Sve što je u većinskom vlasništvu Gaspromnjefta, biće “dogovoreno odredbama budućeg kupoprodajnog ugovora” sa mađarskim MOL-om, najavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

MOL Grupa potpisala je glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum sa Gaspromnjeftom o kupovini udela od 56,15 odsto u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Kako je saopšteno, po okončanju transakcije, MOL će preuzeti “značajne akcionarske odgovornosti” i prava upravljanja NIS-om, piše Nova ekonomija.

A šta će sve dobiti MOL po okončanju transakcije?

Tu su, pre svega, benzinske pumpe. NIS, naime, na tržištu Balkana poseduje više od 400 benzinskih stanica, koje posluju pod dva brenda – NIS Petrol i Gazprom.

Kako se može videti u finansijskom izveštaju NIS-a, ova kompanija je 2024. godinu sa više od 18 milijardi dinara profita. To je, doduše, manje od 2023. godine, kada je NIS ostvario 41 milijardu dinara neto dobiti.

Te godine, u NIS-u je bilo zaposleno više od 5.000 ljudi.

Kakve je rezultate kompanija ostvarila u 2025, godini kada su uvedene sankcije, saznaće se kasnije ove godine, jer rok za dostavljanje finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre još nije istekao.

Petrohemija, Rafinerija Pančevo i manje poznate firme

Kako je saopštila je ministarka Đedović Handanović, i Petrohemija u Pančevu pripašće MOL-u nakon kupovine. Preciznije, ona je rekla da će “sve što je u većinskom vlasništvu Gaspromnjefta, uključujući i Petrohemiju, biti dogovoreno odredbama budućeg kupoprodajnog ugovora”.

HIP Petrohemija, koja se takođe nalazi u Pančevu, bavi se proizvodnjom hemikalija iz nafte. Ona je, inače, u vlasništvu NIS-a od 2023. godine. NIS je tada uvećao vlasnički udeo sa 20 na 90 odsto, za oko 150 miliona evra. Preostalih 10 odsto vlasništva pripada Republici Srbiji.

U pančevačkoj Petrohemiji zaposleno je više od 1.200 ljudi.

Interesantno je da je od svih firmi koje posluju pod vlasništvom NIS-a, Petrohemija najneuspešnija, odnosno generiše najveće gubitke. Gotovo sve ostale firme, zapravo, posluju u plusu.

Naredna je Rafinerija, za koju je saopšteno da neće biti zatvorena nakon promene vlasništva, što je scenario koji se pojavljivao u medijima, jer je MOL zatvorio rafineriju u Sisku, nakon kupovine udela u hrvatskoj naftnoj kompaniji INA.

Rafinerija u Pančevu je, i prema mišljenju stručnjaka, jedna od najsavremenijih u ovom delu Evrope. Njen maksimalni projektovani kapacitet iznosi 4,8 miliona tona godišnje. Kako se navodi na zvaničnom sajtu, od 2009. godine, kada je NIS prodat Rusima, u njenu modernizaciju uloženo je više od 900 miliona evra.

U okviru NIS-a, takođe, posluju i firme koje su manje poznate. Tu je Naftagas-naftni servis, kompanija koja se bavi pružanjem servisnih usluga prilikom istraživanja i proivzodnje, kao i Naftagas-tehnički servisi, koji održavaju i obavljaju remont objekata. U Naftnim servisima bilo je (na kraju 2024.) gotovo 2.400 zaposlenih, a u Tehničkim servisima 429.

Naftni servisi tu godinu završili su sa neto dobitkom od oko šest miliona dinara, a Tehnički servisi sa dobitkom od 213,7 miliona dinara.

Potom, benzinske pumpe posluju u okviru kompanije NIS Petrol, kompanije koja zapošljava nešto manje od 3.000 ljudi. NIS Petrol je 2024. godinu završio sa 286,4 miliona dinara neto profita.

U NIS Grupi posluje i Naučno-tehnološki centar Naftagas, koji posluje sa ciljem naučno- tehnološkog praćenja delatnosti NIS-a i obezbeđenja inovacija u poslovanju, u kom radi nešto manje od 400 zaposlenih.

Tu je, potom, NIS MTO, firma koja pruža usluge putničkog transporta i skladištenja robe. U 2024. godini, ovo preduzeće ostvarilo je oko 70 miliona dinara profita.

Ovo je, inače, kompanija u okviru NIS-a koja zapošljava najmanje ljudi. Naime, iz finansijskih izveštaja se vidi da je u 2024. bilo 84 zaposlenih.

NIS ima i 12,4 odsto udela u kompaniji Linde gas, koja se bavi proizvodnjom industrijskih gasova, 49 odsto u firmi Gazprom energoholding Serbia i još 2,17 procenata u Srbokoki iz Jagodine, koja se bavila uzgojem živine, ali je u blokadi od 2021. godine.

Gazprom energoholding takođe je vlasnik Termoelektrane toplane TE-TO Pančevo, koja takođe posluje u okviru NIS-a. U pitanju jekombinovano gasno-parno postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije. Planirana proizvodnja električne energije na godišnjem nivou iznosi, navodi se na sajtu NIS-a, je oko 1.400 GWh.

Inače, vrednost ovog projekta je oko 192 miliona evra, a postrojenje je u komercijalni rad pušteno u oktobru 2022. godine. Što se tiče finansija, ova firma, koja zapošljava manje od 200 ljudi, 2024. godinu završila je sa 92 miliona dinara gubitka.

NIS je, konačno, i proizvođač vode Jazak.

Izvor: Nova ekonomija