NOVOSAĐANI: Novi Sad je oduvek bio grad slobodnih ljudi

Ljubav prema rodnom gradu uticao je na izbor njegove profesije. Danas je istoričar koji istražuje prošlost svog rodnog mesta i tvrdi da je istorija svuda oko nas dok koračamo glavnim gradom Vojvodine.

Milutin Drobnjak rođen je 1985. godine u Novom Sadu. Srednje obrazovanje stekao je u gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj", a akademsko zvanje dobio je na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta.

- Još u osnovnoj školi sam znao da će istorija biti važan deo mog života, tako da se ni u jednom momentu nisam dvoumio oko izbora struke. Za sve istoričare zajednička je ljubav prema knjigama, a po sopstvenoj evidenciji, već sam pročitao preko hiljadu naslova i ne nameravam da stanem. Svoju ljubav prema istoriji i svom gradu spojio sam u naučnim istraživanjima. Objavio sam više stručnih radova, kao i publicističkih tekstova na temu istorije Novog Sada – priča Drobnjak i nastavlja: - Na taj način sam, na svoje veliko zadovoljstvo, ostavio amanet nekim budućim generacijama istoričara. Istorija se u našem gradu nalazi na svakom koraku, samo treba umeti čitati zapise vremena. Svaka zgrada i svaka ulica nose svoju priču – kaže Milutin.

Ovaj mladi čovek takođe se redovno bavi sportom. Rekreativno se oprobao u više vrsta borilačkih veština. Ipak, najviše uživa kada trenira u prirodi.

- Sport je važan aspekt u razvoju svake osobe, ali samo ako mu se pristupa sa plemenitim motivima. Poslednjih nekoliko godina se aktivno bavim planinarenjem. Toliko sam zavoleo ovaj hobi da imam osećaj kako sam celog života u njemu. Planinarenje me je naučilo izdržljivosti, ali i važnoj životnoj lekciji da bez obzira na sve moraš nastaviti da koračaš – priča Milutin Drobnjak.

Sagovornik portala mojnovisad.com prepešačio je pola Srbije. Međutim, tvrdi da najviše voli Frušku goru. Smatra da ona sa svojim šumama, potocima, vodopadima i brojnim manastirima predstavlja pravi mali raj koji je svega na desetak kilomatara od grada. Svaka poseta ovoj planini ima lekovito svojstvo za njegovo telo i dušu.

- Svoj grad volim zato što je oduvek bio grad slobodnih ljudi koji je svoje kapije otvarao svima. Novi Sad nije poznavao nacionalne, ili verske granice, i u tome je ostao dosledan. Ne zameram mu mnogo toga. Najviše to što se vrtoglavo širi i što ga više ne možemo ljubomorno čuvati. Neodgovornim sugrađanima zameram što iza sebe ostavljaju smeće po ulicama i trag automobilskih guma pri velikim brzinama – kaže Drobnjak.