“Abukazemov maler”: Priča o šalama, igrankama i jednoj maloj nezgodi

Humor mu je za ono vreme bio malo nesvakidašnji, ali je imao uspeha kod publike. Naročito se istakao kao autor čuvenih zapisa punih vedrine, a pisao je humorističke priče, pa je čak izdao i pet manjih knjiga pod naslovom “Šala i satira od Abukazema”, koje mu je objavila knjižara Luke Jocića 1883. godine.

Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista

Što se tiče Abukazemovog humora, nije to bio onaj koji zacenjuje smehom, ali je to bio humor vremena sa atmosferom novosadskih kafana i samog Novog Sada, tada sedištu kulturnog miljea Srpstva. Lazi Kostiću je Abukazem kao ličnost simpatičan, ali ne toliko kao veseljak, već kao “šunjalo po ženskom društvu”.

Abukazem je zalazio “prevashodno” u one kafane u koje je odlazio i Zmaj, a 1874. i 1875. godine njih dvojica su bili veoma česti gosti gostionice “Kod Kamile”, gde će za onim čuvenim “profesorskim stolom” izdavati “Kamilu”, jedinstveni šaljivi list kod nas, pisan rukom.

Dežmekast i proćelav, Abukazem je u mlađim danima nosio bradicu na svom punačkom i okruglastom licu sa dva oka koja su podsećala na upitnike. Gutao je njima sve što se događalo oko njega po kafanama, društvu u koje je zalazio, a imao je kao lekar veliko poznanstvo u celom Novom Sadu.

Iz njegovog pera ostaće i ambijent tadašnje Srpske čitaonice, u kojoj je obavezno u to vreme postojao i bife!

“Stari Grci su računali vreme po olimpijadama, a mi članovi Novosadske čitaonice, računamo godine po ugostiteljima. Koliko godina, toliko novih ugostitelja…Kao što godine dolaze i odlaze, tako i ugostitelji naši”.

Prepričavao se u to vreme Abukazemov maler.

Nešto ga navede da ode do sale za igranke… Ako nije bio od “visokog humora”, onda je znao da sebe dovede u takve prilike… ”U dvorani za igranke bilo je lepše društvo, a mladi ljudi obletahu oko lepih devojčica i mladih godpođa kao leptiri oko krasnog cveća”.

To oslobodi i Abukazema, pa pristupi jednoj gošći koju je upoznao nekoliko godina ranije. Ali, u taj mah, poče svirati “vojnička banda” valcer… za divno čudo Kostićevo, “šunjalo po ženskom društvu” nije znalo da igra!

Evo šta o tome kaže sam Abukazem:

“Ja sam stajao još pored gospođe i študirao kako ću se na najeftiniji način ukloniti iz dvorane, jer još nisam počeo na zabavama igrati… Doći će, valjda, i tome vreme zar Sokrat nije naučio igrati u svojoj sedamdesetoj? Valjda onda kad je buniku popio!? Študiram ja tako, parovi se već okreću, kad dođe jedan stariji, inače svakog poštovanja dostojni gospodin, dovede jednog mladog oficira ispod ruke i predstavi ga gospođici, na što je ovaj pozove na igru. Istog časa opazi taj stariji gospodin mene, i ne poznavajući me zapita gospođicu pokazujući na mene:

”Ovo je bez sumnje voš gospodin otac!”

Okrenu se Abukazemu sve u glavi, a okolo sedeće gospođe nisu htele iz učstivosti da se smeju. Oceni Abukazem taj “maler” nečim što se svakom “švaci” u godinama može dogoditi, ali ipak, iz nekog svog principa, objavi svoju nezgodu u “Starmalom” nasmejavajući i svoje društvo i sve one koji su ga poznavali.