Pre šest godina našla se u pogrešnom trenutku na pogrešnom mestu, kada je u masakru u Žitištu, gde je ubijeno petoro ljudi, ranjena sa šest metaka. Nakon kome, amputacije noge i svih faza koje moraju da se prođu kada se čoveku desi neki tragičan događaj, danas je nasmejana i uspešna devojka.

Bojana Ćorilić rođena je 1995. godine u Novom Sadu, gde namerava i da ostane. Bavi se programiranjem i trenutno radi u jednoj programerskoj firmi. 

Te 2016. godine bila je studentkinja, putovala je i živela život kao svaka mlada osoba.

– Mogu da kažem da sam tada stvarno bila srećna i prva polovina te godine mi je bila najbolja do tada. Kao da me je život spremao za nešto, dajući mi lepe trenutke za koje ću se držati – priseća se Bojana za portal Moj Novi Sad.

Međutim, na njenoj mapi sudbine bio je zapisan događaj kao iz najdramatičnijih filmskih scena, kada je u jednom od lokala u Žitištu Siniša Milić kalašnjikovim ubio pet, a ranio 22 osobe. Naša sagovornica te večeri zadobila je više prostrelnih rana, koje su dovele do amputacije leve noge i povredu desne ruke.

– Izašla sam sa prijateljima želeći da se zabavim, a probudila se u bolnici, gde su se nedelju dana borili za moj život. Sve mi je to delovalo kao da sanjam i jednostavno nisam mogla odmah sve da prihvatim. Vremenom sam prihvatila sebe i krenula dalje u život. Prošla sam kroz pet faza koz koje mora svaki čovek da prođe kada mu se desi neka tragedija u životu: neprihvatanje, bes, tuga, prihvatanje i sreća – iskrena je naša sagovornica.

Kaže da joj je, ipak, najteže pao gubitak kose, jer je trenutak kada je krenula da joj opada kosa bio i trenutak kada je shvatila šta se zapravo desilo.

U narednom periodu suočila se sa mnogim izazovima sa kojima je morala da se uhvati u koštac, a kao najveći navodi vraćanje u realnost posle silnih boravaka po bolnicama.

– Bila sam prepuštena sebi i morala sam da nađem svoju novu realnost. Zajedno sa porodicom i prijateljima sam uspela u tome. Bilo je teško, ali to je bio put kojim sam morala da prođem – opisuje mlada programerka.

Ona je izuzetno zahvalna ljudima oko nje koji su joj pomogli da lakše pregura tu izuzetno tešku situaciju.

– Kada se čoveku desi neka veća tragedija u životu, najvažnija je podrška koju ima, jer mu ona daje vetar u leđa i tu snagu koja mu je potrebna da gura dalje. Ja sam te sreće da imam veliku podršku oko sebe. Porodica, prijatelji, ljudi oko mene. Oni su razlog što sam ja i dalje tu, jer su mi pomogli da shvatim da Bojana nije ni ruka ni noga, već ono što nosi u sebi, što je u srcu i duši – naglašava hrabra Novosađanka.

Kroz neko vreme, njen život se nastavio istim tokom kao što bi i da se nije desila nesreća: i dalje radi sve stvari koje je i pre radila, samo ih sada radi na drugačiji način.

– Ja sam i dalje pričljiva, pozitivna Bojana kao i pre, niko to ne može da mi oduzme. Sada imam više izazova nego pre i neke stvari gledam na drugačiji način, ali za svaki problem postoji rešenje, samo ga treba naći. Jedina razlika je što moram više da vodim računa o svom zdravlju i fizičkoj kondiciji, jer mi sada treba duplo više energije da radim svakodnevne aktivnosti – tvrdi Ćorilić.

Njen prosečan dan danas izgleda kao i kod svakog mladog zaposlenog čoveka, jedino što mora svakodnevno da vežba i održava fizičku kondiciju, kako bi mogla da koristi protezu.

– Stavljanje proteze mi je postala rutina, kao kad oblačimo čarape na početku dana. U slobodno vreme se družim sa ljudima, izlazim, putujem, idem u bioskop, radim sve što rade i drugi mladi – navodi Bojana.

Ljude koji misle da su se našli u beznadežnoj situaciji uverava da vreme leči rane.

– Kad god čovek padne, treba da ustane i da nastavi dalje. Iz svakog pada se nešto nauči i svaki pad ima svoje značenje. Ne možemo znati zašto nam se nešto dešava, ali možemo uticati na način na koji to gledamo. Živi život punim plućima, jer život nema reprizu – poručuje novosadska heroina.

Bojana planira da ove godine završi master studije, da se i dalje usavršava na poslu i da živi život punim plućima. Kako nam je rekla, možda će jednog dana i da napiše neku knjigu. Dotle, njena životna priča neka posluži kao motivacija svima onima koji, iz bilo kog razloga, ne znaju kako da nastave dalje…