NOVOSAĐANI: Mladi svestrani muzičar trenutno u rokenrolu, ali otvoren i za druge muzičke žanrove

Muzika je njegov životni poziv. Uspešno komponuje, svira, peva, producira i snima. Postiže sve, jer to radi sa puno ljubavi i strasti. Njegov opus nije podređen samo jednoj vrsti žanra, jer je danas, kada je cela planeta postala jedno globalno selo, i muzika izmešana. O budućem uspehu ne razmišlja i trudi se da iz svakodnevnog života izvuče ono najbolje.

Aleksandar Kočić je rođen u Somboru 1988. godine. U Novom Sadu je završio Srednju muzičku školu „Isidor Bajić“ i Muzičku akademiju. Svira gitaru, klavir, bubnjeve, bas, a nije mu strana ni usna harmonika. Tokom dosadašnje karijere pokazao je interesovanje za različite žanrove. Bavio se horskim dirigovanjem i negovanjem foklorne tradicije Slavena. Poslednje četiri godine, kao pevač, član je zrenjaninske grupe „Klin“ čije pesme sadrže elemente narodne muzike, popa i metala. Trenutno rade obrade ruskih crvenoarmejskih pesama u rok formi. Aleksandar je zaposlen u muzičkoj produkciji RTV-a i živi u Novom Sadu.

– Upisali su me u nižu muzičku školu sa četiri godine i nekako je bilo prirodno da nastavim školovanje u tom pravcu. Dok sam išao u srednju školu živeo sam tri godine u Domu „Branko Bajić“, a  početkom studija porodica se preselila ovde, pa smo svi bili na okupu. Na akademiji sam upisao smer za muzičku pedagogiju i počeo sam da se interesujem za horsko dirigovanje. Zahvaljujući profesorki Tatjani Ostojić, na četvrtoj godini sam u Somboru nekoliko meseci radio kao dirigent u Somborskom pevačkom društvu – počinje svoju priču Kočić.

Nakon diplomiranja sagovornik portala Mojnovisad.com vodio je folklorni ansambl koji je bio osnovan pri Društvu novinara Vojvodine.

– Bavili smo se svetovnom i duhovnom muzikom. Održali smo jedan koncert u novosadskoj Gradskoj kući i sećam se da smo kasnili petnaestak minuta, jer smo morali uneti dodatne stolice zbog velikog broja posetilaca. Nažalost ansambl nije dugo potrajao, jer su  članovi završili kao muzičari na raznim prekookeanskim brodovima – priseća se Aleksandar.

Pre nekoliko godina usledio je poziv iz Zrenjanina da se pridruži „Bijelo Dugme real tribute  band“-u.

- Tada sam postao njihov pevač. Grupu čine Damjan Deurić (klavijatura), Zoran Došić (bas gitara) i Darko Višković (gitara). Jedan od prvih nastupa sa njima bio mi je na Danima piva u Banjaluci kada sam pevao pred 30 hiljada ljudi. Imao sam tremu, kao što je imam i danas, ali važno je kako je kanališeš. Meni bude uvek lepo, jer posle treće pesme već je drugo stanje svesti. Ti si glumac koji je došao da odigra svoju ulogu i da uživa u njoj – priča Kočić.

Momci iz „Bijelo Dugme real tribute  band“-a imaju još jednu grupu koja se zove „Klin“.

- Njega je osnovao 1974. godine otac našeg klavijaturiste, a od 2015. se nalazi u sadašnjem sastavu. To je naša autorska priča. „Klin“ se ne može žanrovski odrediti, jer je svako od nas došao iz svog muzičkog sveta i imamo različite poglede na tekstove i produkciju. Tu ima elemenata narodne muzike, popa, ali i metala. Trenutno nam prija da radimo obrade ruskih crvenoarmejskih pesama u rok formi. Te melodije su lepe, narodne, tekstovi su životno orijentisani i pozitivni, a opet može da se spakuje u tvrđu muzičku formu. Radimo pesme i na srpskom i na ruskom jeziku - objašnjava Aleksandar.

Takođe, snimili su duete sa Najdom iz Smaka (Koliko košta), sa Al Dinom (Poslednji put) i baladu sa Žerom iz Crvene jabuke (Pre kiše). Sarađuju i sa svetski poznatim bubnjarem Dragoljubom Đuričićem.

Njihovi spotovi se mogu naći na Fejsbuk stranici i Jutjub kanalu benda.

Održavajući „Bijelo Dugme real tribute  band“ i „Klin“ ovi mladi ljudi su nastupali na mnogim muzičkim festivalima i putovali su širom Evrope.

– Jedna folkoteka u Švajcarskoj mi se urezala u sećanje. Tamo su naši ljudi navikli da slušaju redovno narodnjake i mi smo bili prvi koji su svirali rokenrol. Prostor je bio ogroman, a ozvučenje odlično. Kada smo počeli sa svirkom svi su nas gledali zabezeknuto. Posle nekoliko pesama ipak su se opustili i počeli igrati.  Čak sam se popeo na sto jednog lika i srušio mu piće, a on mi je stavio zlatni lanac oko vrata, naravno, to se sve odvijalo uz rok melodiju – priča Aleksandar sa osmehom na licu.

Kočić je zaposlen u muzičkoj produkciji RTV-a. Pored mnogih obaveza nalazi vremena da da sebi oduška. Voli da proučava istoriju i religiju. Bavi se sportom redovno i pet puta nedeljno trenira.

– Sve se može postići i ne može biti naporno, jer je muzika u pitanju, a ja drugo ne znam raditi. Svašta me zanima i ne mogu da kažem da postoji žanr koji mi je draži, tako da rokenrol priča sa Klinom ostaje, a da li ću kasnije osnovati hor, ili napraviti karijeru kao kantautor, to će vreme pokazati – iskren je Kočić.

Ovaj mladi muzičar ne razmišlja o slavi i nije opterećen time kako će mu se karijera u budućnosti razvijati.

– Nebitno je da li ćemo se proslaviti kao bend, ili čime ću se baviti jednoga dana. Treba živeti tako da imaš zašto da živiš, a imaš zašto ako imaš za koga. Važni su međuljudski odnosi, jer svaka bitna promena u društvu mora da počne od tebe samog. Možemo birati da li ćemo se napiti kada nam je teško, ili ćemo pročitati nešto interesantno, ili ćemo trenirati i  osećati se lepo. Izbor uvek postoji i od nas zavisi šta ćemo uraditi – završava svoju priču Aleksandar Kočić.