Nakon dugih zimskih meseci, sunce konačno počinje češće da se pojavljuje, dani postaju duži, temperature rastu, a priroda najavljuje dolazak proleća. Ipak, umesto očekivanog naleta energije, mnogi ljudi tada osećaju umor, razdražljivost, pad koncentracije i neobjašnjiv osećaj iscrpljenosti.

Ovaj fenomen nije samo subjektivan utisak. Lekari ga već decenijama povezuju sa kombinacijom bioloških i psiholoških faktora koji se javljaju upravo na kraju zime.

U medicinskoj literaturi najčešće se opisuje kao produženi efekat sezonske depresije ili takozvani “prolećni umor”, prenosi nova.rs.

Zima menja hemiju mozga

Najvažniji razlog leži u svetlosti – tokom zimskih meseci dani su kraći, a nedostatak prirodnog svetla direktno utiče na hemijske procese u mozgu.

Kada je izloženost sunčevoj svetlosti mala, dolazi do pada serotonina – neurotransmitera koji reguliše raspoloženje, motivaciju i osećaj zadovoljstva.

Istovremeno raste nivo melatonina, hormona koji kontroliše san i čini nas pospanijima, navode naučnici u istraživanju za Neuroscience.

Ova promena utiče na unutrašnji biološki sat, odnosno cirkadijalni ritam.

Rezultat je osećaj tromosti, manjak energije i potreba za dužim snom, zbog čega se kod mnogih ljudi tokom zime javlja stanje poznato kao sezonski afektivni poremećaj oblik depresije koji je direktno povezan sa promenom godišnjih doba.

Zašto je kraj zime posebno težak

Iako se simptomi često javljaju već na jesen, stručnjaci primećuju da kod velikog broja ljudi vrhunac dolazi upravo u februaru i martu, prenosi nova.rs.

Razlog je to što je organizam mesecima bio izložen manjku svetlosti, fizičke aktivnosti i vitamina D, pa se stvara svojevrsni “biološki dug”. Kada vreme počne da se popravlja, telo još nije stiglo da se prilagodi promenama.

U tom periodu česti su simptomi kao što su izražen umor i nedostatak energije, povećana potreba za snom, slabija koncentracija, razdražljivost i promenljivo raspoloženje, želja za hranom bogatom ugljenim hidratima.

Postoji i fenomen “prolećnog umora”

U evropskoj medicini ovaj osećaj ima čak i poseban naziv – prolećna letargija. To je stanje privremenog umora i psihičke iscrpljenosti koje se javlja upravo na prelazu iz zime u proleće.

Telo tada prolazi kroz niz adaptacija. Hormoni, krvni pritisak i metabolizam počinju da se prilagođavaju dužim danima i višim temperaturama. Taj proces može izazvati osećaj iscrpljenosti dok se organizam ne stabilizuje.