U Srbiji čak 60 odsto dece su žrtve vršnjačkog nasilja

Vršnjačko nasilje nije prolazna faza odrastanja, niti bezazlena dečja svađa.

Ono ostavlja duboke posledice – po samopouzdanje, mentalno zdravlje i osećaj sigurnosti dece. I dok se oblici nasilja menjaju, od školskih hodnika do društvenih mreža, problem ostaje jednako ozbiljan.

− Istraživanje koje je rađeno u oktobru prošle godine u školama pokazuje da je 60 odsto dece bilo izloženo nekoj vrsti verbalnog nasilja. Uglavnom je to direktno verbalno nasilje ili u digitalnom okruženju veoma često i kombinovano. Ono što je posebno zabrinjavajuće, jeste da je veliki broj dece koja su izložena bilo kom obliku, naročito verbalnog nasilja – odgovorilo na isti način. I onda ulazimo u jednu spiralu nasilnog ponašanja − kaže Vesna Mraković, nacionalna direktorka SOS Dečija sela Srbija.

Nasilje među decom retko počinje udarcem. Najčešće rečima – rečima koje bole, a često ostaju neprimećene. Upravo s tom porukom pokrenuta je kampanja “Svaka reč se računa”, usmerena na prevenciju i sprečavanje vršnjačkog nasilja, prenosi RTS.

− Fokus kampanje je na psihološkom nasilju koje nije tako očigledno i koje se teško uočava. Fokus je da obratimo pažnju na ono što nam deca govore, a mi možda u žurbi ne primetimo. Jako je važno da izgradite pozitivan i dobar odnos sa svojom decom, da oni imaju poverenja u vas i da mogu bez straha da vam se povere i da vam ispričaju o svojim nedaćama i da zatraže pomoć − poručuje Vesna Mraković.

Isto tako je veoma važno da decu vaspitavate da znaju da prepoznaju nasilje – šta je ono što je normalno i dozvoljeno, a šta nije. Stručnjaci upozoravaju da deca koja trpe nasilje ćute često iz straha, stida ili nepoverenja da će im neko pomoći. Posledice mogu biti dugotrajne, a prepoznavanje ranih znakova ključno.

− Najčešće se deca na neki način izoluju, povlače, ne žele da učestvuju u aktivnostima u kojima su do tada vrlo rado učestvovali, popuštaju u školi, slaba im je koncentracija, ne mogu da zapamte čak i neke banalne stvari koje su lako do tada radili, to bi sve bili tipični znaci. Vrlo često, roditelji i nastavnici im kažu – pa dobro, vi to rešite između sebe. Kad bi oni to mogli da reše između sebe, ne bi ni dolazilo do takvih sukoba i do takvih situacija. Neophodno je vođstvo odrasle osobe u tom procesu da deca krenu da ostvaruju komunikaciju koja nije zasnovana na nasilju, etiketiranju i omalovažavanju – smatra psiholog  Radmila Vujić Bojović.

Borba protiv vršnjačkog nasilja ne završava se jednom kampanjom, ali razgovor i reakcija mogu biti korak ka sigurnijem odrastanju. Jer – svaka reč se zaista računa.