Sticajem okolnosti, u javnosti je sada više nego aktuelan trenutak za obradu iskustava na temu ginekologije i akušerstva. Svetli, kao i oni negativni primeri, tek kada se javno iznesu, mogu da posluže da u ovoj sferi bude bolje, a svi ćemo se složiti da majke i bebe to zaslužuju i zato je dobro da se znaju činjenice.

U vreme kada je porodilja iz Šida privukla pažnju medija javno podelivši svoje traumatično i tragično iskustvo sa porođaja, a Ana Mihajlovski pozvala žene koje su imale loša iskustva u porodilištima širom Srbije da ih podele sa javnošću, u Beogradu su počeli protesti Porodilište a ne klanica. Na videlo je izašlo na stotine iskustava u našoj državi, a šta će se promeniti da akušerskog nasilja više ne bude, videćemo.

Pošto smo lokalni medij, fokusirali smo se na Novi Sad, pitali smo naše čitateljke kakvo je aktuelno stanje u novosadskom porodilištu, tzv. Betaniji i dobili više stotina odgovora. Prvi zaključak koji se nameće je da su utisci žena toliko različiti – kao da se nisu porodile u istoj ustanovi. Dakle, Betanija ima svoje “simpatizere”, ali i one koji su žestoko protiv, jer su “prošli” sasvim drugačije.

Iskustva sa lekarima i medicinskim osobljem su veoma individualna, a ono na šta se žene najčešće žale su hrana i higijena. Ponavljamo i da su se mnoge žene izjasnile kao veoma zadovoljne tretmanom koji su imale u novosadskom porodilištu.

– Higijena je loša. Jednom mokrom krpom se prebriše čitav sprat, pitaj boga kakvom hemudžom, bez ispiranja, naravno. Tu je i krvava posteljina koja se ne menja, prašina i slično – naglašava Ivana S, a dosta Novosađanki je imalo slične komentare.

Posebno ističu da na pojedinim toaletima nema vrata, a da umesto tuševa koriste crevo, te da su sanitarije dotrajale. Često i po osam porodilja koristi jedno kupatilo.

Kao da nije reč o istoj ustanovi, veliki broj naših čitateljki pohvalio je higijenu, za koju tvrde da je na izuzetno visokom nivou.

– Čisto, ljubazne sestre i doktori. Današnje majke imaju prevelika očekivanja. Standard u Srbiji je takav kakav je, kome se ne sviđa neka ide u privatne klinike ili u inostranstvu – poručila je Milana P, koja je u ovoj ustanovi imala četiri porođaja.

Nekoliko porodilja požalilo se da je u Betaniji pretoplo i da im smeta što je stalno upaljeno svetlo na baby friendly odeljenju, kao i da je čitav taj koncept gde su bebe sa majkama previše iscrpljujuć za tek porođene žene.

– Sve najbolje o Betaniji. Najbitnije da je osoblje ok. Ne mogu oni stvoriti novi nameštaj, pločice itd… Higijena je bila sasvim ok. Hranu, vala, svu sam pojela. Glad ne pita – navela je Marina M.

Milica S. T, koja se porodila u martu 2022 i u novembru 2023. godine, tvrdi da su oba porođaja prošla bez problema, da je osoblje divno, kao i to da nije imala “vezu”.

– Veličina spiska stvari koje pacijenti moraju doneti u bolnicu je najrečitiji dokaz kakvo je stanje. Da li smo svesni da hara bela kuga? Svako dete jeste garant opstanka nacije, a država neće da obezbedi pidžame pacijentima, pelene bebama, Pavlovićevu kremu..? Majka mora ući u bolnicu da se porodi rasterećena i ako joj je torba prazna – smatra Darija S.

Andrea S, koja je takođe imala dobro iskustvo, naglašava da sve zavisi gde i kod koga zapadneš, što je, kako kaže, žalosno.

– Zavisi koji deo Betanije… Ja sam prošle godine bila na operativi. Ne znam gde je bolje, šok soba ili kasnije odeljenje. Lekari odlični, sestre uglavnom mlade, ali divne. A onda mi se ćerka porodila pre tri meseca i ništa nije ni slično: posteljina se ne menja, hrana užasna, bebe gladne ako majka nema mleka… sve u svemu – nezainteresovanost. Porođajno i operativa kao dva sveta – poredi Olivera N.

– Porodila sam se u maju 2023. i meni je sve bilo ok. Nije hotel, ali zaista bilo je ok. Malo su sestre bile neorganizovane, ljubazne da, ali organizovane ne, jer se dešavalo da mi daju lekove za pritisak šakački, a da mi nije izmeren pritisak dva dana – kaže Mirjana D. K.

Međutim, mnoge naše sugrađanke su besne na činjenicu da se Betanija poredi sa hotelom i uverene su da nam je ovako kako nam je zato što ćutimo, trpimo i kažemo da ima i gore.

– Dok postoje ove što kažu “nije to hotel” nikad bolje biti neće. Zato ljudi treba da putuju i da im je važnije da putuju nego bilo šta drugo jer će manje biti onih sa amovima….više će ceniti ono što mi imamo, a drugi nemaju i više želeti da promene ono jezivo što je u uređenim zemljama normalno, a kod nas nije. Ne samo u zdravstvu nego za sve – naglašava Jelena N.

Nemali broj naših sugrađanki izjasnio se da bi volele da očevi mogu da prisustvuju porođaju.

– Tri puta sam bila, i sva tri puta imam samo reči hvale… Svi su bili ljubazni, puni poštovanja, empatije, zaista svaka im čast. Ili sam imala sreće da svaki put naiđem na ok smenu. Od mene sve pohvale, u kakvim uslovima rade… O hrani, sobama, wc-u i ostalom, ne bih, jer ću pokvariti sve ovo – napisala je Vivien Ć.

Vesna Č. koja se takođe tri puta porađala, oduševljena je sestrama, koje su predane i posvećene svom poslu, ljubazne i prijatne, ali smatra da je bolnica u lošem stanju, a da je hrana užasna.

– Trenutno sam u Betaniji, priključena na indukciju. Higijena nije na zavidnom nivou, hrana je užasno loša, a osoblje je divno, doktori i sestre su bas fini – napisala je Biljana K.

Nađa S. se nedavno dva puta porodila i nosi lepa iskustva, ali smatra da imaju manjak osoblja, jer je jedna sestra radila noć sama, sa 30 porodilja i 30 beba na odeljenju.

– Higijena i uopšteno uslovi u Betaniji su na nivou pakla. Sestre bezobrazne, besne, neljubazne (čast sestrama sa patologije) – deli svoje mišljenje Jelena B.

Pojedine pacijentkinje napisale su da tretman zavisi od toga koliko platiš doktore i sestre, jer su bez toga drski i nezainteresovani, ali dosta njih je i opovrgavalo takva iskustva, pominjući da nisu platili niti imali ikakvu vezu.. Tako je i Mirjana J. rekla da su svi preljubazni, od spremačica, sestara, doktora, do dece na praksi.

– Ako nema koverte, nekad nema ni porođaja. Bar ne na vreme. Vikendom nemojte slučajno da vas beba potera – upozorava Gordana L.

Sanja A. R. je, kako tvrdi, prvo dete rađala 24 sata i uspela je nekako prirodnim putem da se porodi tako što joj je sestra skočila na stomak, a beba izašla obrnutom rotacijom.

– A da ne spominjem doktorku koja se derala i terala me da ustanem u toalet iako sam joj rekla da ne mogu da se oslonim na levu nogu i da hodam od bolova…Jedino je pamtim po frizuri Zorice Brunclik – naglasila je ova sugrađanka.

Jovana R, pored toga što nije uspela da dozove nikog od osoblja kad joj je trebalo, pamti sestru koja se njenoj bebi obratila rečima da će biti zgodna, a ne debela kao njena mama.

– Može to mnogo bolje, prvo nema tople vode za tuširanje, drugo hrana nije ni za kerove. Žena koja se porodila dobije za doručak ili večeru dva parčeta tvrda hleba i parče debelo sečene neke salame i to je za porodilju – naglašava Nada R.

Milica K. je imala carski rez u novembru i ima sve pohvale za doktora, kao i za sestre na patologiji.

– Ali, u šok sobi sestre se iživljavaju, vena mi je katastrofa od njihovih “igra pogodi venu”, drske, jedna starija sestra je dva katetera slomila na meni. Zatim nakon porođaja, klinka od 20 godina je glumila doktora i meni u šok sobi dok sam ležala stiskala svom snagom stomak da ona vidi što mi je naduto. Neće da pomognu ni da se istuširaš. Kad ih zoveš ne odazivaju se uopšte. Pedijatrijske sestre su divne, ali ih ima malo pa ne stignu da se posvete svakoj mami – podelila je ona svoje sveže iskustvo.

Julijana S, koja se porodila 2009, 2021. i prošle godine, kaže da ne vidi neke velike promene.

– Aktuelno mnogo bolje nego pre 6,5 i 2,5 godine. Da se razumemo, daleko je to od dobrog, ali je utešno što ima još ljudi koji tamo rade i trude se bez obzira na uslove. Grejanje je više nego dobro, hrana uvek može bolja, ali je topla, i kome je baš do jela posle porođaja. Za razliku od prethodnih godina, daju terapiju ako se požalite na glavobolju ili nešto što nije po protokolu. Bila sam svedok kada je sestrica skuvala kafu ženici pored mene i donela najnormalnije – istakla je Jelena Đ.

Milica A. pohvaljuje glavnu babicu Miru, koja ju je dva puta porodila i za koju kaže da je “anđeo čuvar i predivno biće, najdivnije u Betaniji”.

– Ostali su korektni, rade svoj posao, neko malo lepše, neko manje lepo….Ono što je žalosno jeste da se u tu Betaniju ne ulaže ni dinara, od posteljine, do kreveta, instalacija, toaleta – zaključuje ova Novosađanka.

Sublimirali smo sveža iskustva naših sugrađanki, nadajući se da će se ono što je navedeno kao loše – popraviti, a da će još veći broj žena biti zadovoljan iskustvom. Javno progovoriti, žalba ili pohvala, od velike je važnosti da bi nam svima bilo bolje.

Ukoliko niste učestvovali u anketi na našoj Fejsbuk stranici, svoja iskustva možete napisati i u komentarima ovog teksta.