Da li ste mogli da zamislite da prstenje, narukvice, ogrlice, minđuše i šnale mogu da se izrađuju od viljušaka i kašika? Naša mlada sugrađanka, koja tvrdi da se zaljubila u čelik, pravi upravo ovakva, unikatna remek dela.

Ana Kovačević rođena je 2005. godine u Novom Sadu i oduvek živi u centru grada. Završila je Jovinu gimnaziju i nižu Muzičku školu, a sada je studentkinja treće godine arhitekture na FTN-u. Pored talenta za muziku, pre pet godine otkrila je još jednu veliku ljubav: pravljenje nakita od escajga.

– Moja mama je umetnički nastrojena i, dok sam bila mala, stalno smo nešto zajedno pravile: nizale perlice, crtale, izrađivale nakit i rajfove, šile, vezle… Mislim da sam pod njenim uticajem i počela da pravim nakit od raznih materijala, kao i da šijem odeću – kaže Ana za portal Moj Novi Sad.

Kada je za vreme i posle korone, sa svojih tada 16 godina, smišljala čime bi mogla da popuni vreme, na Najlon pijaci je spazila viljuške sa lepim dezenima, mozgala je šta bi od njih mogla da pravi i poželela je da to bude nakit.

– Pitala sam dedu (tatinog tatu), koji je metalurg i ima dosta alata, kako bih ja to mogla da izvedem, pa sam prvo gledala kako on to radi. Tada nisam znala ni šta je stubna bušilica, ni stega, ali sam sve naučila. Potom sam otišla u Kać, gde je drugi deda (mamin tata) imao radionicu, koja je ostala nakon njega i tu sam počela da eksperimentišem – priseća se naša kreativna sugrađanka.

Tog leta 2021. godine poćela je redovno da odlazi u radionicu, koristeći dedin alat, ali je u međuvremenu nabavljala i druge alatke. Tako je, vremenom, izbrusila i svoje umeće.

– Prvo prstenje od escajga koje sam napravila sam poklanjala drugaricama, a onda se to pročulo, pa su prijatelji od prijatelja počeli da mi naručuju. Tad sam shvatila da mogu i da ga prodajem, pa sam osmislila naziv “Viljušak”, osmislila logo, otvorila Instagram i Fejsbuk stranicu i počela da kačim sve što napravim. Porudžbine su odmah počele da stižu – objašnjava multitalentovana Ana.

Najsrećnija je, kaže, kad vidi da njen nakit neko redovno nosi, a dodatna satisfakcija joj je što ga pravi od recikliranog materijala.

– Sve viljuške i kašike nabavljam na Najlonu i ko zna gde bi i kako one završile, a ovako dobijaju novi život – zaključuje ona.

Vrlo brzo ju je drugaricina mama pozvala da deli tezgu sa njom na Noćnom bazaru i tada je po prvi put izložila javno svoje rukotvorine – nekih tridesetak komada u jednoj zlatarskoj kutiji. Ljudi su prilazili, gledali i kupovali, pa je naša sagovornica od tad česta učesnica na ovim manifestacijama, s tim što joj je sada za njen nakit potrebna cela tezga.

– Kada nabavim escajg, prvo ga dobro operem, potom ga stavim u stegu i sečem testerom za metal. Kupila sam sebi za rođendan brusni kamen za turpijanje i poliranje, što mi znatno ubrzava proces izrade, jer sam ranije radila sa metalnim turpijama. Nakon poliranja, okucavam čekićem dok ne dobijem krug za prsten – opisuje buduća arhitektica.

Prstenje pravi u različitim veličinama – od 15 do 23, a najčešći kupci su joj mladi, pogotovo oni koji su umetnički nastrojeni. Modeli su najčešće uniseks, ali tu su i druge vrste nakita: ogrlice, minđuše, narukvice, kao i šnale za kosu. Od escajga je napravila i držače za vizitke, kao i figurice kojim ukrašava svoju tezgu kad izlaže, a volela bi da ponudu upotpuni broševima i kaiševima.

– Od jedne viljuške ili kašike napravim više komada nakita, a sve je nerđajuće. Kad kupujem, biram escajg koji je od čelika ili posrebren. Ukoliko se zaprlja, može da se stavi i u sudomašinu – ističe Kovačević.

U planu ima da escajgom ukrašava i torbe: da doda dršku na cibzar ili dugme.

Pored izrade nakita, Ana se od detinjstva bavi i muzikom. Posle završene muzičke škole, u gimnaziji je išla na hor, jako voli da peva, svira gitaru i klavir. Sa drugaricama je organizovala i klapu, gde pevaju bugarsko-makedonske pesme, za svoju dušu.

– S obzirom na to da moj dečko Strahinja ima bluz bend The Bad week, i ja sam na neki način deo benda: na drugom albumu sam im pevala prateće vokale. Samim tim, volim da izlazim na dobre svirke – kaže mlada Novosađanka.

Pošto gaji jednak entuzijazam prema muzici i svom najnovijem hobiju, izlagala je svoj nakit i na nekim događajima u KC “Lab” i rtuskom kafiću “Pendžer”, ali i kafeu-galeriji “Frida”, gde povremeno voli i da zapeva.

– Primećujem da se, kao društvo, polako vraćamo tradiciji i starim zanatima, pošto smo već poprilično otišli u konzumerizam i elitistički način razmišljanja. Zato volim kad vidim da ljudi biraju da nose nešto unikatno, a ne fabrički proizvedeno – smatra Ana.

Želja joj je da jednog dana ima i lokal sa radionicom, koji bi sama isprojektovala, a ima ambiciju i da počne da se bavi juvelirstvom.