NOVOSAĐANI: Poštar s najviše lajkova na internetu

Decu je ispratio u inostranstvo na privremeni rad, jer nije bio optimista kad je budućnost u Srbiji u pitanju. Iako je imao drugačije planove, život ga je odveo u sasvim drugom pravcu. Zahvaljujući internetu i društvenim mrežama, danas se ponovo posvetio staroj ljubavi – muzici i pisanju. Dugogodišnje iskustvo s novosadskih ulica pretočio je u rado čitano štivo mnogih sugrađana.

Pedesetogodišnji Zoran Popnovakov rođeni je Novosađanin. Završio je Srednju elektrotehničku školu, oženjen je Snežanom, s kojom ima dvoje dece, Branislava i Ivanu. Godinama je aktivno igrao fudbal i strastveni je navijač FK Vojvodina. Radi kao poštar 25 godina. S kolegom i prijateljem Aleksom Tepićem osnivač je onlajn Nepolitikinog zabavnika "Dotkom".

- Počeo sam da radim kao poštar 1991. godine. Otac mi je bio tamo zaposlen i on mi je to i predložio. Tada je to bio posao na dobrom glasu, državna firma, plata i još i bakšiš. Prihvatio sam ga sa namerom da to bude privremeno rešenje, i eto, ostao do danas – priseća se Popnovakov sa osmehom na licu.

Zoran (četvrti s leva u gornjem redu) u mladosti kao fudbaler

U početku, Zoranu su se zadaci raznošenja pisama činili kao šetnja, jer je morao da prati starijeg kolegu. Međutim, čim je naučio koje vrste pošiljaka postoje, počeo je da obilazi ceo grad.

- Tako je to bilo u početku dok nisam dobio svoj rejon, a kada ga dobiješ, onda si sam svoj šef. Najbitnije je samo da raznesem svu poštu do kraja radnog vremena. Već godinama pokrivam Salajku. Poznajem i ljude i mačke i pse. Pojedini psi čak znaju kada prolazim i čekaju me da ih pomazim. Tokom cele karijere samo dva puta se desilo da su me ujeli, ali ja sam kriv, hteo sam da ispadnem pametniji – priča Popnovakov.

Tokom godina, radeći ovaj posao, sagovornik portala mojnovisad.com svašta je doživeo – jurio ga je vojni obveznik, jer mu je uručio poziv za vojsku tokom ratnih devedesetih, ali i penzionerka kod koje je zaboravio tuđi paket.

- Pošta je kao Srbija u malom. Zastupljeni su simpatizeri svih političkih opcija. Što se tiče obrazovanja, imate od fakultetski obrazovanih, do polupismenih ljudi, koji svoje neznanje nadoknađuju iskustvom. Dolaze danas mladi da rade, ali većina ne ostane dugo. Težak je ovo posao, ali i odgovoran. Poštarska torba teži oko šest kilograma, a kada nosite račune i do petnaest kilograma – kaže Zoran.

Tako je jednog dana u službene prostorije pošte, sa pankerskom majicom i kosom kao kod Felinija, ušetao novi kolega Aleksa Tepić. Pridošlici koji je štrčao od svih odmah je prišao Popnovakov, koji je i sam, sa svojim dugim konjskim repom, uvek odudarao od većine poštara.

- Ubrzo smo postali jako dobri prijatelji, čak nam se i supruge druže međusobno. I to je tako već dugo godina. Pošto nas spajaju zajedničke vrednosti i interesovanja, Aleksa je predlagao da pokrenemo blog. Tako je krajem 2015. godine nastao "Dotkom" Nepolitikin zabavnik – objašnjava Zoran Popnovakov.

Poštonoše i blogeri (l-d): Tepić, Popnovakov i Nemet

Odlučili su da na blogu neće biti politike. Na sajtu se mogu naći rubrike kao što su: Nepoznata muzika, Nepoznati filmovi, Nepoznate knjige, Fudbal –najsporednija važna stvar na svetu, ali i digitalna galerija fotografija. Za karikature je zadužen kolega poštar Hugo Nemet. Opisujući svoja iskustva s posla, nastala je i rubrika Tajne poštanske torbe.

Za Zorana, koji je po opredeljenju roker i hevimetalac, i koji se tokom osamdesetih i devedesetih godina pokazao kao dobar muzički kritičar, posebnu radost je predstavljala mogućnost da ponovo piše o muzici.

- Volim sve, i bluz i džez i pank. Nekadašnja kultna prodavnica ploča „Maksimum rokenrol“ formirala je moj muzički ukus. Danas posedujem kolekciju od 100.000 albuma u digitalnom formatu. Na sajtu uvek možete naći listu pesama za slušanje. Bendove o kojima pišemo i koje predstavljamo često nisu poznati, ili nisu mnogo ni postigli. Ali smatramo da zaslužuju da budu predstavljeni i preporučujemo ih kao kvalitetne grupe – kaže Zoran.

Zoran Popnovakov sa svojom muzičkom kolekcijom

U početku su "Dotkom" pratili njihovi prijatelji, kolege i komšije. Ubrzo su poštari blogeri savladali prepreke, postali aktivniji na društvenim mrežama, te popularizovali svoj sajt.

- Počeli smo da šerujemo, da se učlanjujemo u onlajn grupe, i da budemo u interakciji sa čitaocima čiji se broj svaki dan povećava. Takođe se i broj saradnika proširio. Za sada nemamo profita od bloga, ali to ne radimo zbog para, već za svoju dušu. Srećni smo kada vidimo da se broj naših pratilaca u virtuelnom svetu povećava – tvrdi Popnovakov.

Ako Zorana ne sretnete na ulici sa kolegama u poštarskoj uniformi, uvek možete da ga kontaktirate na fejsbuk profilu "Dotkoma", jer je neko od poštara blogera stalno onlajn.