Drugog dana vanrednog stanja, dok se razmatralo uvođenje novčanih kazni za starije osobe koje izađu iz domova, jedna starica sa štapom i maskom na licu oko podneva u okolini pijace na Detelinari, tražila je pomoć od prolaznika.

Zbog problema sa leđima hodala je pogrbljena i u nizu radnji nije mogla da nađe onu koja prodaje mleko u kesi. Već je nosila nekoliko kesa sa namirnicama koje su joj dodatno otežavale kretanje. Nakon nekoliko minuta lutanja, neko joj je ipak izašao u susret.

U razgovoru na ulici sa reporterom portala mojnovisad.com rekla je da se zove baba Đuka i da ima osamdeset godina.

– Kičma me je izdala. Danas još ništa nisam doručkovala, sad ću kafu popiti. Došla sam iz Bosne, iz Sarajeva, tokom devedesetih sa unukom koja je tada imala tri i po godine. Sin i snaja su mi poginuli ’91. u saobraćajnoj nesreći. Mala je ostala i stigli smo u Novi Sad – rekla je starica.

Unuka je posećuje i pomaže joj, ali je zaposlena i majka dvoje male dece, pa ni njoj nije lako sve da postigne.

– Penzija mi je veoma mala. Prodavala sam ranije krpe na pijaci. Iznenadila sam se kada su uveli vanredno stanje. Ne mogu da verujem da nas je ovo snašlo i bojim se da će potrajati. Strah me je zbog vas mladih. Čini mi se da sanjam. Televizor mi je uključen svaki dan i pratim redovno vesti na svim kanalima. Jutros su javili da ima još zaraženih – rekla je baka Đuka.

Na pitanje zašto joj neko od komšija ne pomogne u nabavci, kazala je da su svi mladi i rade do posle podne.

U vestima i po društvenim mrežama moglo se pročitati da ima dosta volontera koji pomažu najstarijima u nabavci. Od vlasnika medija, javnih ličnosti do običnih građana, prijavili su se mnogi.

Starijima je definitivno zabranjen izlazak, a kazne za nepoštovanje su velike. Raspitajte se u komšiluku, ako imate neku baka Đuku, ili deku, pomozite im, obavite nabavku umesto njih.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović