svoja ručno rađena plovila.

– Većina ljudi voli makete kao što deca vole igračke. To je nešto što nam je lepo. Iako ih ne možemo svi napraviti, onda barem možemo maštati da ih imamo. Ja sam se odlučio i za maštanje i za stvaranje – završava svoju priču Novosađanin Kolja Obrovski.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović