NOVOSAĐANI: Naslednik Boba Dilana sa ulica Novog Sada (FOTO i VIDEO)

NOVOSAĐANI: Naslednik Boba Dilana sa ulica Novog Sada (FOTO i VIDEO)

Kada se udruže talenat, znanje, lepota i šarm, dobijate jednog od omiljenih novosadskih uličnih svirača.

Dvadesetčetvorogodišnjeg Strahinju Jajića već nekoliko godina unazad možete videti u centru Novog Sada kako sam, ili u društvu, izvodi vanvremenske hitove Boba Dilana, Leonarda Koena i Džonija Keša. Nesvakidašnji izbor muzike i zrelost u glasu, kakvu ne očekujete od mladog momka, učiniće da se zapitate da li zvuk zaista dopire iz njegovog pravca. To će biti dovoljno da vam privuče pažnju, a muzički talenat, vedar duh i neposrednost u nastupu će tu pažnju i zadržati.


Od koga je učio prve akorde, koji nastup je odredio njegov dalji put i kada će predstaviti album sa autorskim pesmama, podelio je sa čitaocima portala Moj Novi Sad.

– Još kao dete sam počeo da sviram bongose. Moj otac je svirao gitaru i pevao Bregovića, Štulića, Dilana i drugu kantri bluz muziku, koju i dan-danas sviram, a ja sam ga pratio na bongosima. Već sa nekih devet godina sam imao svoj prvi nastup. Bili smo na koncertu grupe Afrikali, u kojoj je sviralo šest, sedam crnaca i jedan albino crnac, svi na udaraljkama i sa samo jednim basom. U jednom trenutku me je lider benda pozvao na stejdž, ja sam se popeo gore i nešto plesao, a tata je dovikivao iz publike "Idi na bongose, idi na bongose!". Tako sam pred 150, 200 ljudi na tvrđavi udarao po tim bongosima i nisam imao pojma šta radim, ali sam se tada oslobodio. Tatina podrška mi je bila jako bitna, jer me je on terao da pređem tu granicu, da se oslobodim pred ljudima i sviram. Da se to nije desilo, ja se verovatno ne bih bavio ovim čime se bavim danas – naglašava naš sagovornik.


Bio je to događaj koji je Strahinju ohrabrio da se bavi muzikom, pa je narednog puta sam iskoristio priliku da se popne na binu i pokaže šta zna.

– Sećam se da je sa mojih jedanaest godina na Dunavcu bila međunarodna likovna kolonija, na kojoj su razni profesori i umetnici slikali motive Dunava. Ceo taj događaj je bio praćen dvojcem koji je svirao ex-YU repertoar. Kada su napravili pauzu, moj otac je pitao da li može da uzme gitaru i onda je odsvirao nekoliko pesama. Jedna od njih je bila "Partizan" od Koena, koju je prepevao Džoni Štulić. On peva prvih pet strofa, a u originalu drugih pet strofa ide uz pratnju ženskog vokala. Ja sam se onda iskrao, uzeo mikrofon koji je bio slobodan i pevao drugi glas. Kada smo završili, prišla mi je jedna devojka iz Novog Sada i poklonila ulje na platnu, a nakon nje dolazi profesor sa ruske Akademije i daje mi svoj akvarel. To je bila moja prva zarada. Tata se kasnije šalio "Tvoj start je bolji nego Dilanov, krenuo si odmah sa dve slike" – Strahinja prepričava kroz smeh.


U tom periodu je već počeo polako da uči akorde, na gitari koju je njegov otac svirao od svoje devetnaeste godine. Na njoj svira i dan-danas.

– Kada sam bio prvi razred srednje škole imao sam trojku iz muzičkog, pa sam, u nadi da ću popraviti ocenu, u školu odneo gitaru. Nakon što sam nastavnici odsvirao nekoliko pesama, stvarno mi je zaključila peticu. Kada sam se vraćao nazad kući, nešto sam se zezao sa drugovima i tako seo na autobusku stanicu, izuo patiku, stavio je ispred i krenuo da sviram. Tu stalno prolaze kamioni, autobusi, automobili i ja se skoro uopšte nisam čuo od te buke, međutim, neka žena mi je prišla i ubacila 20 dinara u patiku. Tada sam prvi put svirao na ulici. Šest meseci nakon toga drugari su bili kod mene i hteli smo da idemo negde, a nismo imali para ni za kafu. Izašli smo na ulicu i ja sam, nakon pola sata svirke, zaradio sedamsto dinara. Od tog momenta sam počeo da zarađujem od svirke. Imao sam dovoljno za sebe i da pomognem mami oko plaćanja računa – kaže naš sagovornik.

Sa ulica Novog Sada otisnuo se u druge gradove, pa i preko granica naše zemlje.

– Tri puta sam išao za Crnu Goru, gde sam provodio po mesec, mesec i po dana i imao iskustvo svog života. Kada sam prvi put krenuo na put, zaputio sam se u Herceg Novi bez plana i sa dvadeset evra u džepu. Tamo sam ostao mesec dana, pa su me zvali u Nikšić, gde sam nastupao na Festivalu uličnih svirača i po klubovima, i na kraju još uspeo da se vratim kući sa parama u džepu. Tada sam shvatio da bih na taj način mogao stalno negde da idem, spavam i jedem na jeftinijim mestima, ali putujem i zarađujem – priča Strahinja.


Repertoar koji je zavoleo uz svog oca nije menjao ni do današnjeg dana. Ono što se promenilo jeste da sada retko svira sam.

– Ranije sam imao solo izvođenja na ulici i po novosadskim lokalima, ali sada sam se fokusirao na nastupe sa bendom The Bad Week, koji čine Danijel Seethaler, Stefan Stefanović Gile i ja. Retko sviram sam, jer sam nekako shvatio da ta energija koju mi oni pružaju budi radost u meni, a i u ljudima koji nas slušaju. Zato mi to mnogo više prija. Malo sam ipak izašao iz okvira čistog kantrija i više idem na progresiju bluza i nešto agresivniji pristup. Želim da se okanem te melanholije. Na osnovu repertoara koji sviramo sada pravimo i autorsku muziku. Ja pišem tekstove i većinom sam zadužen i oko muzike, mada i Gile ubacuje svoje ideje. Baš smo pre dvadesetak dana snimili pet pesama, koje ćemo uskoro da objavimo, a imamo već i nove tri pesme u nastajanju – najavljuje Strahinja.


Osim za muziku, naš sagovornik je talentovan i za druge stvari, kojima se uspešno bavi od tinejdžerskih dana.

– Krenuo sam da vozim skejt sa dvanaest godina i onda sam slomio ruku, tri meseca pred prijemni za umetničku školu. Trebalo je da vajam, a imao sam slomljenu ruku, koja se jedva zacelila na vreme da bih mogao da izvajam nešto na prijemnom. Kasnije, kada sam krenuo da se pripremam za Akademiju, shvatio sam svoje prioritete i seo da crtam umesto da po ceo dan budem na četiri točka. Još uvek volim ponekad da se provozam, ali sam tada krenuo putem likovnog obrazovanja i tome se posvetio. Sada sam na apsolventskoj godini, još malo ispita i završio sam – zaključuje Strahinja.


Uskoro ćemo njegove umetničke radove viđati po galerijama, a njega, nadamo se, na velikim binama. Sledećeg puta kada budete u gradu, ne zaboravite da zastanete i poslušate talentovane momke iz benda The Bad Week. Uživanje je zagarantovano.

Oceni vest:
69
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Dance me ..

    pre 52 dana i 17 sati

    Bravo Strahinja! Budi srećan , a ljubav ka umetnosti neka te vodi ,svaka čast !

    Oceni komentar:
    0
    45
  • Komšija

    pre 52 dana i 5 sati

    Sad će ivan i mika da crknu od muke ahahahaha

    Oceni komentar:
    2
    1
  • Maja

    pre 51 dan i 22 sata

    Divno!

    Oceni komentar:
    0
    19
  • Dusko

    pre 49 dana i 8 sati

    Bravooooooo !!! Strahinja , Top ! Top ! Top!

    Oceni komentar:
    0
    7